Dva meseca novih nada zbog Trampovih poteza

Tada su te iluzije nestale. Ovim rečima je direktor Odseka za Evropu Moskovskog instituta za evropske odnose, Aleksej Kuznjecov, definisao kako je došlo do promene stava ruske politike prema Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je Primakovljev avion leteo ka Americi, on je, u stvari, skrenuo Rusiju sa evropske trase.

Nekoliko puta na skupu posvećenom Jevgeniju Primakovu, koji je održan u Moskvi, čule se se opservacije o kardinalnoj važnosti bombardovanja Jugoslavije i kasnijih doga|aja povezanih sa statusom Kosova za ukupan sistem me|unarodnih odnosa, ali pre svega, za stratešku orijentaciju Rusije. Od tada, vokabular zapadnih zemalja u kome se govori o „vrednostima“ koje su primenljive na jednu, a neprimenljive na drugu zemlju, poštovanje principa nemenjanja granica, odnos prema mogućnostima rata u Evropi, postao je duboko dvosmislen i neuverljiv. „Posle bombardovanja Jugoslavije i Kosova, režim poštovanja granica u Evropi, prestao je da postoji“, rekao je direktor Odeljenja za svetsku ekonomiju i me|unarodne odnose IMEMO Sergej Afoncev.

Ruski stručnjaci nisu nimalo optimisti kada je reč o odnosima EU i Rusije. Direktor Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Aleksej Gromiko ocenjuje da je sama Evropska unija napustila politiku „evrosfere“ koja se pojavila u prvoj deceniji ovog veka, a koja je bila zasnovana na „mekoj moći“ i normativnosti Evropske unije. Korozija evropske bezbednosti ubrzana je postepenim odustajanjem Evropske unije i značajnog dela njenih članova od vodeće uloge koncepta „meke sile“ u spoljnoj politici. Ona je ne jednom primenjena od niza evropskih država i SAD i njihovih saveznika u kršenju me|unarodnog prava u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Siriji, promovisanju nezavisnosti Kosova, upotrebom koncepta „smene režima“ naneli su štetu UN, povećali stepen nihilizma u odnosu prema normama me|unarodnog prava, doveli u pitanje teritorijalnu celovitost niza država.

Veoma negativne posledice u evropskoj bezbednosti imala je politika širenja uz pomoćpodrške antiruskim snagama. Jedan od njenih rezultata bio je antiustavni prevrat u Kijevu u februaru 2014. i dalja eskalacija zategnutosti u Ukrajini i oko nje. Ako se ta politika nastavi i u drugim delovima postsovjetskog prostora, može ponovo da se raspali sukob s nesagledivim posledicama, upozorio je Gromiko.

Nije bolje raspoloženje ni na evropskoj strani. Nemački diplomata Volfgang Išinger ocenjuje da nije bilo mogućnosti za saglasnost o „bilo čemu“ jer su se NATO i Rusije udaljili više nego ikada ranije. Goruće tačke su sukob u Siriji, Donbas, trovanje u Londonu, obaranje aviona na ukrajinskoj teritoriji. On se upitao da li je mogućno gra|enje odnosa u vreme konfrontacije i postavio hipotetičko pitanje da li bi se nešto promenilo, ukoliko bi EU ponudila i Rusiji bezvizni režim. Ako može da važi za Tursku i Ukrajinu, zašto ne bi važio za Rusiju, upitao se Išinger.

Izvesnu šansu daje politika prema Iranu, ako se imaju u vidu odluke Vašingtona. Mogućno je učiniti nešto bez SAD, a da se stvari ne pogoršaju, rekao je Išinger.

Bivši višedecenijski član francuskog Parlamenta Pjer Leluš dramatično je pozvao na „zastavljanje Trampovog unilaterizma“. „Ne mogu da živim u sistemu u kome će američko Ministarstvo pravde da odlučuje s kim treba da posluju francuske kompanije. Ako Evropa ne bude delovala protiv jednostrane politike SAD koja je usmerena na rušenje zajedničkih dogovora u oblasti kontrole naoružanja s ciljem širenja i primene normi vlastitog pravnog sistema, biće to kraj suverenosti zapadnih zemalja. Evropa će postati rob“, rekao je Leluš.

Bivši austrijski kancelar je rekao da je on pristalica multipolarnog sveta, jer su u njemu, ne samo zemlje u razvoju, nego NVO, kompanije i mnogo drugih subjekata. On je rekao da je protiv promene vlasti nametnute spolja. Predložio je da se prihvate ograničenja multipolarnog sveta, a najvažnija od njih je da u tom svetu nema hegemona. Svi bi trebalo da uoče i obrate pažnju na osetljivost drugih, predložio je [isel.

Zamenik ruskog MSP Aleksandar Gruško odgovorio je da što se tiče Poljske i baltičkih država, Rusija je tako|e osetljiva na neke stvari. Reč je o instrumentima kojima se pokazuje ta osetljivost. Problem se pojavio kada su te zemlje ušle u NATO i od tada mi na njih gledamo drugim očima, rekao je on. U transatlantskim vezama postoji veoma opasan proces. Tramp hoće da monetarizuje garancije bezbednosti i traži povećanje vojnih troškova od evropskih država. Evropa je na granici trgovinskog rata sa SAD, a ima mnogo drugih razlika, poput sporazuma sa Iranom.

Direktor francuskog Instituta za me|unarodnu politiku (IFRI) Tomas Gomart imao je mnogo pozitivnije vi|enje američko-evropskih odnosa. On je uz to dao niz kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih scenarija za rusko-evropske odnose, u zavisnosti da li će oni u budućnosti biti sukobljeni ili kooperativni. [tetu odnosima nanele su sankcije EU i protivsankcije Rusije. Rusija se oslanja na snage koje su protiv evropskog projekta, a sve to stavlja u centar američko-kineske odnose, gde odnosi EU i Rusije postaju sve više sporedni, ocenio je Gomart.

To može da se vidi i iz podataka o obimu trgovine. Trgovinski obim EU s Rusijom je 200, s Kinom 560, a sa SAD 683 milijardi dolara, gde EU ima suficit od 135 milijardi dolara. EU je glavni trgovinski partner Rusije, ali isto vreme EU ima koristi od odnosa sa SAD. Stanovništvo EU u 2040. činiće sedam odsto svetske populacije, a rusko 1,5 odsto. Prosek će biti 44, a u Africi 24 godine.

U kratkoročnom pogledu, EU i Rusija mogu da se sukobe po pitanju sankcija, protivsankcija i Ukrajine. Uslova za saradnju ima u održavanju nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Srednjoročno, Rusija i EU mogu da se sukobe na pitanjima u „sajber prostoru“, gde su potrebni dogovori. Saradnja je mogućna u projektu „Pojas i put“ koji je kompatibilan sa evroazijskom politikom Rusije. Dugoročno, sukob je mogućan ukoliko Rusija izabere politiku „100 godina samoće“, iako je njeno stanovništvo sve više povezano sa svetom. Saradnja je mogućna u svim vidovima multilateralizma. Period posle 1945. bio je veoma pozitivan za Rusiju na me|unarodnoj sceni. Kao stalna članica Saveta bezbednosti, ona treba da čuva ovu poziciju koja joj daje izuzetnu važnost na svetskoj pozornici.

Direktor italijanskog Instituta za me|unarodnu politiku Paolo Magri istakao je da on gleda pozitivnije na evropsko-ruske odnose, jer su oni nijansirani i nisu „crno-beli“. U tom odnosu postoje konfrontacija, me|uzavisnost i saradnja. Konfrontacija se će kratkoročno nastaviti. Ali, saradnja je mogućna, čak i ako postoje diplomatske i političke tenzije.

