Dvadeset godina od Vidovdana kada je Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu

Kako je javila tada agencija Beta, Milošević je leteo preko vojne baze Sfora u Tuzli specijalnim avionom koji je bio pod obezbeđenjem specijalnih jedinica NATO.

Pred pritvorskom jedinicom sačekao ga je veliki broj znatiželjnika, uglavnom ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, kao i velika grupa novinara.

Sa aerodroma Valkenburg Milošević je prebačen u zatvor gde je najpre podvrgnut lekarskom pregledu.

„Slobodan Milošević, predsednik Socijalističke partije Srbije i bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, predat je juče popodne organima Tribunala u Hagu. Organi Republike Srbije postupili su tako u skladu sa odlukom Vlade Srbije o ispunjavanju međunarodnih obaveza prema Haškom tribunalu, tj. o poštovanju procedure i pravilnika, odnosno Statuta tog suda“, saopštio je 28. juna 2001. godine oko 19 sati, posle vanredne sednice republičke Vlade, novinarima tadašnji premijer Zoran Đinđić, rekavši da je Vlada zasedala hitno kao reakcija na odluku Saveznog ustavnog suda, kojom je Uredba o saradnji sa Haškim tribunalom Savezne vlade proglašena neustavnom.

Odluka srpske Vlade stupila je na snagu odmah pošto je, neposredno posle sednice, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

„Tri su razloga za donošenje ovakve odluke, pojasnio je premijer. Isti ljudi koji su poništili predsedničke izbore,
koji su među odgovornima za 5. oktobar, opet su doveli zemlju na granicu katastrofe, i Vlada smatra da je odluka takvog Suda ništavna“, rekao je on.

Drugi razlog je Donatorska konferencija koja se tada održavala u Briselu. Ne želeći da dozvoli odustajanje zemalja koje su tu kao donatori došle posle poslednje Uredbe Savezne vlade, Đinđić je naglasio da bi to bila „neviđena blamaža naše zemlje“, kao i naših ministara i predstavnika na Donatorskoj konferenciji.

Odlukom Saveznog ustavnog suda naša zemlja je dovedena u opasnost od ponovne međunarodne izolacije, kao i moguće probleme u dobijanju kredita i reprogramiranju dugova, što republička Vlada nije htela da dozvoli, piše Danas.

Zbog toga, a po članu 135. Ustava Srbije, koji dozvoljava da Vlada Republike preuzme nadležnosti Savezne, kada ova ne može da ih obavlja, doneta je odluka iza koje je stao 21 od 23 republička ministra.

Takođe, svi savezni ministri iz DOS podržali su Odluku Vlade Srbije.

Od 15 prisutnih ministara na sednici održanoj 28. juna u Vladi Srbije, 14 njih je glasalo za, a protiv je bio ministar zdravstva Obren Joksimović iz Demokratske stranke Srbije.

Odluku o isporučivanju Miloševića u Hag novinarima je saopštio Nemanja Kolesar, tadašnji portparol predsednika Vlade.

Pristalice opozicije protestovale na Trgu republike zbog izručenja Miloševića Hagu

Pod naslovom „Jači smo kad nas stlskaju“, u istom broju, 29. juna 2001. godine, Danas je pisao o protestima koji su organizovani na Trgu republike zbog izručivanja Miloševića Hagu.

„Ovo je najtužniji dan za srpski narod od Vidovdana 1389. godine, dan kada se Srbiji prebacuje krivica za poslednjih deset godina. Oni misle da je ovo kraj, ali ovo je početak njihovog kraja. Što nas više stiskaju, sve smo jači i mi ćemo pobediti“, rekao je Ivica Đačić, tadašnji potpredsednik, a današnji predsednik Socijalističke partije Srbije na održanom mitingu opozicije na Trgu Republike.

Oko 2.000 pristalica SPS, JUL i najbrojnijih radikala, protestovalo je zbog izručenja Haškom tribunalu bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Skandirajući „Ustala je Srbija“, „Ustanak, ustanak“, „Slobo Srbine, Srbija je uz tebe“ i „Ubićemo Đinđića“, demonstranti koji su oko glave nosili nalepnice sa sloganom ,,Dos-u po nosu“ i „DOS je najgori“ tražili su da republička Vlada podnese ostavku, da se raspišu novi izbori, kao i da se privedu na odgovornost svi koji su potpisali odluku o izručenju Miloševića Hagu.

Okupljenima se obratio i tadašnji potpredsednik SRS Aleksandar Vučić, koji je istakao da među opozicijom postoje partijske razlike, ali da je „sad u pitanju Srbija i srpski narod, a ne partije“.

