Dušan Ivković: Uvek uz svoj Krst

Čovek, koji je na sportskom polju osvojio sve što se moglo osvojiti, postao jedan od najcenjenijih i najuspešnijih košarkaških trenera i koji je u najteže vreme sportskih sankcija sam na leđima vukao teret da nam se reprezentacija ne raspadne, dobio je priznanje koje mu intimno možda i najviše znači.

Jer je stiglo sa mesta koje je u sebi nosio ceo život, sa obožavanog Crvenog krsta.

Malo je bilo razgovora sa njim, i formalnih i neformalnih, i kad je bio baš daleko od Srbije, da makar ne pomene taj beogradski kvart u kome je rođen i odrastao i zavoleo košarku.

Krst sa sve stadionom Radničkog i golubovi, to su dve stvari koje je u sebi nosio ceo život.

Košarku je igrao samo u Radničkom (1958-68) i trenersku karijeru počeo je sa juniorima Radničkog, a od 1982-84. vodio i prvi tim ekipe sa Crvenog krsta.

U klubu se ponovo aktivirao „sa strane“ kad su mu se obratili ljudi iz tadašnjeg rukovodstva sa strahom da će im biti „oteta lokacija“.

I zaista, postojali su planovi nekih „biznismena“ da tom idealnom placu promene namenu, neki tvrde da je ta priča iskorišćena i za scenario TV serije „Žigosani u reketu“.

Otimanje je zaustavljeno, ali ne i propadanje.

Ivković se ponovo aktivirao, apelovano je za pomoć države i grada, „odazvao“ se Aleksandar Vučić, tada postao pokrovitelj proslave 100-godišnjice SD, a sada i obećao 15 miliona pomoći države da se na Krstu napravi nova dvorana.

Pre nepune tri godine kad je aktivno podržao kandidaturu Saše Jankovića za predsednika Srbije, bio je mesecima meta tabloida, od toga da je sarađivao sa Miloševićem, do toga da se 2013. sastajao sa Vučićem da bi „rušio“ tadašnjeg predsednika KSJ, što su bile izmišljotine. Zbog „nepodobnog“ političkog angažovanja, niko u Srbiji nije smeo ni da pomene organizaciju Ivkovićeve oproštajne utakmice u Beogradu.

On je 1. jula 2016. proglasio „penzionisanje“, spektakl je 20. septembra 2017. organizovao Olimpijakos, a pre toga Duda je svedočio potpisniku ovih redova da su oproštaj hteli ovde da organizuju neki njegovi prijatelji, ali se plašio da usred svega ne „nestane struje“.

Zahvaljujući se na nagradi, Ivković je naveo da je sve velike rezultate postigao sa reprezentacijom i nekim drugim klubovima, te da je to možda odlikovanje za vernost.