Dve decenije od smrti Kraljice majke: Za Hitlera „najopasnija žena Evrope“, za Blera „simbol pravičnosti Velike Britanije“

Vest o njenoj smrti saopštena je iz Bakingemske palate, a kako je preneo Danas, umrla je nekoliko nedelja nakon smrti njene mlađe ćerke princeze Margarete, a sestre današnje britanske kraljice Elizabete Druge.

„Kraljica majka, udovica kralja Džorža Šestog i snažan oslonac najstarijoj ćerki Elizabeti, sadašnjoj kraljici umrla je „mirno u snu“, nakon perioda pogoršanja zdravlja. Sahrana će biti obavljena 8. aprila u Vindzoru“, glasila je Rortersova vest koju je Danas preneo.

Povodom smrti Kraljice majke tadašnji premijer Toni Bler rekao je da je baš ona kao i njen suprug Džordž Šesti bila “simbol pravičnosti i hrabrosti Velike Britanije”.

„Tokom celog njenog dugog i posebnog života, njena elegancija, osećaj za dužnosti izvanredna volja za životom, učinili su da je vole i cene ljudi svih godina i svih društvenih staleža, da jeobožavaju kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu“, kazao je Bler.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Nikada nije oprostila kralju Edvardu Osmom što je abdicirao, pošto je tada njen stidljivi suprug i Edvardov mlađi brat Džordž morao da preuzme krunu. Elizabeta i njen suprug Džordž krunisani su 1937.godine. Ona je verovala da njen suprug nije u stanju da se nosi s teškim bremenom vladavine i za njegovu preranu smrt u 57. godini krivila je Edvarda. Kraljica majka je od supruga načinila uspešnog monarha a bila je i najodaniji saveznik 75 godišnje ćerke, kraljice Elizabete Druge.

Britanska štampa je, kako prenosi Danas, postavljala je pitanje o daljoj sudbini monarhije.

Kraljica majka rođena je 1900. godine kao lejdi Elizabeta Anđela Margerit Bous Lajon, kao najmlađe od devetoro dece. Danas podseća da je 1923.godine postala prva žena, u poslednjih nekoliko vekova, koja se udala za sina britanskog kralja a da nije iz vladarske porodice.

Ćerku Elizabetu Aleksandru Meri rodila je 1926.godine , a princezu Margaret Rouz 1930. Njen suprug Džordž postaje kralj, posle Edvardove abdikacije, a ona je, pošto nikada nije želela da postane kraljica, tom prilikom izjavila da je to „nepodnošljiva čast“.

Za vreme Drugog svetskog rata, postala je oličenje hrabrosti i otpora Britanaca, kada je odbila da se skloni iz Londona koji su nemilosrdno bombardovali nemački avioni

„Deca neće ići bez mene. Ja neću ići bez kralja. A kralj nikada neće otići“, odlučila je ona. Kad je bombardovana i Bakingemska palata, ona je prokomentarisala: „Zadovoljna sam. Sad smem da pogledam u oči onima u Islandu“, aludirajući na deo Londona koji je pretrpeo vrlo teška oštećenja. Adolf Hitler je za nju rekao da je najopasnija žena Evrope zato što ima jak uticaj na moral nacije.

U nekoliko gradova Velike Britanije i na Gibraltaru ispaljen je po 41 počasni plotun povodom smrti Kraljice majke. U mnogim dvorskim palatama širom zemlje otvorene su bile knjige žalosti, pored ostalih, i u Škotskoj, odakle je Kraljica majka bila rodom.

Ispred rezidencije u Londonu posetioci su pored cveća ostavili i bocu džina, omiljenog pića Kraljice majke.

Među mnogima koji su izražavali saučeđće povodom smrti kraljice bio je i palestinski predsednik Jaser Arafat, generalni sekretar UN Kofi Anan, koji je naveo da je Kraljica majka svojom hrabrošću, dobrotom i duhom dobila “posebno mesto u srcima ljudi širom sveta”.

Današnja kraljica Velike Britanije Elizabeta Druga (95) nedavno je obeležila 70 godina od dolaska na tron, a kako je najavljeno, njen „platinasti jubilej“ obeležavaće se tokom cele godine prigodnim manifestacijama.