Dunja Mijatović: Duga borba za pravdu majki Srebrenice i Žepe

„Mnogi ljudi u Evropi i svetu ne znaju za genocid, a neki ne žele ni da znajui. Neki to čak i poriču. To je uvreda za žrtve i ozbiljna pretnja miru i pomirenju“, rekla je Mijatovićeva  u uvodnom govoru i zahvalila što se organizuje izložba „o genocidu u Srebrenici i dugoj borbi za pravdu koju majke Srebrenice sprovode već 24 godine“.

„Vaša posvećenost je primer za sve nas. Vaša poruka pravde snažno je odjeknula širom Evrope i šire. Ova izložba je ovde da bi pojačala vašu poruku, mobilisala sve više i više ljudi da vas prate u tom dugom putu“, dodala je komesarka.

Prema njenim rećima, neophodna je „boriti se protiv poricanja genocida“.

„To je još važnije jer je u regionu počela kultura poricanja genocida.Do istinskog pomirenja može doći samo edukacijom mladih generacija o prošlosti i to na istinit način“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, majke Srebrenice su pozvale Savet Evrope da 11. jul bude zvanično dan sećanja na genocid u Srebrenici.

„Pridružujem se vašem glasu. Suviše dugo je međunarodna zajednica skretala pogled sa tog pitanja“, dodala je ona.

Snage Vojske Republike Srpske (VRS) su 11. jula 1995. ušle u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.