Foto: www.wikipedia.orgSrbija je, osmu godinu zaredom, nastavila da pada na globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2024. Indeks percepcije korupcije bio 35, pa je zauzela 105. poziciju od 180 zemalja, što je najlošije od 2012, od kad se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, saopštila je danas Transparentnost Srbija.
Prema rezultatima globalne mreže Transparensi Internešnel, Srbija ima za jedan poen lošiji indeks i za jedno mesto lošiju poziciju nego prethodne godine.
Rangirano je 180 zemalja i teritorija, na skali gde je mogući raspon ocena od 0 do 100, a sa indeksom osam je najlošije rangiran Južni Sudan, a najbolje Danska sa indeksom 90.
Srbija je ove godine deli 105. poziciju sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 33.
Albanija, sa kojom je Srbija pre dve godine delila poziciju, sada ima indeks 42, Severna Makedonija 40, Mađarska 41, Bugarska 43, a Crna Gora i Rumunija 46, dok Hrvatska ima indeks 47. Kosovo, koje se zasebno rangira, ima skor 44.
Unutar bivše SFRJ, i dalje je najbolja plasirana Slovenija sa indeksom 60, za četiri poena bolje nego prošle godine.
Navedeno je i da je pozicija Srbije, u odnosu na broj rangiranih zemalja, najlošija od 2005. godine, kada je Srbija i Crna Gora bila na 97. mestu od 158 rangiranih.
Nenadić: Razlozi su izbegavanje Zakona o javnim nabavkama, nadstrešnica nije ušla u ovogodišnji izveštaj
Programski dirktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić za Danas kaže da su brojni faktori doveli do toga da Srbija zauzme ovako lošu poziciju na listi indeksa korupcije koju je danas objavio „Transparensi internešnal“.
On kao jedan od glavnih razloga za ovako lošu poziciju Srbije, kada je korupcija u pitanju, pre svega vidi u prečestoj praksi izbegavanja javnih tendera i nabavki kada su u pitanju infrastrukturni projekti.
„Takvi poslovi se ugovaraju bez javnih nadmetanja, zaobilazeći tako Zakon o javnim nabavkama, već se ide na direktne pogodbe između države i investitora. U velikom broju slučajeva radi se o ogromnim sumama novca“, kaže Nenadić.
Na našu konstataciju da praksa direktnih pogodbi nije samo praksa kod nas, već da se takav način ugovaranja poslova između države i investitora ili dve države primenjuje i u drugim evropskim zemljama, Nenadić kaže da je problem u tome što se to kod nas mnogo više koristi nego u ostalim državama.
„Takav način poslovanja bi trebao da bude izuzetak, ali ne i praksa, kao što je kod nas. U drugim zemljama se direktne pogodbe i međudržavni sporazumi primenjuju samo u slučajevima kada je reč o nekim osetljivim i strateškim projektima kao što su, na primer, vojne nabavke, ili izgradnja strateški važnih objekata, kao kada je Jugoslavija gradila Đerdap zajedno sa Rumunijom“, kaže Nenadić.
On dodaje da se takve vrste poslovanja u Srbiji u poslednje vreme primenjuju kada za to ne postoji nijedan opravdan razlog, i da se to vidi na brojnim primerima.
„Neke firme iz Kine, koje ovde grade po principu međudržavnog sporazuma, u Evropskoj uniji rade iste poslove ali tako što se prijavljuju na tendere na kojima pobede pa dobiju posao. Dakle, ne može se prihvatiti argument da je to način poslovanja koji je jedino moguć, odnosno da investitor uslovljava državu da dobija poslove bez učešća na tenderima“, navodi Nenadić.
On isključuje mogućnost da je na položaj Srbije na listi indeksa korupcije uticao pad nadstrešnice i postupak koji se vodi zbog toga, jer u izveštaj „Transparensi internešnala“ taj događaj nije uvršten iz razloga što je istraživanje za ovu rang listu završeno pre nego što se dogodio pad nadstrešnice.
„Ali ako već pričamo o rekonstrukciji brze pruge Beograd- Subotica, koja se takođe realizuje direknim dogovorom mimo tendera, neko bi mogao da nađe opravdanje za to, jer je poznato da u Kini postoji veliki broj takvih vozova, ali čime naša država može da opravda izuzimanje primene Zakona o javnim nabavkama kada je u pitanju renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu? Za taj posao nije potrebno nikakvo specifično znanje firmi iz inostranstva, pa se nameće zaključak da je namera bila da se izbegne tender“, smatra Nenad Nenadić.
Nenadić smatra da na percepciju korupcije u društvu naročito negativno utiče nepostupanje tužilaštva, odnosno Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije koje je u sastavu Tužilaštva za organizovani kriminal.
„Problem nastaje kada imamo javno dostupne informacije koje ukazuju na moguću korupciju, a tužilaštvo te navode ne ispituje. To je veliki problem. Smatram da odsustvo reakcije i nepostupanje u brojnim slučajevima stvara izuzetno negativnu percepciju o tome da se državni aparat bori protiv korupcije i da je to mnogo značajniji faktor, nego pitanje da li je u toku jedne godine bilo 100 ili 150 presuda“, kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Tepić: Srbija postala zemlja u kojoj korupcija vlasti ubija
Povodom objavljivanja izveštaja koji je objavio „Transparensi internešnal“ oglasila se i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Kako se uspostavlja rang lista?
Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.Istraživanja moraju biti objavljena u poslednja 24 meseca i moraju postojati makar tri takva izvora podataka da bi zemlja ili teritorija bila rangirana.
Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza, pojasnili su iz ove organizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
