Foto: S.M. JovanovićSigurno je da Dunav krije u svojim dubinama različite tajne, a jedna od njih je i potapanje nemačke Crnomorske flote u septembru 1944. godine u blizini Prahova. S obzirom da je nedavno u Službenom listu Evropske unije objavljena informacija o sprovođenju javne nabavke za izbor izvođača radova na realizaciji projekta uklanjanja potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava, kod Prahova, saznaće se i da li su u dunavskim talasima zajedno sa brodovima i teretom koji su nosili nestali i ranjenici sa broda bolnice.
A priča, neispričana do kraja i posle bezmalo 80 godina, počinje avgusta 1944. godine kada se nemačka Crnomorska flota povlačila ka Nemačkoj, ploveći Dunavom uzvodno, pod komandom kontraadmirala Pola Vili Ziba. Operaciju povlačenja pod imenom “Dunavski vilenjak” otežavalo je dejstvo rumunske artiljerije, jer je u međuvremenu Rumunija prešla na stranu antifašističkih snaga.
Prema dostupnim informacijama u sukobima rumunske artiljerije i Crnomorske flote u kojoj je bilo i artiljerijskih barži, patrolnih čamaca, rečnih topovnjača i desantnih plovila, kod Đurđa i Kalafata, došlo je do velikih stradanja. U evakuacione vozove je kod luke Svištov, u Bugarskoj, ukrcan deo civila i ranjenika, a konvoj od 127 nemačkih brodova i 31 skela voz-broda, sa 2.000 civila i 1.600 ranjenika, nastavio je plovidbu uzvodno. U Prahovo je stigao 1. septembra 1944. godine.
Plan, da nastave ka Beogradu, osujetila je Crvena armija čije su kopnene snage kod rumunskog grada Turn Severina stigle do leve dunavske obale i Nemcima presekle odstupnicu.
Pala je odluka da se potapanjem brodova, jednog preko drugog, kao i broda bolnice na kraju, zatvori plovni put i prema dostupnim nemačkim dokumentima, brodovi su potopljeni u noći između 6. i 7. septembra 1944. godine.
Tada je minirano 220 različitih plovila Crnomorske flote. Odluku i preuzimanje odgovornosti je doneo admiral ZIb, jer odgovor kada je tražio odobrenje od pretpostavljenih, shvativši da se flota nalazi u klopci, nije dobio.
Naredba da se potapanje zaustavi stigla je 7. septembra, kada je plansko potapanje brodova bilo skoro završeno. Prema zvaničnim dokumentima, na koje se u filmu Tajna Dunavskog vilenjaka poziva nemački istoričar Bendžamin Has, naređena je evakuacija 1.600 ranjenika, ali nema dokaza da je ona i izvršena. Po Hasu, malo je verovatno da je toliki broj ljudi potopljen bez ikakvog razloga.
Ovo groblje brodova, osim što je misterija šta sve krije, danas predstavlja stalnu opasnost i po brodove koji plove ovim sektoromjer je plovni put sa 180 metara sužen na 100.
-Ovaj deo plovnog puta zbog potopljenih brodova na svim navigacionim kartama označen je belom bojom, što znači da brodovi plove u zoni neispitanog plovnog područja. Brodovima i plovilima koji plove ovim vodama pomažu nadležni iz Lučke kapetanije Prahovo obaveštavajući ih kuda da prođu jer se dešava da nisu ni čuli da ovde postoje potopljeni brodovi. Na usluzi su im i nadležni iz Brodske prevodnice Hidroelektrane „Đerdap dva“ – rekla nam je novinarka Suzana Mihajlović Jovanović, dopisnica Večernjih novosti koja se više puta bavila temom potopljene Crnomorske flote.
Razgovaramo i o projektu uklanjanja potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata.
– Sve naše vlade složile su se da Dunav kao Koridor 7 treba da postane ključni evropski transportni koridor. Mnogo puta je najavljivano vađenje ostataka ovih plovila, ali se sa mrtve tačke, osim namere da se to uradi, nije krenulo. Razloga je, svakako, bilo više, ali je nedostatak novca svakako najveći, pošto su se svojevremeno procene vrednosti ovog posla kretale od 20, čak, nekoliko stotina miliona evra – kaže Suzana Mihajlović Jovanović, koja podseća da je septembra 2006. Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala sonarno snimanje olupina, ali je čišćenje korita Dunava izostalo zbog nedostatka sredstava.
Evropska Agencija za rekonstrukciju je 2009. finansirala tehničko izviđanje na 11 lokacija na Dunavu i Savi i dve godine kasnije počelo je uklanjanje neeksplodiranih sredstava u luci Prahovo i tom prilikom uklonjeno je 25 granata iz Drugog svetskog rata.
Nadu da će ovaj problem početi da se rešava, uliva podatak da je u Službеnom listu Evropskе unijе, na zahtеv Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, objavljеna informacija o sprovođеnju javnе nabavkе za izbor izvođača radova na rеalizaciji projеkta “ Uklanjanjе potopljеnе nеmačkе flotе iz Drugog svеtskog rata iz Dunava”.
Na zvaničnom sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavljena je informacija da je priprema projekta, izrada tehničke i tenderske dokumentacije, uključujući i snimanje prisustva neeksplodiranih ubojnih sredstava na potopljenoj nemačkoj floti, uz obezbeđenje finansijskih sredstava trajala je dve i po godine, i da sada sledi finalna realizacija projekta.
Na sajtu ovog ministarstva navodi se takođe, da projekat uključujе dеminiranjе i uklanjanjе 21 potopljеnog broda, koji se nalaze nizvodno od HEPS „Đеrdap 2“, na lokaciji koja obuhvata površinu od blizu 7 rkm.
Vrеdnost radova procеnjеna jе na 29 miliona еvra, a srеdstva su obеzbеđеna iz krеdita Evropskе invеsticionе bankе i bеspovratnih srеdstava iz WBIF fonda, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Vađenjem potopljene nemačke flote bezmalo osmodecenijska misterija biće razrešena i znaće se da li su sa brodovima, dubinskim minama, potopljeni zlato i druge vrednosti, kao i ranjenici na brodu – bolnici Bamberg.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
