Duško Vujošević: Po svome i gotovo

Nije to samo gruba podela po navijačkim bojama kao što na prvi pogled izgleda, naravno da ni oni koji su od njega pravili malne božanstvo, kao ni ovi drugi koji ne vide nijednu njegovu vrlinu nisu u pravu. Niko prema njemu nije ravnodušan – to sigurno ne treba istraživati.

Podgoričanin koji je skoro ceo život proveo u Beogradu, specifičan je i u svojoj profesiji košarkaškog trenera. Pošao je tim stopama izuzetno mlad jer je prekinuo igračku karijeru kad je video da ni talentom, ni visinom tu ne može da stigne daleko. Promovisao se, kako bi to trebalo da bude normalno, radom sa mlađim kategorijama, od starta je u pristupu treningu bio isti: fanatičan, neumoran i strašno zahtevan. Da, i tvrdoglav „više nego što je to normalno“, i svojeglav, i beskompromisan čak i kad bi zrno diplomatije okrenulo priču na njegovu stranu. Specifičan i što je najtrofejniji klupski trener ne samo u Srbiji već i mnogo šire, poseban i što je bio i na klupi Crvene zvezde iako važi za „najvećeg“ partizanovca na svetu, što nikad nije posebno voleo medijsku pažnju pa ni novinare (kako je rekao: zbog „novinara“), te što je bio izuzetno uspešan u proizvodnji sopstvenih neprijatelja. Možda i jedinstven po tome što je svoje igrače uvek terao da čitaju, vodio ih u pozorište i u galerije.

Pre pet-šest godina postao je i pop-ikona a da se to desilo nekako spontano i „pored“ njega. Vicevi o Čak Norisu preimenovani su i apdejtovani i u njima je Vujošević dobijao natčovečanske moći, mnogi igrači koje je trenirao po odlasku iz Partizana izražavali su mu počast koja je bila mnogo slojevitija od uobičajenog da ih je „mnogo toga naučio“. I s druge strane, Vujošević je prelazio granice koje mnogi smatraju i granicama dobrog ukusa. Iako trener, reagovao je u ime kluba, i kad je to izgledalo opravdano i kad nije, i umereno, i preterano oštro. U jednom trenutku je, po sopstvenim rečima, bio najveća opozicija Vučiću, „što je za opoziciju strašno loše“. Rvao se sa Čovićem u „medijskom blatu“, na kraju su u Partizanu očigledno zaključili da prave „kompromis sa državom“, a tu za Vujoševića nije bilo mesta. Bitno narušenog zdravlja, poslednju sezonu i po proveo je na klupi francuskog Limoža.

Ovih dana je izabran za selektora BiH, moguće je i da je jedini kome će to biti treća selektorska destinacija na prostoru bivše SFRJ, posle klupe Srbije i Crne Gore, te samostalne Crne Gore. Po sopstvenim rečima veliki je Jugosloven, mada je po nacionalnosti „partizanovac“. Oženjen je i ima sina.