Dve euforije, filmska i predizborna

Sa kolegama iz Akademskog filmskog centra DKSG Milanom Milosavljevićem i Marijom Kovačinom, i u saradnji sa PR-om DKSG Marinom Lučić, užurbano spremamo projekte za dva festivala (Alternative film/video i Balkanima), za konferenciju evropskih nezavisnih distributera i prikazivača, i za radionicu filma u tehnologiji virtuelne realnosti, koju bismo organizovali u saradnji sa Filmskim festivalom u Trstu. U Trstu sam ove godine upoznao sjajnog Antonija Đakomina alijas Fluida, eksperta za VR i vizuelnog umetnika, s kojim sam i dogovarao ovu saradnju, a Festival u Trstu nam je obećao sedam kamera za snimanje VR-videa. Posle velikog projekta za digitalizaciju arhiva Akademskog filmskog centra, koji smo predali početkom februara, i projekata na konkursu Grada Beograda, za naučnu konferenciju na temu kino-klubova i obeležavanje 50 godina od studentske pobune 1968. (u saradnji sa Muzejom Jugoslavije, Kinotekom i CZKD-om), i Kritičnog kampa, radionice filmske kritike, koji bismo radili u saradnji sa udruženjem Filmkultura, ovo je osmi projekat koji AFC planira da realizuje ove godine. Ako bude dovoljno novca i institucionalne podrške, biće ovo jedna bogata i radna filmska godina.

Petak, 23. februar

Čitam Danasov dodatak „Stambeno pitanje“, koji su izvrsno uredili saborci iz Ko gradi grad. Tekstove su pisali i ljudi s kojima sam dosta blizak u borbi za pravo na krov nad glavom i protiv iseljenja, ekipa ZA Krov nad glavom. Već duže vreme bavio sam se stanovanjem i aktuelnim promenama koje je doneo Zakon o stanovanju (još u vreme njegove izrade) i uvek me grize savest što ne stižem više da se angažujem oko toga, što nisam više na terenu. Ljudi iz ZA Krov nad glavom su sjajni borci, neverovatno sam ponosan što su neki među njima moji najbliži prijatelji. Na filmskoj strani, stižu komentari na kritike za Ederlezi Rising Lazara Bodrože i Izgrednici Dejana Zečevića, kritike koje sam objavio pre Festa u nedeljniku Vreme. Oba filma imaće premijeru na Festu i oba najavljuju bolje dane za srpski film – zato mi je i čast da sam dobio priliku da ih pogledam praktično pre svih. Večeras počinje Fest i filmska euforija u gradu je ogromna – pobeđuje je samo predizborna euforija, u kojoj takođe učestvujem, ali pošto znam kad će ovaj dnevnik biti objavljen, ipak ću poštovati tzv. izbornu tišinu.

Subota, 24. februar

Đorđe Bajić i Zoran Janković javljaju mi da je odštampan mali tiraž naše knjige Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017, u izdanju Filmskog centra Srbije, za potrebe konferencije za novinare na Festu. Išli su i u štampariju da vide prve primerke – ja sam kod kuće jer u ovim danima pomenute euforije pokušavam da svaki slobodan trenutak posvetim porodici (već sam počeo da izbacujem ove političarske floskule – samo da još napišem „da se odmorim sa unukom Markom“ i to je kraj). Đorđe i Zoran šalju fotografije knjige: dizajn Boruta Vilda je odličan, jedva čekam da vidim knjigu uživo. Nažalost, recenzent Nenad Polimac otkazuje dolazak zbog zdravstvenih problema. Uveče, kad su klinci pozaspali, vidim vest da se komad Ive Brdar, drage koleginice sa dramaturgije, sjajne spisateljica i prevoditeljice sa francuskog, igra u Itaki, Njujork, gradu u kom sam studirao. Pišem tamošnjim prijateljima da Ivine Bacače prstiju ili Rule of Thumb, kako je preveden, obavezno pogledaju.

