Dve brzine

Proteklih godina smo uradili sve što je bilo do nas i sve što se moglo uraditi zajedničkim snagama sa organizacijama sa kojima smo bili u uzajamnoj saradnji i podršci. Imali smo samo jedan cilj – da Srbolek ponovo proradi i da nam se vrate otete akcije i radna mesta. Oko tog cilja smo vodili svoju borbu i tražili saveznike. Prodajom naše nekadašnje upravne zgrade ovaj cilj je zauvek izgubljen. Nastavićemo da vodimo borbu da se kazne Jovica Stefanović i njegovi saradnici u pljački i da se obeštete opljačkani, ali to je sad već neka druga borba. Srbolek više neće proraditi.

Nakon prodaje u utorak prišao sam kupcu i čestitao mu na dobrom poslu. On nam nizašta nije kriv. Čovek ima svoj biznis i kupio je vredan objekat koji će mu dobro doći. Od sveg srca mu želim sreću. Osim njega, sve ostalo u prodaji naše nekadašnje upravne zgrade je kriminalno.

Od prodaje upravne zgrade, najvrednijeg objekta Srboleka, radnici neće videti ni dinara. Sav prihod ide Čačanskoj banci, koja ima hipoteku na zgradi po osnovu kredita koji je nezakonito odobrila Jovici Stefanoviću i koji je nenamenski potrošen.

Čačanska banka je, zajedno sa Stefanovićem, ključni grobar Srboleka. Prvo mu je 2008. godine odobrila tri kredita na osnovu falsifikovane dokumentacije. Odluke o podizanju ovih kredita Stefanović je doneo samovoljno, bez saglasnosti koje je bio dužan da pribavi – bez saglasnosti Upravnog odbora (u Upravnom odboru su mali akcionari imali svog predstavnika, zbog čega je Stefanović i izbegao da zatraži saglasnost), i bez saglasnosti Akcijskog fonda. Čak je jedan Ugovor (od 16. juna 2008. godine, na 200.000 dolara) sam potpisao, u funkciji predsednika Upravnog odbora, umesto direktora Mladena Lučića koji je jedini bio ovlašćen da zaključi ugovor o kreditu. Ova tri kredita, u ukupnom iznosu od 100.000 dinara i 500.000 dolara, potrošena su nenamenski. Ugovorima je bilo predviđeno da se novac iz kredita potroši za obrtna sredstva, a potrošena su za kupovinu akcija drugih preduzeća, što smo dokazali i istražnim organima i stečajnom upravniku. Istražni organi su uzeli u obradu naše dokaze, ali rade sporo. Stečajni upravnik ne haje za nezakonitosti i rasprodaje imovinu Srboleka u bescenje.

Pored nezakonitog uspostavljanja hipoteke nad zgradom Srboleka, sporna je i kopija plana katastarske parcele na kojoj je poslovna zgrada Srboleka. Na skici je pogrešno ucrtan prostor, slučajno ili namerno, od preko 200 metara kvadratnih. Ni ovaj „propust“ nije sprečio stečajnog upravnika da završi sa rasprodajom, iako smo ga o tome obaveštavali u svakom prigovoru na oglašavanje prodaje objekta.

Jedan od brojnih problema na koje smo ukazivali u vezi sa ovim kreditima je i činjenica da su oni zaključeni 2008. godine, da je 2010. godine iz Srboleka nestala delovodna knjiga, a da se deo dokumentacije o kreditima (npr. aneks ugovora o kreditu od 7. marta, koji aneks je navodno zaključen 28. marta, a u kom je zaduženje sa 40 miliona dinara iz osnovnog ugovora skočilo na 100 miliona), odnekud pojavio tek u stečaju, bez mogućnosti da se njegov zavodni pečat sravni sa stanjem u delovodnoj knjizi Srboleka. Ni ovaj argument nije naterao stečajnog upravnika da se zamisli nad spregom Stefanovića i Čačanske banke, niti ga je sprečio da rasprodaje našu imovinu radi namirenja duga prema Čačanskoj banci.

Država Srbija radi u dve brzine. Jedna, puževa, predviđena je za postupke u kojima mi tražimo svoja radnička i akcionarska prava i zaštitu od pljačkaša. Druga ide po hitnom postupku. Po njoj se rasprodaje naša imovina u stečaju, po njoj se uklanjaju tragovi pljačke radnika i malih akcionara i obesmišljava naša borba, jer ako jednom i pobedimo više neće biti preduzeća i radnih mesta na koje bi smo mogli da se vratimo.

Autorj je predsednik Udruženja akcionara i bivših radnika Srboleka