U vreme kada je srpsko-hrvatske odnose dodatno uzdrmala „čokoladna afera“, u hrvatskom „Jutarnjem listu“ objavljen je intervju sa Dušanom Kovačevićem.
On je jedan od osnivača i sadašnji direktor Exit festivala. U intervjuu je predstavljena celokupna delatnost ovog festivala, angažovanost još od vremena nastanka, dakle, leta 2000. godine, pred izbore na kojima je definitivno završena vladavina Slobodana Miloševića. Povod za taj intervju bio je konačan dogovor o Exit festivalu u Hrvatskoj i objava da će Exit 2017. godine početi upravo dvodnevnim izdanjem u Umagu pod nazivom „Sea Star“ krajem maja.
*“Pokazaćemo političarima iz Beograda i Zagreba kako se treba ponašati, razvijati odnose i družiti se“ – u naslovu su citirane Vaše reči… Da li je formiranje „Tihe balkanske većine“ prošle godine – poruka da umetnici i kulturnjaci „moraju“ uzeti stvar u svoje ruke, bila svojevrsna najava hrvatskog izdanja Exita?
– Okupljanje „Tihe balkanske većine“ bio je odgovor na izuzetno štetnu obnovu retorike iz 90-ih u celom regionu. Bilo je potrebno da stvari nazovemo pravim imenom i poručimo svima da je manjina i prošlog puta manipulisala većinom tako što bi je prvo ubedila da je brojno stanje obrnuto. A nije, ni blizu. Čokoladna afera koja je postala simbol obnove besmisla iracionalne mržnje među ovdašnjim narodima, samo nas je podsetio da u Zagreb ponesemo Exit čokoladice, koje smo sasvim slučajno imali u kancelariji i da poručimo i jednima i drugima, ako vam smetaju čokoladice iz Srbije i Hrvatske, probajte ove iz simboličke Države Izlaza, države u kojoj su svi dobrodošli, bez obzira na boju kože, veru, naciju, seksualno opredeljenje. One države koja je vašu decu nakon ratova devedesetih, prva masovno okupila na jednom humanističkom prostoru, gde ne postoje podele po taborima, već se ljudi razlikuju po tome da je svako od nas poseban i dragocen na svoj način. Prisutni na pres-konferenciji u Zagrebu su naš potez ispratili burnim aplauzom, a gle čuda, nije nam trebao ni prevodilac da jedni druge razumemo. Hrvatski mediji su objavili opširan izveštaj o festivalu, dok je u Jutarnjem pomenuti intervju bio među glavnim vestima, što samo govori koliko se Tiha balkanska većina i sa jedne i sa druge strane uželela normalne komunikacije.
* Hrvatska se ovim izdanjem, u stvari, pridružuje velikoj regionalnoj porodici Exita, tj. izdanjima festivala koji se već održavaju. Pored novosadskog koji već 16 godina privlači ogroman broj mladih, tu su i „Sea dance“ u Crnoj Gori, kao i „Revolution“ u Temišvaru u Rumuniji. Koliko je Exit potreban regionu, upravo u svetlu promena odnosa koji se, nakon ratova ’90-ih nikako ne uspostavljaju na način koji bi ulivao poverenje prema drugima i koji bi doneo preko potrebnu stabilnost?
– U samoj srži naše društvene misije nalazi se povezivanje regiona, ali kamo sreće da se manje bavimo unutrašnjim pitanjima poput „Tihe balkanske većine“, jer je Exit daleko korisniji ovom regionu kada ga promoviše širom sveta i privlači turiste iz preko 60 zemalja sa svih kontinenata da ga posete. Pored one veoma merljive dobiti koju države regiona direktno ostvaruju od naših festivala, a ona iznosi desetine miliona evra, tu je i ona nemerljiva komponenta promocije čitavih destinacija i doprinos dobrom međunarodnom imidžu ovih prostora. Taj doprinos ne samo da nije merljiv, on je po mišljenju eksperata neprocenjiv. Imali smo stvarno sjajan prijem u Hrvatskoj kada smo u Zagrebu objavili pokretanje novog festivala i ostaje mi samo da se nadam da će Sea Star biti novi početak dugoročnog poboljšanja kulturne razmene i medijske deblokade između dve najveće države u regionu.
*U Zagrebu ste izjavili da je „kriza u celom svetu sada već pitanje života i smrti“ i da i svetu sada već treba jedan globalni Exit. Ima li, po Vašem mišljenju, svet u ovom trenutku „izlaz“?
