Dve godine od protesta zaboravljene krivične prijave, brutalnosti policije kao da nije bilo

Dve godine se uzaludno vrte – trebalo bi da slike govore više od hiljadu reči, ali te reči ne čitaju, niti ih vide, oni koji bi trebalo da julskim protestima daju bar nekakav epilog, podseća N1 i dodaje da su oni koji su ipak sve pažljivo gledali videli najmanje 150 policajaca u uniformi i civilu kako prekoračuje ovlašćenja i oko 50 ljudi koji su pretrpeli policijsko nasilje.

Zbog toga je u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava pobrojano i više od 30 krivičnih prijava.

„Nijedan predmet se nije mrdnuo sa mrtve tačke, nije se pomerio. Jedan građanin je tvrdio da nije gađao policiju i predlagao je da se pogledaju snimci s kamera na tom mestu, a Prekršajni sud je u obrazloženju presude objasnio da nema potrebe za kamerama, jer se veruje izjavama policajaca“, kazao je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

U nekim predmetima u kojima su ljudi sami izjavljivali da mogu da prepoznaju policajce koji su ih tukli, ta radnja prepoznavanja nije sprovedena.

A jesu li se policajci međusobno prepoznali?

Policija navodno ne može da utvrdi ko su baš konkretno ti policajci, iz koje jedinice, bataljona, formacije, i svi su tvrdili – ja nisam, nije mi poznato, nisam video, i tužilaštvo se tu paralisalo.

Ilić tvrdi i da u Tužilaštvu postoji interna beleška da se ti predmeti čuvaju u pisarnici, dok ne nastupi zastarelost ili dok MUP sam ne utvrdi krivce u svojim redovima. S druge strane, bilo je i građana koji su provocirali i napadali policajce, izazivali incidente, obračunavali se sa novinarima. Slučaj Vojislava Milovančevića sa portala Nova S, koji je bokserom udaren u glavu, dobio je epolog, ali kakav?

„Ja do dan danas nisam siguran ko je mene stvarno udario u glavu, objektivno sumnjam da je osoba koja je osuđena za to zapravo podmetnuta, da nije pravi krivac. Ilustrovaću to kroz jedan primer: iskaz okrivljenog počinje rečenicom – popio sam pet piva, dakle, iskaz pijanog čoveka je uzet kao relevantan“, rekao je Milovančević.

Svi koji su pokrenuli postupke najavljuju da će sledećeg jula, ako se u međuvremenu ništa ne promeni, istinu tražiti pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava.