Pored spomen-obeležja koje je otkriveno prošle godine u znak trajnog sećanja na devet nedužno pobijenih Bošnjaka iz ovog grada koji su bili u grupi od 19 otetih putnika iz voza Lovćen broj 671 na pruzi Beograd – Bar u Štrpcima pre 17 godina, sutra će se okupiti članovi njihovih porodica, predstavnici lokalne samouprave i građani Prijepolja, odati im pomen i prisetiti se poruke ispisane na spomeniku: „Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. godine i stanicu Štrpci – odustao je od budućnosti“.


Iz Prijepolja će sutra ponovo biti odaslana poruka i zahtev državi Srbiji čiji su građani pre sedamnaest godina na svirep način oteti i potom pobijeni, da se zločinci privedu pravdi i da učini sve što je u njenoj moći da se pronađu posmrtni ostaci nedužno stradalih Adema Alomerovića, Fevzije Zerkovića, Nijazima Kajevića, Fikreta Memovića, Safeta Preljevića, Džafera Topuzovića, Rasima Ćorića, Muhidina Hanića i Rifata Husovića kao i ostalih Bošnjaka koje su zajedno sa njima tada oterani u smrt samo zato što su bili islamske veroispovesti, kako bi se na dostojanstven način i u skladu sa verskim običajima obavio njihov ukop.

Pomen građanima nastradalim u Štrpcima 27. februara 1993. biće održan sutra u 15 časova u organizaciji opštine Prijepolje. Organizacioni odbor ovog skupa najavio je da će na njemu govoriti predsednici opštine i lokalnog parlamenta Dragoljub Zindović i Jusuf Muškić.

Istovremeno u ovdašnjem Domu kulture, ali u organizaciji Medžlisa Prijepolje Islamske zajednice u Srbiji biće održana komemorativna akademija „Štrpci bez metara“ na kojoj će, pored predstavnika nevladinih organizacija, govoriti glavni muftija IZ u Srbiji Muamer ef. Zukorlić. Prema najavama Hasana ef. Makića, sekretara Medžlisa Prijepolje Islamske zajednice u Srbiji, građani će od Doma kulture proći glavnom prijepoljskom ulicom u mimohodu šutnje do spomen kompleksa u Šarampovu, pored kamenog mosta na Limu gde će, kako je rekao „biti proučena fatiha i predat rahmet merhumima“.

Na osnovu odvojenih poziva građanima Prijepolja kroz istaknute plakate na oglasnim tablama koje su im uputili, s jedne strane opština, a s druge Medžlis muftijstva Sandžačkog IZ u Srbiji, vidi se da su sutrašnji programi obeležavanja sedamnaeste godišnjice od stradanja Muslimana – Bošnjaka u Štrpcima pripremani odvojeno i bez ikakve koordinacije i da vlast, za razliku od Zukorlićeve IZ, nije bila za već tradicionalni mimohod šutnje već samo za pomen i govore čelnika opštine pored spomen-obeležja.

OMEROVIĆ: Država duguje istinu

„Dan stradanja u Štrpcima, 27. februar 1993. ostaće upisan kao jedna od najsramnijih i najcrnjih mrlja na stranicama istorije države Srbije. Zbog naše budućnosti moramo se uvek podsećati ovog stravičnog zločina, počinjenog prema sopstvenim građanima i to u zemlji koja navodno nije bila u ratu“, kaže za Sandžak Danas Meho Omerović, poslanik Sandžačke demokratske partije. On podseća da, iako je prošlo 17 godina, ne samo da nisu kažnjeni organizatori, naredbodavci i počinioci ovog zločina, nego se pokušava gurnuti u zaborav činjenica da su ubijeni samo zbog toga što nisu Srbi! „Država Srbija duguje svim svojim građanima, a pre svega stradalima i njihovim porodicama potpunu istinu o ovom zločinu, jer se na osnovu dokumentacije sa suđenja do sada jedinom procesuiranom Nebojši Ranisavljeviću, jasno vidi da su sa pripremama za otmicu bili upoznati najviši državni organi Republike Srbije“, kaže Omerović. „Ukoliko kao društvo nismo spremni da se suočimo sa prošlošću i odgovornošću onih koji su u ime države Srbije počinili zločine i to prema sopstvenim građanima, onda će priča o demokratizaciji društva, o pozivanju na pravdu i pravo i našem evropskom putu biti samo prazna priča. To je posebno važno danas kada neki pokušavaju nametnuti istinu o svemu šta se dešavalo na prostoru bivše SFRJ ili čak i prekrojiti i istorijske činjenice, kada se krivci za sve promašene politike traže u drugima, kada se za najstrašniji zločin počinjen posle Drugog svetskog rata u Evropi traži paralela ili se on relativizira“, navodi Omerović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari