(VIDEO) Govor Dušice Sremčević sa protesta „Srbija protiv nasilja“, zbog kojeg je reagovao i Vučić

Njen govor prenosimo u celosti.

Ja sam ovde jer branim svoj život. Drugi način nisam imala. Niko me nije čuo. Prema tome, morala sam da apelijem na društvenim mrežama da bi me ljudi čuli i moju priču podelili.

Ovim putem želim da zahvalim svima njima koji su u velikom broju taj moj apel podelili i uputili me na novinare koji su moju priču kroz medije propratili.

Da nije bilo njih uverena sam da bih sada bila samo broj. Jer mi žene ovde u Srbiji se samo numerišemo. Četvrta žrtva nasilja, deseta žrtva nasilja, 25…

Nažalost, moj broj je zauzela Goradna iz Boleča. To je trebao moj broj da bude.

Moja priča je slična pričama svih žena koje su žrtve porodičnog nasilja. U braku sam bila 13 godina. Jedva sam skupila hrabrost posle psihičkog i fizičkog zlostavljanja da izađem iz tog braka. Odlučila sam da ne tražim bivšem suprugu ništa od zajednički stečene imovine. I tada sam znala sam sa kim imam posla. Odlučila sam da uzmem svoju decu, odem i živim privatno i radim dva posla.

Međutim, sa takvim ljudima nikada niste načisto i nikad vas ne ostavljaju na miru.

I pored toga, uvrede su se preko dece nizale skoro svakodnevno do tog kobnog 26. okrobra kada me je ispred iznamljenog stana sačekao i pretukao. I kako stoji u sudskoj presudi, zadao mi više udaraca otvorenom i zatvorenom šakom u predelu glave. Od tih udaraca sam izgubila svest, a nakon toga je moj bivši suprug, kome sam rodila dva sina, nastavio sa zadavanjem udaraca. Kako to znam, tako što su nadzorne kamere sa obližnjeg lokala sve to snimile. Dakle, u nesvesnom stanju me udarao. Što je najgore, tu su me našli majka i desetogodišnje dete. Videli su me u nesvesnom stanju i mislili da sam mrtva.

Moj bivši suprug mi ni pomoć nije pružio i krenuo je da beži za Crnu Goru. Uhapšen je na graničnom prelazu i vraćen u pritovr. Za to delo, dragi moji borci protiv nasilja, ako tako možemo da se nazovemo, ga je Viši sud u Krajevu osudio na tri meseca zatvora.

I to tako što je prvo javni tužilac tražila godinu dana u Osnovnom sudu, jer delo nije ponovljeno jer su moje povrede okarakterisane kao lake telesne. Iako sam izgubila svest, iako sam imala tri polomljena zuba. Objasnili su mi da je jedan izbijen zub teška telesna povreda, a tri polomljena laka. Tako da mu se sudilo za nasilje u porodici sa lakim telesnim povredama.

Nakon toga odležao je tri meseca. Njegov advokat je radila u Višem sudu u Kraljevu i nakon toga je krenula da se bavi advokaturom i ona ga je branila. Ona ulaže žalbu tom istom sudu u Kraljevu. Čim su uložili žalbu, posle dva tri dana on je pušten.

Uz još tri meseca kućnog poritvora, dakle bez elektronskog nadzora uz neki telefonski meni nejasan nadzor. I posle toga, naravno kada je odležao tri meseca daje primer svim nasilnicima, on se osilio i dalje nastavio da preti preko mlađeg sina uglavnom, jer stariji više nije želeo da ide kod njega. Naravno i za to je mene krivio kao i za sve drugo.

Sada, kada mu je stigla tužba za naknadu šete, jer kao što sam malopre rekla, kada sam izašla iz braka nisam htela ništa da uzmem, ali polomljne zube, gubitak svesti i anksiozbost sa kojom se borim posle tog 26. oktobra nisam htela da oprostim.

Tužla sam ga za naknadu štete. Čim mu je stugla tužba nestao je. Rekao je da mu je naneta velika nepravda u državi Srbiji i da više niko nikada neće da ga vidi.

Vratio se, naravno, posle deset dana, uzeo mlađeg sina, dete sam pitala da li želi, da vidi oca, želi, poslala sam ga.

Prvo što mi je dete sa vrata reklo kada se vratilo kući, bilo je mama, povuci odmah tužbu, ubiće te. To je rekao desetogodišnjem detetu. U celoj priči, mi je najžalije njih dvojice (sinova, prim, nov.) što prolaze kroz sve ovo, ali nažalost, roditelje ne možemo da biramo, možemo da biramo kakvi smo mi ljudi.

Nakon toga je pozvao mlađeg sina, ja sam detetu rekla da uključi spikerfon, a ja sam razgovor snimala.

U tom razgovoru je dva puta ponovio da ukoliko ne povučem tužbu, on i njegov brat će ostati bez oba roditelja, a za pravdu u ovoj zemlji, odnosno obziriom da smatra mu je naneta nepravda u ovoj zemlji, spreman je da ubije 20 ljudi i da robija 40 godina.

Ja sam isto veče sa mlađim detetom, nažalost koje je moralo da prolazi kroz sve to, otišla u policiju i prijavila sve. Inspektor je bio na vezi sa javnim tužiocem, snimak su čuli, mada kažu da to nije dokaz. Reacija nije bila dok se nisam oglasila u medijima.

Znači sutradan su me zvali, i rekli su da to mora da se okonča po hitnom postupku. On je uhapšen i trenutno je u pritvoru 30 dana.

Sada kao majka, kao žena, postavljam pitanje šta će biti posle 30 dana, da li će da ga puste, da li će ponovo da ga osude, da li će ponovo njegova advokatica da izdejstvuje tri meseca za njega, ili ću ja ceo život da živim u ovoj zemlji u strahu da li će da me ubije, da će da ubije moju decu i još 20 ljudi.

Za kraj bih pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Srbije Anu Brnabić, pošto kažu da u ovoj zemlji funkcioniše sve, da dobro zapamte ovo lice, jer je moj život u njihovim rukama. Ne želim više da ikada iko prođe kroz ovo kao što sam ja.

Sremčević je u žižu javnosti došla zbog njne potresne priče o kojoj možete više pročitati na nova.rs.