„Nisam ni sanjao da ću dočekati ovaj dan i govoriti o Vidovdanu 2001. godine kada su srpski zločinci počeli da isporučuju svoj narod. Naša borba će biti teška, jer protiv nas su pravi zločinci, jer da nisu, ne bi to ni činili“, naglasio je Vučić i dodao da je sve urađeno „ро direktivi, odnosno po nalogu američkog ambasadora Vilijema Montgomerija“.

Završavajući govor, Vučić je pozvao demonstrante da budu hrabri i odlučni.

Predsednik pokrajinskog odbora SPS Vojvodine Dušan Bajatović rekao je da Srpska pravoslavna crkva više ne radi za Srbiju i da patrijarh Pavle mora da odobri da zazvone zvona u svim crkvama i manastirima.

Bajatović je naglasio da u toku noći „mora da se napravi najveći zbor u Srbiji i da u Beograd dođe ćela Srbija“.

Aleksandar Vučić pozvao je pristalice opozicije da se okupe i sledećeg dana, u 18 sati ispred Savezne skupštine, na, kako je tada rekao, „odlučni miting“

Napadi na novinare

Aleksandar Vučić, funkcioner SRS, u neformalnom razgovoru sa demonstrantima saopštio je da je čuo vest da su iste noći uhapšeni i izručeni Hagu i Milan Martić, bivši predsednik RSK, kao i Mile Mrkšić, bivši oficir Vojske RSK.

Govornici na sinoćnjem mitingu pozivali su i SPO da se pridruži skupu, ali pristalice te partije nisu viđene na Trgu Republike.

Novinari su na ovom skupu bili onemogućeni da rade. Pristalice SPS fizički i verbalno su ih napadali čim vide
da neko beleži u notes ili snima govornike.

Tako su pretukli fotoreportera FoNeta Petra Pavlovića čim je prišao da snima.

Šešelj među demonstrantima

Oko 23 sata 28. juna na Trg Republike stigli su Vojislav Šešelj, predsednik SRS, kao i tadašnji funkcioneri SPS, Zoran Anđelković i Živorad Igić.

Takođe su se pojavili sa njima i nekadašnji visoki državni i partijski funkcioneri Mirko Maijanović i Gorica Gajević.

Okupljenim građanima obratio se Šešelj, koji je nazvao Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića izdajnicima srpskog naroda i dodao daje njihova izdaja posebno teška „jer pada na Sv. Vidovdan“, veliki pravoslavni praznik Srba.

U vreme zaključenja drugog izdanja Danasa miting je još trajao.

Izjava Mirjane Marković La Štampi: Mi smo žrtve medijskog genocida

Supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika Mirjana Marković izjavila je tada torinskoj La Štampi da je njena porodica žrtva „medijskog genocida“ i da je izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu protivustavno.

Kako je preneo Rojters, u intervjuu koju je objavila La Štampa, ona je ocenila da činjenica da su nove vlasti u Beogradu odlučile da započnu saradnju sa Haškim tribunalom „predstavlja dokaz“ da u SR Jugoslaviji više ne postoji vladavina prava.

„Što se moje porodice tiče, mi smo žrtve neke vrste medijskog genocida koji je najgori u elektronskim medijima“, rekla je Marković.

Prema njenoj oceni, Uredba Savezne vlade o saradnji sa Haškim tribunalom je protivustavna i „protivna celokupnom pravosudnom sistemu zemlje“.

„Uredba je ogledalo zemlje bez zakona i doneta je od ilegalnog tela koje upravlja ovom zemljom“, konstatovala je Mirjana Marković, ali je odbila da iznese mišljenje o, tada aktuelnom, saveznom predsedniku Vojislavu Koštunici.

„Nisam imala vremena da formiram mišljenje o Koštunici kao ličnosti, a još manje kao o političaru“, izjavila je ona italijanskom listu, uz napomenu da „svako ko misli“ da će suđenje Miloševiću „rešiti probleme na Balkanu, pravi veliku grešku“.

„Milošević je učinio sve da sačuva (bivšu) Jugoslaviju. On nije bio protiv te zemlje, borio se da je sačuva“, zaključila je Mirjana Marković u intervjuu torinskoj La Štampi

Slobodan Milošević se izjašnjava pred sudijama Haškog tribunala

U tekstu za 3. jul 2001. godine pod naslovom „Počinje suđenje stoleća“, dnevni list Danas specijalno je pisao o prvom pojavljivanju Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, „čime će početi suđenje stoleća“, kako ga naziva zapadna štampa.

Tročlano veće imalo je zadatak da proveri da li je optuženi upoznat sa svim tačkama optužnice.

Prema Pravilniku Tribunala, optuženi ima 30 dana na raspolaganju da bi se izjasnio da li sebe smatra krivim ili ne, ali su do tada svi to činili prvog dana.

Portparol Haškog tribunala Džim Lendejl izjavio je 2. jula 2001. godine agenciji Beta da je Slobodan Milošević stavio do znanja da ne želi advokata na prvom pojavljivanju pred Tribunalom na kojem treba da se izjasni o optužnici za zločine nad kosovskim Albancima.

U izjavi za Danas portparol Tribunala Florens Artman je rekla da je Milošević pod posebnim nadzorom, da je medicinski pregledan i da je njegovo zdravstveno stanje bilo u redu.

Bivši predsednik SRJ je u pritvoru tako da se on ne smatra zatvorenikom i to neće biti sve dok se ne donese konačna presuda, navodi se u tekstu dnevnog lista Danas.

Slobodanu Miloševiću bila je dozvoljena poseta porodice.

Po rečima Artman, ukoliko postoje neke prepreke za posetu, „onda porodica mora to sama da reši sa onima koji te prepreke i postavljaju“.

Na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom Slobodan Milošević ignorisao optužnicu

„To je vaš problem“ naslov je izveštaja sa prvog pojavljivanja Slobodana Miloševića pred sudom.

Kada se našao prvi put pred sudijama sam, bez branilaca, optuženi Slobodan Milošević odbio je da odgovori na pitanja i osporio zakonitost Haškog tribunala.

„Ovaj sud je lažan i njegove optužbe su lažne“, rekao je bivši jugoslovenski predsednik. Veće je zaključilo da se optuženi izjašnjava da nije kriv, a reporter dnevnog lista Danas iz Haga doneo je specijalan izveštaj iz same sudnice.

Za manje od 15 minuta okončano je prvo pojavljivanje bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom.

„Smatram ovaj sud lažnim i da su njegove optužbe takođe lažne. Radi se o političkoj instituciji koju nije prihvatila Generalna skupština Ujedinjenih nacija“, bile su prve reči koje je Slobodan Milošević izgovorio pred Haškim
tribunalom.

Ovo izjašnjavanje zaključeno je stavovima sudskog veća da se optuženi izjasnio da nije kriv, iako je odbio da
to direktno učini.

Celu noć pred zgradom Tribunala desetine reportažnih kola i televizijskih ekipa provele su tražeći najbolje mesto odakle bi mogle da snimejutarnji dolazak Slobodana Miloševića iz pritvora.

On je u zgradu Suda ušao 3. jula ujutru u 7.30 i do 9.55 čekao ulazak u neveliku sudnicu u kojoj je bilo mesta za Veće, tužbu, odbranu i zapisničare. Veliko staklo delilo je galeriju na kojoj se nalaze zainteresovani da prate suđenje, a ovoga puta tu je bilo 50 novinara.

Slobodan Milošević je ušao u sudnicu pet minuta pre zvaničnog početka suđenja u 10 sati i seo na mesto na kojem inače sedi odbrana.

Odbijajući da prizna legitimnost Suda, on se nije pojavio sa advokatima.

Proces je vodio sudija Mej iz Velike Britanije. Za javnost i stotine novinara u pres centru, ovaj događaj bio je završen i otpočele su analize držanja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića pred Tribunalom.

Mnogi su, naime, očekivali da on neće čak ni ustati na početku i na kraju suđenja, što je uobičajeni gest poštovanja Suda.

Ukoliko bi želeo da potpuno negira sud, smatralo se da će Milošević ostati da sedi. On je, međutim, nakon opomene ustao oba puta.

Smatralo se da će Milošević pokazivati minimum kooperativnosti, onoliko koliko bude potrebno da bi iznosio svoje mišljenje o nelegitimnosti suda.

Ulazeći u sudnicu, Slobodan Milošević je izgledao ljutito, a onda je, čekajući početak suđenja, prebacio nogu preko noge i razgledao sudnicu.

Po ocenama novinara u posebnom pres centru, koji je organizovan za ovu priliku, Slobodan Milošević je pokazao
da je spreman da se bori.

Najavljeno je da će se advokati Slobodana Miloševića sresti danas u pritvoru i da će tokom dana pročitati izjavu koju je Milošević hteo da izrekne na sudu.

Milošević se nakratko posle prvog pojavljivanja pred Haškim tribunalom, sastao sa glavnim tužiocem, Karlom del Ponte.

Portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Florans Artman izjavila je da se očekuje da će Karla del Ponte 1. oktobra potpisati optužnicu koja bivšeg jugoslovenskog predsednika tereti za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni.

Zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit ocenio je da bi suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću moglo da počne sredinom iduće, odnosno 2002. godine.

Prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom: Smatram ovaj sud lažnim

U istom broju, za 4. jul 2001. godine, dnevni list Danas doneo je i deo transripta sa prvog pojavljivanja Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom.

U pratnji stražara u plavim uniformama UN Slobodan Milošević je u sudnicu Haškog tribunala uveden ujutro u
9,55, a tekst novinara Dragana Bisenića, prenosimo u nastavku u celosti.

Na optuženičku klupuje seo sa prkosnim izrazom na licu, osvrtao se po sudnici i pogled mu se dugo zadržao na prepunoj galeriji za publiku, kao da je pokušavao da vidi ima li tu nekog poznatog.

Kada je sudski poslužitelj pozvao prisutne da ustanu, Milošević je ostao da sedi dok su sudije ulazile, ali se na opomenu stražara ipak podigao sa stolice.

Pre ulaska sudije, Milošević je zauzeo karakterističnu pozu poznatu iz vremena pregovora s levom rukom na stolu, a desnom na kolenu.

Reč je zatim uzeo sudija, Britanac Ričard Mej.

Mej: Dobro jutro časni sude, Karla del Ponte je glavni tužilac u ime tužilaštva sa svojim kolegama, višim pravnim zastupnikom Dirkom Rajne, ša Kristinom. Romanom, Nilebertom Šinom i Den Seksonom.

Ovo je prvo pojavljivanje optuženog u ovom predmetu i to nakon što je prebačen u nadležnost Međunarodnog suda.

Rasprava će se voditi u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima Suda i to u skladu sa pravilom 62. Gospodine Miloševiću, vidim da danas ovde nemate pravnog zastupnika.

Koliko smo obavešteni, to je Vaš vlastiti izbor.

Vi, naravno, imate pravo na pravnog zastupnika. Mislim da treba dobro da razmislite da li je u Vašem interesu, u Vašem najboljem interesu, da nemate pravnog zastupnika.

Ovaj postupak će biti veoma dug i složen i možda ćete razmotriti situaciju i promeniti mišljenje.

Ukoliko želite dodatno vreme kako biste razmislili da li Vam je potreban pravni zastupnik ili ne, mi smo spremni da Vam omogućimo neko dodatno vreme.

Dakle, da li želite neko dodatno vreme da razmislite sada, da li želite da Vas neko zastupa pravno?

Milošević: Ja smatram ovaj sud lažnim sudom i smatram da su optužnice lažne.

Radi se o protivzakonitoj instituciji koju Generalna skupština OUN nije osnovala stoga ja nemam nikakvog razloga da imenujem pravnog zastupnika da me zastupa pred nezakonitim organom (na engleskom).

Sudija Mej: Gospodine Miloševiću, Vi ćete uskoro biti u prilici da podnesete podnesak kojim osporavate nadležnost Suda.

Tako ćete moći da podnesete i ostale preliminarne podneske, ali koliko smo shvatili Vi želite danas da nastavite bez pravnog zastupnika iako je to nešto o čemu ćete možda promeniti mišljenje u naredno vreme.

Ovo prvo pojavljivanje se tiče pre svega same optužnice, a zatim, ako Vi želite, da se izjasnite da li ste krivi ili niste krivi po toj optužnici.

Dakle, prvo imam optužnicu kao što Vam je poznato, a Vi imate pravo na to da Vam se optužnica pročita ovde naglas u sudnici pre nego što se izjasnite po optužnici. To je pravo kojeg takođe možete da se odreknete.

Sad Vam postavljam pitanje, da li želite da Vam se optužnica pročita naglas ili ne?

Milošević: To je Vaš problem – rekao je na engleskom izazivajući smeh na galeriji za publiku.

Sudija Mej: Gospodine Miloševiću, Vi se nalazite pred ovim Sudom i Vi se nalazite u nadležnosti ovog Suda. Vama će suditi ovaj Sud.

Vi ćete imati sva prava koji imaju optuženi i to u skladu sa međunarodnim pravom, a uživaćete svu zaštitu u skladu sa međunarodnim pravom i Statutom.

Sudsko veće će shvatiti Vaš odgovor kao da ste se odrekli prava da Vam se pročita optužnica. Sledeći deo procedure jeste da Vam se iznesu tačke optužnice.

Gospodine Miloševiću, ukoliko želite, Vi možete uzeti vremena da razmislite o izjašnjavanju o tačkama optužnice. Prema pravilu, Vi imate pravo na 30 dana ako Vam nisu baš najjasnije tačke optužnice ili ako želite da se posavetujete sa pravnim zastupnicima pre nego što se izjasnite o optužnici S druge strane, Vi se danas možete izjasniti po tačkama optužnice.

Da li želite da se izjasnite danas ili tražite odgodu kako biste dalje razmotrili ovo pitanje?

Milošević: Ovo suđenje ima zadatak da proizvede lažno opravdanje za ratne zločite NATO pakta počinjene u Jugoslaviji… – pokušao je na srpskom jeziku.

Sudija Mej: Gospodine Miloševiću, ja sam Vam postavio pitanje da li želite danas da se izjasnite ili tražite odgodu kako biste dalje razmislili o ovim pitanjima.

Milošević je pokušao da nastavi tamo gde gaje sudija Mej prekinuo, ali mu je odmah isključen mikrofon tako da se nije čulo šta govori. Nakon kraćih konsultacija sa članovima Veća sudijama Petrikom Robinsonom sa Jamajke i Mohamedom Fasi Firijem iz Maroka – zaključio da je Veće takav Miloševićev odgovor shvatilo kao odricanje od prava da mu se pročita optužnica.

Sudija Mej: U pravilima stoji da, ukoliko se optuženi ne izjasni po tačkama optužnice, u tom slučaju Sudsko veće u njegovo ime daje izjavu da nije kriv.

Gospodine Miloševiću, mi smo Vaš odgovor shvatili kao neizjašnjavanje o krivici pa će u zapisnik ući izjava da niste krivi u vaše ime i to po svakoj tački optužnice.

Milošević je ponovo pokušao da iznese svoj sud o Tribunalu, ali je opet prekinut

Sudija Mej: Gospodine Miloševiću, ovo nije trenutak za govore. Kao što sam rekao, Vi ćete uskoro biti u prilici da se
branite i da iznesete odbranu pred ovim sudom.

Sada nije trenutak za to. Mi smo sada završili sa ovom raspravom.

Sledeća rasprava će biti statusna konferencija koja će biti održana 27. avgusta ukoliko Veće ne zakaže tu konferenciju pre toga. Time završavamo. Molimo ustanite.

Prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića pred sudijama Haškog tribunala je, tako, zaključeno.

Dok su ga izvodili iz sudnice, Milošević je bacio pogled na sat i rekao jednom od stražara, na engleskom: „Fifteen minutes“ („petnaest minuta“).

Ovim je postupak ušao u predraspravnu fazu, a prva konferencija o stanju u postupku je zakazana za 27. avgust 2001.

Izveštači su primetili i da je Milošević bio u besprekomom teget odelu i svetio plavoj košulji s kravatom u bojama srpske odnosno jugoslovenske zastave koju su neki reporteri prepoznali kao onu koju je nosio kada je u televizijskom obraćanju naciji saopštio da je potpisan sporazum kojim je prekinuto bombardovanje SRJ.

Nakon rasprave Milošević se sastao sa glavnim tužiocem Tribunala Karlom del Ponte.

U Tužilaštvu kažu daje praksa glavnog tužioca da nakon prvog pojavljivanja, razgovara sa svakim od optuženih i pita da li su spremni da daju izjavu istražiteljima u kojoj će izložiti svoju verziju događaja za koje su optuženi.

U Tužilaštvu nisu želeli da otkriju kakav je bio Miloševićev odgovor na to pitanje Karle del Ponte

Prvo pojavljivanje Miloševića pred Tribunalom bio je svetski događaj koji su pratili mediji sa svih kontinenata.

Među pedeset novinara koji su imali mogućnost da prate suđenje iz same sudnice, našao se i reporter dnevnog lista Danas.

Fotografisanje i snimanje bilo je zabranjeno, a televizijsku sliku distribuirao je ekskluzivno Haški tribunal.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj.

Dana 30. januara 2002. godine, Milošević je optužio Haški tribunal da je izvršio „zli i neprijateljski napad“ protiv njega. U zapisnik je uneto da se ne oseća krivim.

Slobodan Milošević je umro u pritvoru u Ševeningenu 11. marta 2006. godine. Haški tribunal potvrdio je da je preminuo bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević i najavio istragu. U šturom saopštenju piše da je Milošević pronađen mrtav u jutro 11. marta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

Oko samih okolnosti koje su dovele do njegove smrti i do danas postoje sumnje.