Dve decenije od nerazjašnjenog ubistva Harisa Brkića

„Košarkaš Haris Brkić teško je ranjen sinoć posle 21 sat na parkingu ispred hale ‘Pionir’. Nepoznati napadači pucali su na Brkića iz vatrenog oružja i sa dva hica ga pogodili u glavu. Odmah posle ranjavanja 26-godišnji košarkaš prebačen je u Urgentni centar u vrlo teškom stanju, a u trenutku zaključenja ovog broja lekari su se borili za njegov život“, glasila je inicijalna informacija o strašnom događaju u širem centru Beograda u tekstu na stranicama Danasa.

U nastavku je otkriveno još nekoliko okolnosti tragedije, koja i dve decenije posle intrigira ovdašnju javnost.

„Brkić je večernji trening Partizana, koji utorkom redovno traje od 20 do 22 časa, napustio sat vremena ranije pošto se požalio na zdravstvene tegobe. Nakon masaže, oko 21.30 časova, izašao je iz dvorane, a napadači su ga presreli dok je otključavao vrata svog automobila marke ‘golf’. Dvadesetak minuta kasnije pristigla su kola hitne pomoći, kao i inspektori policije koji su izvršili uviđaj, dok su članovi stručnog štaba i ostali košarkaši Partizana sa nevericom posmatrali poprište tragedije“.

Događaj se zbio dve noći pre važnog evropskog meča u Turskoj.

„Ekspedicija crno-belih trebalo je da jutros u pet časova autobusom krene u Budimpeštu, a odatle u 13.05 avionom za Istanbul, gde je za sutra u 18 časova bila planirana utakmica 7. kola B grupe Suprolige sa Efes Pilsenom…“

Na žalost, operisanom košarkašu specifičnog dvokoraka i lakog šuta, sa ukupno 290 nastupa i 3.709 datih poena u dva mandata u Partizanu, nije bilo spasa pa je osvajač trećeg mesta na juniorskom prvenstvu Evrope iz 1996. godine preminuo tri dana posle ranjavanja, a do danas nisu otkriveni počinioci zločina i njihovi motivi lišavanja života osvajača (po) tri državne titule i Kupa, čija se karijera jedno vreme odvijala u Borcu iz Čačka i ekipi podgoričke Budućnosti.

“Ne mogu da ga povežem sa tim da bi on mogao da bude povređen, a ne ubijen. U početku se intezivno radilo na tome da se otkrije ko je ubica, bili smo u stalnom kontaktu sa policijom, ali bez rezultata. Jedino što su nam rekli je da nije bilo motiva. To je bilo sve što smo saznali tokom prvih godinu dana, a posle nam se više niko nije obratio…”, svedoči s vremena na vreme Harisova majka Radmila.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna člaovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Više puta se javno obraćala ubici, u nadi da će saznati zbog čega je tako rano i surovo završen život momka rođenog u Sarajevu.

“Samo da mi kaže zašto je to uradio. Koja je to Harisova greška bila, šta je toliko skrivio da neko puca u njega? Ništa drugo. Nikome ne bih rekla, ni policiji o kome se radi, meni njegova kazna ne bi ništa značila”.

Osim u majčinom i, od pre nekoliko godina, pokojnog oca, Brkić je ostao u sećanju znanih i neznanih partizanovaca.

“Partizan ne može da otkrije Harisovog ubicu, ali može da ga čuva od zaborava. Dok je nas i navijača tako će i biti”, pamte se reči Predraga Danilovića, nekada proslavljenog košgetera i jedno vreme predsednika crno-belih, a sada prvog čoveka Košarkaškog saveza Srbije.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.