– Situacija u svetu podseća na period od pre 50 godina, na takozvano „Leto ljubavi“ iz 1967. godine kada je nastao revolucionarni hipi pokret, koji je prevashodno bio antiratni, ali čije tekovine se ogledaju u borbi za ljudska prava i buđenje svesti. Tada je rat oko kojeg se sudarao Istok i Zapad bio u Vijetnamu, a danas je u Siriji. I tada ste imali hladni rat, a i danas imate veoma zategnute odnose Rusije i SAD. U 60-im ste imali milionski marš na Vašington u borbi za građanska prava Afroamerikanaca, a samo pre par dana na istom mestu ste imali milionski marš, za građanska prava žena. Međutim, 2017. se u jednoj stvari suštinski razlikuje od 1967. Dok je pre pola veka bilo šanse da se odgovarajućim strategijama spreči uništavanje prirode, danas stojimo na samom rubu provalije kada je egzistencija živog sveta, uključujući i čoveka, na našoj planeti u pitanju. Naučnici su potvrdili da prisustvujemo šestom masovnom uništenju živih bića, pogubnijem od onog koje je zbrisalo dinosauruse. Do 2020. će više od 2/3 biljaka i životinja koje su postojale pre 50 godina biti u kategoriji „izumrle“. Ako tako nastavimo, gotovo je sigurno da će se za 50 godina čovečanstvo pridružiti toj kategoriji. Sada, ne za 50, 10 ili 5 godina, sada je poslednja šansa za buđenje svesti i početak rešavanja posledica ekološke katastrofe u kojoj živimo. Da ne bih zvučao pesimistično, ovo je, nažalost, presek trenutnog stanja, ali ja duboko verujem da Izlaz uvek postoji. I mi ćemo sve naše snage udružiti sa brojnim pojedincima, organizacijama i institucijama koje su odlučne da ovoj pogubnoj praksi uništenja stane na kraj. Nazovimo tu snagu u nastajanju „Tihom globalnom većinom“.
*Exit festival je ovu, 2017. godinu, proglasio „letom ljubavi“ i pod tim motom će biti održana sva četiri izdanja festivala, naravno, u znaku obeležavanja pola veka od nastanka antiratnog hipi pokreta. Koje su poruke obeležavanja tog jubileja?
– Exit je jedini među aktivnim vodećim evropskim i svetskim festivalima, koji je nastao iz društvenog aktivizma. A svi savremeni muzički festivali potiču od festivala nastalih krajem 60-ih, upravo iz društveno angažovanog „Leta ljubavi“ i antiratnog hipi pokreta. Preteča savremenih festivala bio je Monterey 1967. godine, a unutar te kratke, ali izuzetno uticajne ere, 1969. održan je i Woodstock, prvi savremeni muzički festival. Poruke koje su ti događaji nosili su bile poruke tolerancije, multikulturalnosti, raznovrsnosti i iznad svega jednakosti i slobode, a čak bi se moglo reći da su one bile antiglobalističke u nekoj današnjoj vizuri. Taj pokret se borio protiv represije, protiv globalne hegemonije obeju vodećih sila i čvrsto verovao u pobedu duhovnog nad materijalnim, u pobedu kreativnosti nad destrukcijom.
* Exit fondacija je mnogo doprinela da grad Novi Sad postane Evropska prestonica kulture 2021. godine, a vi lično ste i član Umetničkog saveta projekta „Novi Sad 2021“. Ovih dana je i Vlada Srbije proglasila ovaj projekat za projekat od nacionalnog značaja. Da li će ovogodišnje izdanje novosadskog Exita biti u znaku tog značajnog evropskog projekta i na koji način?
– Exit fondacija se u projekat kandidature za Evropsku prestonicu kulture uključila u momentu kada se od njega maltene odustalo. Ispred tima koji je oformljen sa Nemanjom Milenkovićem na čelu, bio je ogroman posao sa vrlo neizvesnim ishodom. U tom momentu smo bili daleko od favorita, ali predanim radom svih uključenih u proces došli smo do titule. Mislim da je dobro što je osnovani Umetnički savet, kao kolektivno telo, delovao kao umetnički direktor projekta – na taj način dobili smo pluralizam mišljenja, te je tako i pristup kandidaturi bio raznovrsniji i predstavljao ogledalo različitih, a komplementarnih stavova. Kao što je i sama kandidatura na prošlogodišnjem festivalu snažno promovisana, tako ćemo i ove i narednih godina na Exitu imati programe posvećene upravo tituli Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.
* Exit je preuzeo na sebe i organizaciju velikih humanitarnih projekata. Koliko je značajno podizanje svesti ljudi o većoj međusobnoj solidarnosti?
– U današnje vreme opšteg otuđenja ljudi, tj. ljudi od ljudi i ljudi od prirode, svest o međusobnoj solidarnosti je verovatno važnija nego ikad. U poslednjih nekoliko godina Exit fondacija je organizovala više humanitarnih projekata, od kojih su dva najveća – „Be human“ dvodnevna humanitarna žurka i donatorsko veče u Budvi, na kojima su nastupili headlineri Sea Dance festivala 2014, Jamiroquai i Example, i humanitarna utakmica „Asovi za decu“ koja je u maju prošle godine okupila najveće legende našeg fudbala predvođene kapitenima Dejanom Stankovićem i Peđom Mijatovićem – sakupila više stotina hiljada evra za ugrožene od poplava 2014. i izgradnju dečjeg hematoonkološkog odeljenja u Nišu. I to su primeri kako je Exit fondacija, udružena sa većim brojem partnera poput NURDOR-a, TV Prva, Opštine Budva, muzičkih i sportskih zvezda i mnogim drugima uspela da podigne kolektivnu svest i da se prikupe ozbiljna sredstva za prave ciljeve.
Leto ljubavi– Situacija u svetu naizgled podseća na period od pre 50 godina, na takozvano „Leto ljubavi“ iz 1967. godine kada je nastao revolucionarni hipi pokret, koji je prevashodno bio antiratni, ali čije tekovine se ogledaju u borbi za ljudska prava i buđenje svesti. Međutim, 2017. se u jednoj stvari suštinski razlikuje od 1967. Dok je pre pola veka bilo šanse da se odgovarajućim strategijama spreči uništavanje prirode, danas stojimo na samom rubu provalije kada je egzistencija živog sveta, uključujući i čoveka, na našoj planeti u pitanju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
