Dvadeset i šest – broj od kojeg studenti strepe, a zakon ga ne prepoznaje

To predviđaju pojedini pravilnici koji regulišu prava studenata, ali nigde nema jasnog objašnjenja zašto je uspostavljena baš ta starosna granica. Zakon o visokom obrazovanju ne bavi se godinama studenata, a u Ministarstvu prosvete ćute.

Marija Nikolić je student niškog Univerziteta. Osnovne studije završila je uspešno i odlučila je da nastavi školovanje, ali kada je napunila 26 godina, kako kaže, pojavili su se brojni problemi koji joj otežavaju život.

Prema njenim rečima, uprkos tome što je redovan student sa visokim prosekom, sada se oseća kao da je sistem kažnjava.

“Ja sam student koji je završio osnovne studije sa prosekom 9,39 i od prve godine sam primala republičku stipendiju koja mi je mnogo značila, s obzirom na to da mi radi samo jedan roditelj. Nakon navršenih 26 godina, došla sam u situaciju da nemam prava na stipendiju, pa čak i kada je reč o „Dositeji“, te nisam ostvarila prava na nju”, kaže Marija.

Dodaje da joj je na kvalitet života najviše uticao gubitak prava na produžavanje zdravstvenog osiguranja.

“Imala sam dve mogućnosti: prva je bila da zdravstveno osiguranje plaćam sama sebi mesečno, a druga da se prijavim na biro, pa da mi oni plaćaju zdravstveno osiguranje. Imajući u vidu da sam student koji ima visok prosek, ja sam shvatila da nemam mogućnosti da radim osam sati dnevno, pratim sva predavanja, redovno učim i ostvarim na fakultetu zapažen rezultat”, pojašnjava Marija.

Zašto baš 26?

Članom 109 Zakona o visokom obrazovanju, predviđa se da status studenta prestaje ispisivanjem sa studija ili njihovim završetkom, neupisivanjem školske godine ili izricanjem disciplinske mere isključivanja sa studija.

Takođe, status studenta se može izgubiti i ukoliko se studije ne završe do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, osim u slučaju studija uz rad.

Starosna granica od 26 godina u zakonu nije pomenuta nijednom rečju, a opet jedan je od glavnih uslova za mnoge studente koji nastave studiranje i u tom životnom dobu.

I pored upornih poziva i pitanja upućenih Ministarstvu prosvete i njihovih obećanja da će poslati odgovore, pojašnjenja koja se tiču regulisanja prava studenata starijih od 26 godina nisu stigla.

Sa druge strane, Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako piše u ovom dokumentu, reguliše status studenta na osnovu godina.

• Oni koji imaju status studenta mogu biti osigurani do kraja školovanja, a najkasnije do navršene 26. godine – piše u Zakonu.

Pomenutu starosnu granicu prepoznaje i Zakon o socijalnoj zaštiti, a tamo je pojašnjeno da se do te starosne granice osobe smatraju „mladima, odnosno omladinom“.

Još jedna kontradiktornost u zakonskim tumačenjima je i ono što piše u Zakonu o mladima. Tamo je jasno navedeno da se mladima i omladinom smatraju svi do 30 godina.

– Omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života – stoji u Zakonu.

Preslikano i na lokal

U Nišu je broj 26 presudan za studente koji bi da dobiju jeftiniju mesečnu karticu za javni gradski prevoz. Nakon što pređu preko ovog magičnog broja, studenti gube pravo na ovu povlasticu.

Iz Direkcije za javni prevoz Grada Niša navode da je ta starosna granica postavljena u cilju obezbeđivanja sredstava za nesmetano funkcionisanje sistema javnog gradskog i prigradskog prevoza.

“Interes Grada je da obezbedi subvencionisani prevoz za studente koji u roku završavaju studije. Članom 32. Odluke o javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika na teritoriji Grada Niša propisano je da akt kojim se utvrđuju cene karata u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika donosi Gradsko veće Grada Niša, tako da je za pomeranje starosne granice za subvencionisan prevoz studenata nadležno Gradsko veće Grada Niša”, navodi Milan Milić, direktor Direkcije.

Odluka Grada je i da starosna granica od 26 godina bude presudna i za dobijanje gradske stipendije. Tako je u pozivu studentima za 2023. godinu jasno naznačeno da pravo na stipendiju nemaju oni koji su stariji od 26 godina.

Ipak, postoje i pozitivni primeri. Jedan od njih je Studentski centar u Nišu koji brine o smeštaju i ishrani studenata niškog Univerziteta. Oni navode da je u domu trenutno jedan student koji ima više od 26 godina, kao i da ne postoji interna odluka ustanove o pravu na smeštaj i ishranu studenata koji su stariji.

“Pravo na smeštaj u našu ustanovu i pravo na ishranu isključivo je regulisano Zakonom o učeničkom i studentskom standardu i Pravilnikom o smeštaju i ishrani učenika i studenata. Ukoliko se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, svi studenti mogu ostvariti pravo na smeštaj ukoliko ispunjavaju uslove Konkursa za smeštaj, kao i na ishranu. Obzirom da smo ustanova osnovana od strane Republike Srbije, i da smo deo Ministarstva prosvete, kao indirektni korisnik budžeta, celokupno naše poslovanje, vrši se na osnovu Zakona i pravilnika, te Konkursa za smeštaj koji raspisuje Ministarstvo prosvete”, poručuju iz Studentskog centra u Nišu.

Iako za studente koji napune 26 godina postoje različiti aršini, a činjenica je i da gube brojne povlastice, to ne sprečava Ministarstvo prosvete da produžava rok za završetak školovanja „starih“ studenata.

Tako je u septembru 2022. godine Ministarstvo još jednom odlučilo da produži rok „starim“ akademcima, a najavljene su i izmene Zakona o visokom obrazovanju kojima bi se regulisalo dugoročno rešenje sa optimalnim rokom za završetak studija po starim programima.

*** Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija

Još vesti iz ovog grada

Prosvetari u Nišu obustavljaju rad na jedan dan u znak podrške studentima

Studenti Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Nišu odlučuju o blokadi

Čitav plen da skupe, ne mogu da nas kupe

Zbog čega su predsednik Republike i ministar Vesić dezinformisali javnost?