Dušan Duda Ivković: Zevs srpske košarke

Posle bezmalo 50 godina trenerskog posla, dostignutih visina, koje je teško i u mašti oslikati, 28 osvojenih trofeja i postavljenog temelja onome što će se kasnije nazvati modernom košarkom, popularni Duda Ivković rešio je da se penzioniše i to na upriličenoj ceremoniji humanitarnog karaktera u Atini. Njegov Olimpijakos rešio je da mu se oduži na svemu učinjenom, tako što je dao celokupnu logistiku kako bi se na jednom mestu (Hala mira i prijateljstva) okupili svi Dudini prijatelji, aktivni igrači koje je vodio tokom karijere, u duelu sa trenutnom generacijom atinskih crveno-belih.

I neupućenima u životno delo gospodina Ivkovića bilo bi sve jasno uvidom u vrhunski košarkaški kor koji je došao u Atinu kako bi se zahvalio na svemu jedinstvenom srpskom stručnjaku: Željko Obradović, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Dino Rađa, Dražen Dalipagić, Panajotis Fasulas, Zoran Čutura, Nenad Krstić, Teodoros Papalukas došli su na oproštajnu utakmicu čuvenog Dude, čiji je specijalni gost bio Novak Đoković. Ivković je trenerskim radom u Arisu, PAOK, Panioniosu i Olimpijakosu zaista doprineo uzdizanju grčke košarke, ali ostaje žal što poslednji meč nije „odigrao“ u svom Beogradu, već u Atini. O razlozima je izlišno govoriti, „stradao“ je zbog jasnog stava i podrške Saši Jankoviću na predsedničkim izborima, iako je i ranije imao svoje mišljenje kada su društvene pojave u pitanju. Opravdano i argumentovano kritikovao je i Demokratsku stranku, govorio o korupciji, kao možda i najvećoj slabosti srpskog društva

Dušan i njegov rođeni brat Slobodan Piva, za koga je uvek govorio da je veći trener od njega, potiču iz ugledne porodice Ivković, čiji je otac bio doktor pravnih nauka, a majka prosvetni radnik i pesnikinja. Dudina baka, sa mamine strane, Olga Mandić, bila je rođena sestra majke Nikole Tesle, Đuke Mandić. Duda je pasionirani ljubitelj golubova, profesionalni takmičar, deklarisani „krstaš“ i jedan od utemeljivača čuvenog Radničkog sa Crvenog krsta, koji je bio prvak bivše SFRJ i u kojem su mahom igrali fakultetski obrazovani ljudi. U klupskim okvirima najveće uspehe ostvario je sa Olimpijakosom, osvajanjem dve evroligaške titule, dok je sa reprezentacijom SFRJ osvojio sve osim zlata sa Olimpijskih igara. Radio je u Radničkom, Partizanu, Arisu, Šibeniku, PAOK, Panioniosu, AEK, Olimpijakosu, Vojvodini, Dinamu iz Moskve, CSKA i Efesu. Drugovao je sa brojnim velikanima srpskog glumišta nalik Gagi Nikoliću. Rođen je 29. oktobra 1943. u Beogradu, ženio se dva puta i ima dvojicu sinova.