Nedelja, 25. februar

Danas u 13h je konferencija za novinare u Sava centru povodom Kritičkog vodiča kroz srpski film. U podne sam već u SC-u, marljiva, divna koleginica Ana Vučković me pre konferencije uključuje uživo u program Radio Beograda 202, stanice koju slušam i volim već decenijama. Najavljujemo Vodič pa idemo na kafu sa montažerom Perom Jakonićem, s kojim razgovaramo o privatizacijama beogradskih bioskopa. Pera je uvek vrlo prijatan sagovornik, a i njegov sin Aleksandar krenuo je očevim stopama – znam ga sa Martovskog festivala i sa Festa kao super fotografa, a praktično pre par dana je snimao i jedan spot u kom se pojavljujem, ali o kom takođe ne bih sada iz zakonskih razloga. Na promociji predstavljamo Kritički vodič i odgovaramo na pitanja novinara. Na brzinu uspevam da prelistam knjigu, plod dvogodišnjeg truda, izrade faktografije i kritičkih tekstova o svakom celovečernjem igranom filmu većinski produciranom u Srbiji u 21. veku. Puno ljudi iz branše je tu, scenaristkinja Sara Radojković i kritičar Milan Vlajčić naročito su zainteresovani za knjigu, čak i direktor Festa i Kinoteke Jugoslav Pantelić postavlja pitanje iz publike… Nakon promocije sam na ručku sa dragim prijateljima, filmskim kritičarom Dejanom Ognjanovićem i pozorišnim rediteljem Markom Misiračom. Uveče, klince ostavljamo sa bakom, a ja i supruga Ksenija idemo na premijeru Ederlezi Rising. U Sava centru su svi, jedva stižem da scenaristi Dimitriju Vojnovu, takođe dragom prijatelju, i reditelju Lazaru Bodroži, stisnem ruku i čestitam na dobro obavljenom poslu. Kada smo izašli, Ksenija i ja smo imali šta da vidimo: sneg je počeo da veje.

Ponedeljak, 26. februar

Praskozorje, hladno i snežno. Bunovan i umoran probijam se do posla – Ksenija me vozi jer nema teorije da po ovakvoj mećavi, neraščišćenim kolovozima i trotoarima, stignem bilo gde prevozom. Za mene, kao invalida, kretanje kroz Beograd je i inače otežano, po izlasku na ulice počinje rat, ali, kao, gegam se, stižem, a još imam i posao pa ne bi bilo pošteno da se žalim. Vanja Delić sa RTS-a javlja da su okačene na net njene fenomenalne emisije iz ciklusa Ja, mi i drugi posvećene Klasicima književnosti na filmu. Učestvovao sam u analizi Gospode Glembajevih, Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja, Banović Strahinje… Vanja tim emisijama uporno i na pravi način brani ideju javnog servisa. Igor Toholj javlja dobru vest: da uskoro izlazi srpski prevod čuvene knjige iz 1972. Transcendeni stil na filmu Pola Šredera, scenariste Taksiste i reditelja nekoliko remek-dela koje jako volim. Šreder ima i film Iskušenik na Festu, koji još nema američku distribuciju. Film sam planirao da gledam za vikend, u Kinoteci, ako me sneg ne spreči – naročito posle preporuke Dragana Jeličića, čiji ukus izuzetno cenim.

Utorak, 27. februar

Sinoć smo se jedva vratili kući; kolaps u gradu. Ekipa RTS-a dolazi u DKSG da snimimo razgovor o filmovima sa homoseksualnom tematikom za magazin Oko. Pokušavam da tom „kontroverznom pitanju“ pristupim trezveno, izvan teorija zavere o „gej lobijima“, koje se provlače i kroz pitanja. Teza da se filmovi sa homoseksualnim temama prave proračunato i radi političke korektnosti, kako bi dobijali nagrade na festivalima, naprosto nije zasnovana na činjenicama – ako se pogledaju nagrađeni u Kanu, Veneciji i Berlinu, i oni nagrađeni Oskarom, u poslednjih desetak godina (recimo, od Brokeback Mountain / Planine Broubek, 2005), ima svega par kvir filmova, a puno više onih sa temom heteroseksualne romanse. Sem toga, da kvir likovi široj publici postanu normalna pojava puno više uticala je televizija. Treće, Holivud je najčešće vođen profitom, i to što se pojavljuju mejnstrim filmovi sa kvir tematikom samo znači da je šira publika zainteresovana da plati kartu za takve filmove. Četvrto, kvir teme postojale su u evropskom art-filmu (i na Festu), još od 1970-ih, pa i ranije…

Sreda, 28. februar

Srećom, sneg je stao – sada je samo hladno. Stigao je novi broj Hrvatskog filmskog ljetopisa – čitam standardno dobre tekstova u vodećem filmskom časopisu u regionu i čekam sastanak sa Gregom de Kjurom, oko festivala Alternative film/video. Ovogodišnja tema festivala je Kolektiv. Ako do decembra išta ostane od nas kao individua…

Autor je urednik Arhiva medija DK „Studentski grad“