Dušan Teodorović: Srbijom vladaju nekompetentni, a predvodi ih Vučić

Moramo da pokušamo da se izborimo da vratimo našu zemlju pristojnim, poštenim i vrednim ljudima, to je ono u šta verujem. Ne znam da li to možemo da postignemo, ali je i peticija za smenu Muamera Zukorlića sa mesta predsednika Odbora za obrazovanje i nauku Skupštine Srbije deo borbe za evropsku i bolju Srbiju, Pokrenuo sam peticiju jer njegov izbor nije samo vređanje ljudi u prosveti i nauci već svih građana Srbije. Čovek koji je vaspitavan na dogmi ne može u sekularnoj državi da vodi Odbor za obrazovanje i nauku – poručuje u razgovoru za Danas akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU.

Zukorlić vas je optužio da ste takvim stavovima pokazali netoleranciju i isključivost.

– Nisam šovinista, ovde je reč o kvalifikacijama. Da bi neko postao muftija mora da ima kvalifikacije u tom sistemu, a da biste vodili Odbor za obrazovanje i nauku neophodno je da ste vaspitavani na naučnim istinama, a ne na dogmama i da ste ostvarili značajne naučne rezultate. Odbor je mesto gde se diskutuje o budućim zakonima iz obrazovanja, njegovi članovi moraju da znaju kakve su savremene tendencije u toj oblasti u svetu. Razumeo bih, možda, da su Zukorlića postavili u odbor koji se bavi pravima manjina ili verskim pitanjima.

Bili ste član Komisije za akreditaciju kada je odbijena akreditacija Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, na čijem je čelu bio Zukorlić.

– Ja sam bio jedan od ključnih ljudi koji nije dozvoljavao akreditaciju tog “univerziteta”, jer im nastavni programi i kadar ništa nisu valjali. Oni su sami proizveli svoje profesore, menadžerka tog “univerziteta” je za sedam godina od diplome BK univerziteta i master i doktorata na muftijinom univerzitetu postala “generalni menadžer univerziteta”. Tu se školuje polupismen kadar, to je katastrofa za Srbiju i tu nema mesta za toleranciju. Ja sam inače vrlo tolerantan čovek, spreman sam da marširam na Paradi ponosa, tolerantan sam i kad su u pitanju istopolni brakovi, ali je ovde reč o tome da uništavamo obrazovni sistem Srbije. Transparentan interes Muamera Zukorlića je da isključivo zbog profita, posle osam godina, dobije akreditaciju univerziteta, makar na silu. Zato svim snagama moramo da se suprotstavimo neprincipijelnim političkim trgovinama kao što je ova, u kojoj će Zukorlić da akredituje svoj “univerzitet”, a Vučić će za to da dobije njegovih 50.000 glasova.

Da li novi Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova uliva nadu da će Beogradski univerzitet stati na put plagijatima?

– Dobro je da je Univerzitet u Beogradu doneo takav pravilnik, ali živeći i radeći osam godini na svetskim univerzitetima navikao sam na pravilnike u kojima prepoznajem akademski rukopis, dok se ovde vidi pravničko-birokratski. Pravilnik je napisan istim jezikom kao i svi drugi propisi na fakultetima i univerzitetima u Srbiji i to je njegova osnovna mana. Pravilnik mora da dozvoli svim građanima sveta da stave primedbe na nečiju disertaciju, a ne samo članovima akademske zajednice. Besmislena je odredba da neko može odgovarati ako se utvrdi da njegova prijava nije bila opravdana. Nema zaludnih ljudi koji pišu prijave na doktorate. LJudi na univerzitetu su naučno trenirani i ja ne moram da budem stručnjak, recimo, za hemiju, da bih video da je neki rad plagijat. U svim naučnim disciplinama se zna šta je originalno, a šta je prekopirano i ukradeno, znaju se stroga pravila kako se piše naučni rad, kako se navode reference… Dekan može da formira komisiju koja će za 10 dana utvrditi da li je nešto plagijat. Doktorat je moguće poništiti i bez pravilnika. Ovo je dobra prilika da novoizabrani dekan Fakulteta organizacionih nauka Milija Suknović, postupajući po odredbama pravilnika, pokrene proceduru ocene doktorata gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Da li je moguće da FON promeni odluku, s obzirom da se njihovo Naučno-nastavno veće već izjasnilo da je taj doktorat čist?

– To je sramna i kukavička odluka FON-a, jer je doktorat Siniše Malog strašan plagijat. Osnovni problem je što su veliki delovi teksta u toj “disertaciji” prepisani iz doktorske disertacije Stifanosa Hailemariama odbranjene 2001. na Univerzitetu u Groningenu u Holandiji. Siniša Mali je prepisao i naše autore Borisa Begovića, Boška Živkovića i Boška Mijatovića. Prepisivao je čak i sa Wikipedie. Ja posedujem doktorsku disertaciju Stifanosa Hailemariama, proučavao sam sve to i zato smem da kažem da je doktorat Malog plagijat. Pozivam Miliju Suknovića da reaguje, u suprotnom će možda on jednog trenutka odgovarati zbog nečinjenja. U svetu se zbog takvih stvari poništava redovna profesura i ljudi bivaju isterani sa univerziteta.

