Duplo manje hospitalizacija sada nego u vreme delte

U Srbiji je trenutno na bolničkom lečenju 2.694 osoba. Od trećeg januara kada počinje da se beleži nagli skok zaraženih, broj pacijenta u bolnicama porastao je za preko 400. Taj rast nije izražen kao tokom prethodnih velikih talasa ali se primećuje da se tokom poslednja tri dana sve više ljudi prima u bolnice.

Prema rečima komandanta kovid bolnice na Karaburmi dr Iva Udovičića u toj ustanovi danima se isti broj pacijenata otpusti i primi. Govoreći za RTS on je naveo i da sada počinje da raste pritisak na kovid bolnice.

– Raste broj i u Batajnici, a ove manje bolnice, kao što je naša, već su pune. Ne znamo šta će biti u narednom periodu. Ulazimo u kritičnu fazu ovog talasa, kazao je Udovičić, dodajući da u bolnicama završavaju stariji.

Podaci Evropskog centra za kontrolu bolesti (ECDC) pokazuju da je u poslednje dve nedelje porasla stopa hospitalizacije u EU, s tim da nije porastao i broj osoba u intenzivnoj nezi. U većini zemalja koje prolaze kroz omikron talas popunjenost bolnica ne dostiže razmere viđene u prvim mesecima pandemije ili u jesen 2020. odnosno zimu 2021.

Ipak, broj pacijenta u bolnicama prevazilazi cifre iz prethodnih talasa u 2021. godini. U mnogim državama poput Francuske, Španije ili Italije broj hospitalizovanih sličan je ili veći u odnosu na period zaključavanja i rigoroznih mera. Tako je u Francuskoj trenutno preko 26.000 ljudi u bolnicama a broj novih prijema na 100.000 ljudi na nedeljnom nivou je veći nego u aprilu 2021, kada je bio zatvoren deo neesencijalnih delatnosti i uveden policijski čas.

Klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović objašnjava za Danas da je procenat zaraženih omikronom koji biva hospitalizovan duplo manji pa i više od toga u poređenju sa procentom hospitalizovanih među inficiranima delta sojem. Ipak, činjenica da je toliki broj građana oboleo znači da će neminovno rasti i broj onih u bolnicama. On navodi da je teško oceniti da li će se u Srbiji ponoviti slike od pre godinu dana kada je bilo skoro 10.000 hospitalizovanih.

– Ono što možemo da očekujemo jeste da će u ovom talasu u bolnicama završavati osobe starije dobi, gojazni, osobe sa komorbiditetima. Neminovno je da će broj hospitalizovanih rasti, pogotovu uz predviđanja da će ovaj talas potrajati što će dozvoliti virusu da dođe i do najranjivijih, a to su starije osobe i one koje su već narušenog zdravlja, kaže dr Stojanović.

Podaci ECDC pokazuju da je trenutno stopa zaražavanja najveća među mladima starosti do 24 godine, s tim da se u svim starosnim grupama beleži rast zaraženih. U Srbiji je nepoznata struktura obolelih.

U prethodnom talasu lekari su isticali da u bolnicama završavaju sve mlađi i mlađi. Dr Ivo Udovičić kaže da je sada svaki drugi hospitalizovani stariji od 70 godina. Dr Radan Stojanović takođe ističe da uz nikakvo poštovanje mera kojem svedočimo virus će neminovno doći i do starijih. On ističe da je za njih posebno važno da dobiju treću dozu ako to već nisu učinili.

– Podaci pokazuju da treća doza u velikoj meri štiti od teških formi bolesti među zaraženima omikron sojem. Najveća razlika u hospitalizaciji primećuje se upravo u grupi najstarijih kada se uporede oni koji su primili i oni koji nisu primili buster dozu. Oni koji jesu dobili treću dozu mnogo su više zaštićeni, objašnjava sagovornik Danasa.

ECDC inače navodi da podaci iz Velike Britanije pokazuju da osobe inficirane omikronom imaju 50 posto manje šanse da im je potrebna bolnička nega u poređenju sa zaraženima delta sojem. Pritom, vakcinisani su daleko zaštićeniji od teže forme bolesti nakon zaražavanja omikronom u poređenju sa nevakcinisanima. ECDC navodi i da određeni izveštaju pokazuju da se zaraženi omikronom kraće zadržavaju u bolnici u poređenju sa zaraženima delta sojem, kao i da ređe imaju potrebu za mehaničkom ventilacijom.

Na kraju se ipak upozorava da još uvek nema dovoljno podataka da se oceni koliki je zapravo rizik od hospitalizacije, s obzirom na uticaj brojnih faktora na razvoj teže forme, uključujući i vakcinaciju, i prethodno preležanu bolest.

Četvrta doza bez efekta?

Prof. dr Radan Stojanović kaže da prvi podaci koji dolaze iz Izraela pokazuju da davanje četvrte doze vakcine nedelju ili dve nakon dobijanja treće doze ne postiže nikakav značajniji efekat. „Postoje i mišljenja da bi prečesto davanje buster doza moglo da iscrpi kapacitet imunog sistema tako da on više ne reaguje na vakcine. Na drugoj strani, stoje oni koji ovo opovrgavaju. Ono što je međutim izvesno, jeste da mi iz ove pandemije nećemo izaći tako što ćemo stanovnicima jednog dela sveta davati buster doze, već samo ako svima budu dostupne prve dve doze“, kaže dr Stojanović.

Američki crni rekordi

Amerika poslednjih dana beleži rekordan broj hospitalizovanih kovid pacijenta. Među njima značajan je broj i osoba koje su primljene u bolnicu zbog ne-kovid stanja a za koje se potom rutinskim testiranjem otkrilo da su pozitivni. I pored toga zdravstveni sistem u ovoj državi trenutno je pod velikim pritiskom. Veliki broj zaraženih i hospitalizovanih u SAD odrazio se i na jedinice intenzivne nege u kojima poslednjih dana skoro da je isti broj osoba kao tokom prošlogodišnjeg zimskog talasa.