Poljoprivredna škola sa domom učenika „Sonja Marinković“ u Požarevcu neguje lepu tradiciju – jednodnevni izlet za sve zaposlene nakon završetka školske godine. Ovog juna izlet brodom od Velikog Gradišta do Golupca.
– Posle napornog rada i uspešnog završetka još jedne školske godine, organizovali smo mali, ali zasluženi odmor i trenutke opuštanja za svoje zaposlene. Ovo je jednodnevni izlet, a bilo je ranije i višednevnih, kao što je bilo na Tari, u Donjem Milanovcu… Nastavljamo i dalje sa ovom tradicijom i novim sadržajima na zadovoljstvo svih zaposlenih. Već sutradan nas čekaju poslovi oko upisa u Školu i Dom, kaže Vidoje Vukašinović, direktor škole.
Na Srebrnom jezeru, posle ukrcavanja na brod-restoran „ Ana“ zaplovili smo ka Velikom Gradištu. Bez stajanja u gradištanskoj luci, brod je nastavio ka Golupcu. Ovde je Dunav najširi u svom toku i mnogi zaključiše da je to naše more, kao u onoj pesmi. Na levoj strani je rumunska obala, pružaju se zeleni obronci karpatskih planina. Na samoj obali su sela i grad Moldava, pristanište i carina. Sunčevi zraci mučili su se sve do podneva da probiju oblake i izmaglicu u daljini, ali to nije smetalo udobnoj plovidbi na sivom, ali ipak lepom Dunavu. Uskoro se na horizontu pojavio i Golubac, približili smo se čuvenoj Golubačkoj tvrđavi. Sevali su blicevi ne bi li se tvrđava snimila iz svih uglova. Preko puta Golubačkog grada iz vode štrči stena Babakaj, kao straža pred vratima Đerdapa. Priča se da su Turci odveli na ovu stenu lepu devojku i ucenili njenu babu sa sto dukata da joj puste unuku. Baba nije imala dukata pa su Turci počeli da muče devojku. U mukama je ona vikala : Babo pokaj se, zbog čega su kasnije ovu stenu nazvali „Babakaj“.
Sada, sa desne strane rumunsko selo iz koga su išli glavni „naftni i benzinski putevi“ preko Dunava u Srbiju u vreme sankcija. Susrećemo mnoge plovne objekte – brodove, lađe, barže, sa zastavama raznih zemalja (mađarska, ruska, ukrajinska). Posle šest sati plovidbe i uživanja, što na palubi, što u restoranu u potpalublju, stižemo u pristanište na Srebrnom jezeru odakle smo i pošli i gde nas je sačekao Ljuba Stokić, vlasnik „ Kompanije Stokić.
– U sastavu kompanije Stokić, radi i ovaj brod-restoran, koji je ranije samo prevozio putnike za Rumuniju. Ovim se nude turističko-panoramska putovanja Dunavom, duž najatraktivnijih delova reke, od Ramske tvrđave do Donjeg Milanovca i Kladova. Brod restoran je lociran na Srebrnom jezeru (u Zimovniku) i pruža mogućnost organizovanja različitih vrsta proslava i ekskurzija po popularnim cenama. u sastavu Kompanije Stokić, kraj gradske plaže u Velikom Gradištu nalazi se moderan restoran i „ETNO ŠOP“, ističe vlasnik ove kompanije.
Profesorka Maglena Miljković je puna pozitivnih utisaka i kaže da je ovo nešto najlepše što nam se dešava nakon napornih časova nastave, jer na ovaj način odmaramo i relaksiramo, a i inače voli vodu, Dunav i Srebrno jezero. Impresije deli i profesorka Jasminka Obradović, jer je, kako kaže, lep doživljaj što smo na Dunavu. Oduševljenje nije krio ni Tomica Savić koji je vojni rok služio u Splitu kao mornar. Ima i onih koji su po prvi put na ovoj reci, a i na brodu. Posle plovidbe, usledila je jednočasovna šetnja po Srebrnom jezeru…
Ovo je svojevrstan spoj prirode, kulture i zabave. Jeste more more, ali i reke imaju svojih draži, a pogotovu ovako veliko kao što je međunarodni Dunav. Što se mene lično tiče, a mišljenje dele i ostali, preporučujem svakom da bude gost putnik na brodu-restoranu „Ana“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