Zašto toliko insistirate na slučaju Siniše Malog?

– Zato što će akademska zajednica, ako se izbori sa tim plagijatom i velikim prekršajem dobiti mnogo. Svaki budući prekršilac će znati da je Beogradski univerzitet poništio doktorat gradonačelnika Beograda. Nemam pravo da tražim njegovu političku smenu, ali imam pravo da zahtevam da mu se poništi doktorat i meni je sasvim jasna granica između te dve stvari. Ako građani žele da imaju gradonačelnika koji je prepisivao, prisvajao tuđe i varao, ali smatraju da treba da bude gradonačelnik, to je njihovo pravo.

Osim o slučaju gradonačenika, govorili ste i da je doktorat ministra policije Nebojše Stefanovića sramota da srpsku nauku. Da li vam je neko pretio zbog stavova koje iznosite, da li vas je zvao neko iz SNS?

– Nisam imao nikakav kontakt sa SNS, niti neprijatnosti.

Jeste li dobijali ponude opozicionih stranaka?

– Prošlog leta sam gostovao na tribini pokreta “Dosta je bilo”, a 1992. sam imao ponudu da budem član Demokratske stranke. Devedesetih sam protestovao i držao studentima govore u amfiteatrima i na Studentskom trgu. Posle mojih nekoliko istupa sa mesta predsednika Odbora za visoko obrazovanje SANU neki novinari su me pitali da li ću da se kandidujem na predsedničkim izborima. Moja supruga, koja je takođe univerzitetski profesor, trenutno je jedina osoba sa kojom se savetujem.

Još kao član Komisije za akreditaciju ukazivali ste da privatni univerziteti dele doktorske diplome, čak ste javno pozvali na odgovornost bivšeg ministra prosvete. Nedavno ste izneli dokaze da su radovi nekih vaših kolega sa Beogradskog univerziteta poništeni u međunarodnim časopisima… Kako je moguće da niko nije reagovao na sve to?

– Mi smo društvo koje ne voli da se zamera. LJudi uvek vode računa o svojoj egzistenciji, paze šta govore i rade. Ako se analizira poslednjih 70 godina, Srbija je bila zemlja neslobode i to i danas ima recidive. U zemljama razvijenih demokratskih principa, kao što su Holandija, Švedska ili Nemačka, moje ponašanje bi bilo potpuno normalno, a ovde sam izuzetak jer se ne ustručavam da javno kažem šta mislim. Dvadeset odsto ljudi koji su potpisali peticiju za smenu Zukorlića su anonimni. Ne vidim razlog za to.

Kako izaći iz te atmosfere nezameranja?

– Mora da se promeni sistem izbora za rektore, dekane i profesore. U svetu se na te pozicije dolazi javnim svetskim konkursom, a ne lobiranjem. Onaj ko bude izabran dobija velika ovlašćenja. Izbori za profesore u Srbiji nisu dobri. Da biste u svetu dobili zvanje redovnog profesora referat o vama moraju da napišu ljudi sa drugih univerziteta iz sveta. Ako Srbija hoće da ide napred i da bude deo razvijenog sveta, ne može da ima u nekoj oblasti 60 redovnih profesora, kada za tu istu oblast na svetskim školama postoji petoro. Naši ljudi kažu: “Kako neko da piše referat o meni, kad me ne poznaje”. Ja mislim da takav čovek ne treba da bude redovni profesor. Jedan od kriterijuma za izbor mora da bude međunarodna prepoznatljivost.

To zvuči utopistički, ako se na Senatu Beogradskog univerziteta sat vremena vodi debata da li redovni profesor treba da podnese izveštaj na svakih pet godina, iako nema nikakvih sankcija ako u međuvremenu ne radi ništa. Koliko integrisani univerzitet može da popravi stanje?

– Mnogo. Suština integrisanih univerziteta je da ne postoji samoupravljanje, već stroga akademska hijerarhija. To znači da rektor, koji se bira na svetskom konkursu, može da smeni dekana, a on može da odredi platu profesorima i da ne pita nikoga. Kod nas je zakon predvideo da se sa 65 godina ide u penziju, a da bi zahtev za produženje radnog odnosa stigao na Senat, o tome diskutuje matična katedra, na kojoj sede ljudi sa nekoliko godina radnog staža. Na svetskim univerzitetima nema takvih birokratskih ograničenja. Problem je što kod nas pravilnike i zakone pišu pravnici koji nisu proveli nijedan dan van zemlje, a u tome im pomažu profesori, koji takođe nigde nisu bili.

Podrška

Imate li podršku ostalih akademika i predsednika SANU Vladimira Kostića?
– Pre dva meseca sam od akademika Kostića dobio pismo, u kojem mi se zahvaljuje na angažmanu i aktivnostima koje preuzimam. O poslednjoj peticiji nismo pričali, ali on ima izuzetne rezultate u nauci i samim tim što je predsednik SANU svakako da podržava čistotu i poštenje u nauci.