Duvanska industrija koči reformu regulative

Prema istraživanju koje je krajem protekle godine predstavio Institut ekonomskih nauka (IEN), zahvaljujući porastu cena od 2,3 puta od 2006. do 2017. godine procenat pušača se smanjio sa 50 na 34 odsto.

Kako primena i promena zakonskih normi i poreskih politika utiču na kontrolu duvana i kao jedna od mera prevencije pušenja razgovaramo sa Jovanom Zubovićem, direktorom IEN.

Upućeni ste u legislativu koja se tiče upotrebe duvana i zaštite stanovništva, ali i u nešto još dragocenije: koliko su regulative shvaćene ozbiljno. Da li je nekažnjivost i dalje na snazi? Koji su vaši trenutni uvidi na temu zakona, možda najmoćnije karike u borbi protiv pušenja?

Naša istraživanja pokazuju da se trenutne zakonske mere solidno implementiraju. Ipak, zakonska regulativa mora značajno da se reformiše, imajući u vidu Okvirnu Konvenciju SZO koju je Srbija ratifikovala 2006. godine, približavanje EU, ali i pre svega želju da se napravi sistemski pomak u borbi protiv pušenja što je vitalni društveni interes. U našoj zemlji je upliv duvanske industrije kada je politika zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabrinjavajući, i to koči reforme regulative u ovoj oblasti. ​

Često govorite o crnom tržištu duvana. Da li na tom polju ima nekih promena, primećujete li neki pozitivan trend u padu dostupnosti nelegalnih duvanskih proizvoda?

Crno tržište duvanskih proizvoda predstavlja jedan od problema potrošnje duvanskih proizvoda do čijih preciznih procena je veoma teško doći. Iz Ankete o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku se mogu dobiti podaci o potrošnji domaćinstava na sve vrste duvanskih proizvoda, bez obzira gde su ona kupljena. Obzirom da je u periodu od 2006. do 2017. godine primetan pad u potrošnji duvanskih proizvoda, može se zaključiti da je do smanjenja potrošnje došlo kako na legalnom tako i na crnom tržištu duvanskih proizvoda. Naše istraživanje iz 2019. godine pokazuje da je učešće crnog tržišta kod cigareta svega oko tri odsto, ali je istovremeno učešće kod fino rezanog duvana ono preko 73 odsto.

Mladima je danas informacija dostupnija nego ikad. Da li bi ulaganje u razumljiv i validan izvor informacije o zakonskim regulativama i njima bio koristan u samostalnom i kritičkom informisanju?

Naravno! Osnaživanje mladih da samostalno rasuđuju o aktuelnim društvenim pojavama neizostavan je proces njihovog socijalnog sazrevanja. Smatram da bi informisani i osvešćeni mladi pokazali veću odgovornost i spremnost da u bliskom okruženju prepoznaju i reaguju na sve vidove zloupotreba i kršenja zakonskih regulativa vezanih najpre za čestu izloženost duvanskom dimu na mestima na kojima postoje zabrane pušenja, neretku prodaju duvanskih proizvoda maloletnim licima, kao i učestalo propagiranje korišćenja duvana kao poželjnog i društveno prihvatljivog ponašanja među mladima.

Koji ekonomski faktor se do sada pokazao kao najefikasniji u opadanju trenda kupovine duvanskih proizvoda? Da li je povećanje cene najmoćniji faktor ili postoje i neki drugi?

Na osnovu sprovedenih istraživanja, postoje samo dva ekonomska faktora koja utiču na opadanje potrošnje duvanskih proizvoda. Jedan je, kao što ste naveli, povećanje maloprodajne cene, pre svega kroz povećanje poreza. Istovremeno, a često zaboravljeno, povećanje dohotka značajno utiče na kupovinu duvanskih proizvoda. Naši podaci pokazuju da je elastičnost tražnje takva, da promena dohotka ima znatno veći uticaj od promene cena.  To znači da povećanje dohotka od 10 odsto vodi ka povećanju potrošnje za 10,5 odsto, dok povećanje cena za 10 odsto vodi ka smanjenju potrošnje za 6,5 odsto. Iz tog razloga je neophodno redovno usklađivati poresku politiku na duvanske proizvode sa rastom plata kako bi sme smanjila potrošnja.

Šta biste prema vašem dosadašnjem iskustvu izdvojili kao najveći izazov u primeni zakona? Da li je uopšte problem u primeni ili samom kvalitetu regulativa? 

Postoji veliki broj mera koje su se pokazale uspešnim u drugim zemljama a još uvek nisu implementirane kod nas. Za razliku od Srbije, u većini razvijenih zemalja postoje mere kojima se u potpunosti zabranjuje reklamiranje duvanskih proizvoda na mestu prodaje, konzumiranje u ugostiteljskim objektima. Postoji veliki prostor za unapređenje poreske politike, mera prevencije, itd. Čini se da još uvek ne postoji rešenost ključnih institucija zaduženih za kontrolne politike da implementiraju i ovakve mere i na taj način omoguće dalji napredak u pravcu smanjenja prevalencije upotrebe duvanskih proizvoda.

Da li mladi imaju kapacitet da razumeju da su oni i “ekonomska bića” ili je nesuvislo i preuranjeno edukovati ih o preuzimanju ekonomske odgovornosti za svoj život? Čiji je to posao?

Razvijene države sveta mlade članove svoje populacije od najranijeg životnog doba upućuju u ekonomske koncepte življenja. Mladi u Srbiji nesumnjivo poseduju kapacitet za razumevanje ekonomskog aspekta sopstvenog bića, ali još uvek nisu dovoljno edukovani i osvešćeni po pitanju odgovornosti koju ta odluka sa sobom nosi, i životnog doba kada istu trebaju preuzeti. Taj jaz treba prevazići dobro osmišljenim akcijama obrazovnog sistema praćenim adekvatnom podrškom porodice i društvene zajednice. To je kompleksan zadatak koji među sobom trebaju ravnomerno raspodeliti pomenuti subjekti.

Da možete da birate idealnog saveznika u borbi protiv pušenja, ko bi to bio? Koja insitucija ili populacija je najpotrebnija zakonu da bi se uspešno primenjivao?

U borbi protiv pušenja nije moguće izabrati jednog idealnog saveznika. Veliki saveznik u borbi protiv pušenja bi bili građani Srbije, što trenutno nije slučaj. Zbog toga je pre svega potrebno pojačati kampanje koje ukazuju na štetnost pušenja, kako bi se stavovi stanovništva promenili. Drugi saveznik su mediji, pogotovo društveni mediji, koji bi pomogli da se dopre do svih stanovnika, a pre svega mladih. Konačno, saveznik mora postati i državna vlast, koja u ovom trenutku svim sredstvima podržava duvansku industriju, dok poresku politiku povećanja akciza sprovodi isključivo pod pritiskom EU i SZO.

Program MISSION: OXYGEN povodom Svetskog dana bez duvana pokreće seriju razgovora sa istaknutim stručnjacima u oblasti kontrole duvana, prevencije pušenja i suzbijanja negativnih posledica.