Duraković: Genocid se utvrđuje namerom, a ne brojevima

Iako je tada u potpunosti stao iza izveštaja te Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. na čijem je čelu, poznati izraelski istoričar Gideon Grajf nedavno je najavio mogućnost revidiranja tog dokumenta.

Naime, on je navodno za izraelski list “Harec” rekao da će novi dokument predstavljati odgovor kritičarima koji su ga označili kao revizionistu.

Ova mogućnost revidiranja izveštaja došla je nakon samo nekoliko sedmica pošto je Nemačka povukla odluku da odlikuje Grajfa jednim od najviših priznanja ove države – ordenom Križ.

Kada je saopšteno da će mu biti uručen orden, brojne organizacije su kritikovale vlast u Nemačkoj zbog toga što Grajf negira srebrenički genocid.

Za sada ostaje nedoumica da li će Grajf uopšte revidirati izveštaj i ako to bude učinio da li će revidirati samo deo o broju ubijenih Bošnjaka, ili i deo o negiranju genocida.

Iz Nezavisne komisije tvrde da Grajf nije dao izraelskoj štampi zvaničnu izjavu i ističu da nemaju nameru da menjaju podatke u konačnom izveštaju.

Ćamil Duraković, bivši načelnik Opštine Srebrenica, podseća da je Vlada Republike Srpske još 2005. imala komisiju koja se bavila pitanjem Srebrenice i u čijem je zvaničnom izveštaju utvrđen broj od 8.372 žrtve.

– Postoje dokazi da je taj broj mnogo veći, ali to se uzelo kao neki oficijalni broj jer je to uradila Vlada RS. Ono što je ovde bitno istaći jeste da je to najverovatnije bio najveći sistemski iskorak u procesu pomirenja nakon rata. Međutim, Dodikov režim je taj izveštaj stavio van snage, a onda je usledilo formiranje dve komisije, jedna za Srebrenicu, druga za Sarajevo. To znači da je režim u Banja Luci, potpomognut Beogradom, sistemski ušao u proces negiranja ili relavitiziranja ili revidiranja prošlosti kako bi se činjenice dokazane pred međunarodnim i domaćim sudovima predstavile civilizovanom svetu drugačije – ukazuje Duraković.

Kako dodaje, iz tog razloga u RS su tražili međunarodnog stručnjaka i izabrali Grajfa, čoveka koji dolazi iz naroda nad kojim je počinjen Holokaust.

– Grajf je pristao za novac i to je jasno i pticama na grani. Cilj režima u Banja Luci je bio da se dobije izveštaj kakav su oni hteli, i upravo se to i desilo. Potom je krenula priča o kontroverznosti Grajfa kao istoričara. Nemačka je prva dala signal da neće prihvatiti njegov izveštaj tako što mu nije dodelila priznanje. On sad najavljuje reviziju tog izveštaja, koji je svakako škrabotina koja nikome ništa i ne predstavlja – ističe Duraković.

Po njegovom mišljenju, najava revizije govori o Grajfovom izgubljenom naučnom kredibilitetu, “koji ne može povratiti menjajući brojev žrtava”.

– Genocid se ne utvrđuje brojevima, nego namerom. Genocidna namera u Srebrenici je utvrđena presudama međunarodnih sudova, a ne špekulacijama o brojevima – naglašava Duraković.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, ističe za Danas da je Nezavisna komisija od samog početka htela da podrži vladajući narativ u RS da se u BiH dogodio građanski rat u kome su svi stradali, a da zatim da tu ideju prenese i na region Srebrenice.

– Zbog toga njeni nalazi ne iznenađuju i ne doprinose pomirenju i utvrđivanju činjenica o zločinima. Činjenice koje su utvrđene pred međunarodnim sudovima su jasne i nesporne, postoje žrtve, postojala je namera, plan i organizacija da se taj plan sprovede, a tu su i počinioci koji su mnogo toga ispričali. Zajedno sa dokumentima koji su prezentovani pred sudom, genocid u Srebrenici je dokazan van svake sumnje, ali Srbija i RS to ne prihvataju i posle četvrt veka – ukazuje Miletić.

U Nezavisnoj komisiji „čvrsto veruju da vojna akcija u malom delu BiH, gde su starci, žene i deca dovođeni na sigurno, dok su jednim delom vojno sposobni muškarci ubijani, ne može porediti sa genocidnim užasima u nemačko-nacistički okupiranoj Evropi ili u Ruandi, gde su svi muškarci, žene, deca i bebe sistematski nemilosrdno ubijani u organizovanoj kampanji, koja se proširila po celoj zemlji”.