Nadošli Dunav poplavio je priobalni deo Kobalove ulice, a podzemne vode ugrozile su oko 80 domaćinstava u selu Stari Kostolac. Iako je velika šteta već naneta, sreća u nesreći je što Mlava koja protiče kroz selo stagnira. Krene li i ona, kako kaže Mirko Marjanović, član Veća bez portfelja Gradske opštine Kostolac, ponoviće se katastrofalne poplave iz 1981. i 2006. godine.

-Stanje u selu Kostolac je alarmantno. Od ponedeljka u podne uključene su pumpe što ispumpavaju vodu iz betonskih kanala koji štite naselje, i koji su puni vode. Ovog puta od Dunava, sreća naša što Mlava stagnira, što nije krenula. Ako se ipak dogodi da i ona krene, bojim se da će se ponoviti katastrofa iz 2006. godine.

– Za sada je ugrožen severni deo sela, prema Kobalovoj. Poplavljeni su mahom poljoprivredni objekti, plastenici pored Mlave, a da nismo ispumpavali na vreme, bio bi poplavljen i južni deo prema manastiru Rukumija. Pumpe rade non- stop, u susret nam je izašlo Privredno društvo Rekultivacija i ozelenjavanje, Gradska opština Kostolac dala nam je 200 litara nafte u vidu pomoći, privatni preduzetnik Mirjana Pantić nam je pomogla sa 100 litara nafte, tako da se za sada nekako snalazimo.

Ono sto takođe zabrinjava žitelje Starog Kostolca su podzemne vode koje su nažalost i ovog puta već nanele znatnu štetu.

-Od podzemnih voda sve je puno, svi prizemni delovi stambenih i poljoprivrednih objekata puni su vode. Ovo je šteta koja više ne može ni da se leči niti nadoknadi obzirom da su ti objekti u nekoliko navrata već plavljeni, setimo se katastrofalnih poplava iz 1981. I poslednje iz 2006. godine, rezignirano konstatuje Marjanović.

Ljudski faktor je prema rečima našeg sagovornika glavni razlog što priroda po ko zna koji put uzima danak.

-Kašnjenje izgradnje odbrambenog nasipa košta „ debelo“ selo Kostolac. Do sada je u pitanju bio ljudski faktor, sada je reč o Zakonu i paragrafima. Finansijska konstrukcija je zatvorena, Svetska banka za razvoj obezbedila je 130 miliona kredita uz maksimalno angažovanje ministra Dragina i Gorana Petrovića, načelnika Braničevskog okruga, tender je bio raspisan do 30. maja ove godine. Finansijska konstrukcija je zatvorena, u celi projekat ubačeni su Kobalova ulica sa pet bunara i crpnom stanicom. Sve to u znatnoj meri je pojeftinilo radove u odnosu na pređašnju cenu za koju je raspisan tender, što je izazvalo brojne nedoumice i odustajanja pojedinih učesnika raspisane javne nabavke. Radovi na dodatnih pet dubinskih bunara opremljenih sa pumpama, elektroinstalacijom, automatikom i plus crpna stanica na ivici pepelišta koja će sve to da prebacuje, velika su invesrticija. Javilo se četiri izvođača, Komisija Svetske banke pregleda dokumentaciju kako bi odlučila kome će da poveri ovaj veliki i značajan posao. Kriterijum je jako strog, primera radi, svaki učesnik, bio jedan izvođač ili konzorcijum, mora da ima najmanje četiri miliona evra kao protok kapitala na računu, zatim licence za izvođenje bunarskih i elektro radova, drenažnih i zemljanih kada je u pitanju nasip. U ovom trenutku još se ne zna kome su radovi povereni jer se Komisija još nije oglasila. Danas sam obavio razgovor sa Slobodanom Lazarevićem iz Srbijavode koji je od početka upoznat sa projektom izgradnje odbrambenog nasipa, on je iz Smedereva i zastupa i ovaj region. Njegova je procena da zbog pomenute situacije dugo najavljivana izgradnja nasipa može biti odložena za mesec, dva i više dana. Sličnog je mišljenja i Slađan Stević, šef Štaba za odbranu od elementzarnih nepogoda grada Požarevca, koji je nedavno izjavio da je početak izgradnje nasipa moguć za tri meseca, ali i iduće godine. Bilo kako bilo, šteta je već naneta, meštani se obraćaju za pomoć a nadležni ćute, kaže Mirko Marjanović, čovek koji od prvog dana, već nekoliko godina unazad obija pragove nadležnih kako bi se ovaj, ne mali problem što hitnije rešio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari