Dvaput meri, dvaput seci- nos

Predistorija ovog slučaja počela je na sasvim banalan način. Jednog dana stolarski kalifa Arman Sidar upoznao se sa mladom krojačicom Elenom Tidar. Oboje su se zaljubili jedno u drugo, i već nekoliko dan kasnije počeli da žive zajedno. Devet meseci kasnije Elena je rodila prvu ćerku, a dve godine kasnije bliznakinje. Kako im “veza na papiru” nije ništa značila, tek nakon što se Elena ozbiljno razbolela, odlučili su da ovekoveče svoj brak, kako bi stekli pravo na besplatno lečenje.

Međutim, kad je Arman doneo sva potrebna dokumenta u crkvu, ispostavilo se da su Arman i Elena- rođeni brat i sestra. Da bi se stvar uredila, oni su odmah sve prijavili vlastima.

Dalja istraga je razjasnila celu zabunu. Kada je Armanu bilo šest godina, njegov otac je umro, a nakon toga majka ga je poslala na drugi kraj zemlje da izučava zanat. Ona je nekoliko meseci posle muževljeve smrti, rodila devojčicu, Armanovu sestru, za koju on, kako je izgubio kontakt sa majkom još tad, nikada nije saznao. Prilikom njenog upisivanja u knjigu rođenih, napravljena je greška, tako da joj je dodeljeno prezime Tidar umesto Sidar.

Sud je doneo odluku, da bi uredio pravni položaj dece, da se ona zovu Tidar, po majci, pošto im otac može biti samo- ujak.

Što se tiče Armana i Elene, oni ne znaju šta da rade. Sada kad znaju da su brat i sestra, više ne smeju da žive zajedno. Njihova deca poslata su u jedno sirotište, a Sidarev se odselio od Elene. Oboje očajni, pokušavaju da zaborave jedno na drugo, prenosi list Vreme.

S druge strane u Milanu, jedna ugledna dama posetila je poznatog hirurga sa molbom da izvrši izvesnu korekciju njenog nosa.

Operacija je odlično prošla, ali je ona sad postala nezadovoljna oblikom svog novog nosa, jer, iako je manji od prvog, ne pristaje dobro njenom licu. Zato se ova dama obratila sudu sa zahtevom za nadoknadu od pola miliona dinara od hirurga zato što joj je „unakazio lice“.

Sud je našao kompromis- da hirurg još jednom operiše ženu besplatno.

Ovaj slučaj se uspešno završio- posle nekoliko dana, operacija je izvršena po drugi put i ovog puta dama je zadovoljna izgledom svog nosa.

Stiže i vest da je u celoj Italiji “revolucionarno” zabranjeno košer-klanje. U vezi sa novim antisemitskim kursom u Italiji, dekretom je zabranjeno ritualno jevrejsko klanje živine. Zanat košera će ubrzo sasvim nestati, kao i specijalna jevrejska kuhinja.

Mnogi ortodoksni Jevreji rešili su iz bunta, da budu- vegetarijanci, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sa naslovne strane lista Pravda, saznajemo da Mađarska traži da njene trupe odmah okupiraju oblasti koje su sad van spora, i da se sprovede plebiscit i u Prikarpatskoj Rusiji.

Ako se ovi zahtevi ne usvoje, vlada će primiti arbitražu za sporne teritorije koju bi trebalo da sprovede Nemačka i Italija na zapadu, a Nemačka i Poljska na istoku, prenosi ovaj list.

Što se tiče vesti iz zemlje, previranje u redovima vodećih ličnosti Jugoslovenske nacionalne stranke, još uvek nije završeno.

Nezadovoljstva povodom sklapanja sporazuma sa „blokom“ o izbornoj saradnji i zajedničkom istupanju na jednoj istoj opozicionoj listi čiji je nosilac Vlatko Maček, nastavljena su izlaskom potpredsednika stranke Juraja Demetrovića i ostalih članova iz JNS.

Na pomolu su, izgleda, i nova izdvajanja, tako da se u političkim krugovima danas tvrdilo da iz redova JNS istupa i senator Atansije Šola.

Glavni odbor JNS, međutim, o ovome još nije obavešten, kako prenosi Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.