Magri je pozvao da se izbegne sukob Rusije i EU na Balkanu, gde je pristupanje EU prihvaćeno kao korisno za region. „Srbija je istorijski izme|u Istoka i Zapada. Ona ima četiri strateška partnerstva: Rusija, Kina, Italija, Francuska. Srbija ide ka članstvu u Evropskoj uniji. Postoje nacionalističke partije koje pokušavajući da kapitalizuju popularnost Rusije u Srbiji, prave prepreke ulasku u EU. To je politički osetljivo pitanje i zato je potrebna kreativna osetljivost koja je pokazana prema Jermeniji i Belorusiji“, rekao je Magri.

Ruski učesnici, naravno, odgovorili su na ove ocene. Sergej Afioncev kaže da je do pre dva meseca mislio da više nema šta da se razmatra, jer je EU uvela sankcije Rusiji koje praktično ne mogu da budu ukinute zbog odluka američkog kongresa. Ali, u poslednja dva meseca pojavljuju se nove nade za optimizam koji daje ponovna evropska potreba za ruskom pomoći. Razlog za to oni nalaze u ponašanju američkog predsednika Trampa, koji je postao „trendbrejker“, pa je tako, umesto da Rusija drži mesto subjekta koji „zabija klipove“ u odnose SAD i njegovih saveznika, sada je to učinio sam Vašington.

Aleksej Kuznjecov je rekao da su promene u Rusiji počele odmah po dolasku Putina na vlast. Rusija se brzo menjala i počela je da traži nove partnere, ali, umesto da bude taj partner, EU se odlučila da se stavi u ulogu superiorne strane, što Rusija nije, niti će da prihvati. Konfrontacija je počela 2007-2008. kada su učinjene mnoge greške na obe strane. Sada se Rusija nalazi na tački preokreta. Ruski poslovni svet je naučio da radi sa zapadnim partnerima, ali istovremeno sve veća je privlačnost Istoka. U tom smislu školuju se i kadrovi. Zbog toga ne bi trebalo staviti odnose EU i Rusije u dihotomiju konfrontacija – saradnja. Poverenje je izgubljeno, ali je lopta na strani Evropske unije, zaključio je Kuznjecov.

Pesme Olbrajtove i Primakova

Bivši austrijski kancelar i ministar spoljnih poslova Volfgang [isel ispričao je anegdotu sa sastanka u Manili tokom devedesetih godina na kome su prisustvovali Jevgenij Primakov i tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt. „Ministri spoljnih poslova moraju česti da rade stvari koje im nisu u opisu posla, tako da je ovoga puta Madlen Olbrajt i Primakov trebalo nešto jednom drugom da otpevaju. Madlen je pevala: „Jevgenij, Jevgenij, Jevgenij…“, a on je pevao: „Upravo sam sreo devojku Madlen“. Ne mogu danas da zamislim da bi nešto slično mogli da učine Lavrov i Pompeo“, rekao je [isel.

 

Mogućnost impičmenta

U kontekstu odnosa sa EU, bilo je neizbežno da se razmatra i uloga SAD. Bivši američki ambasador i pomoćnik državnog sekretara Ričard Bart ukazao je da u SAD postoji značajan politički proces koji potencijalno može veoma mnogo da utiče na Belu kuću. U pitanju je Milerova istraga o ruskom mešanju u predsedničke izbore i Trampovu kampanju. Neki izvori kažu da izveštaj može da bude objavljen na leto, pred izbore. To može da uključi i pokretanje procedure impičmenta za predsednika. Ukoliko SAD u|u u tu duboku političku krizu, biće teško da se sprovodi bilo kakva kontrola u naoružanju, bilo da je reč o Iranu ili Severnoj Koreji. Sa ruske strane postavljeno je pitanje, imajući u vidu potpunu blokadu u odnosima sa SAD, da li je bolje sačekati da se sve to okonča i početi iznova s novim predsednikom.