Dve trećine dečaka žele da budu vođe

Istraživanje Slobodana Malušića, specijaliste pedagogije i direktora OŠ „Đura Daničić“ na uzorku od 675 učenika od petog do osmog razreda iz nekoliko beogradskih osmoletki pokazuje da 63 odsto dečaka želi da bude vođa u odeljenju, a svega jedna trećina devojčica. Zanimljivo je da predsednik odeljenske zajednice u većini škola nije i vođa u razredu.

– Đački vođa je veoma bitan ne samo u odeljenju, veći u celoj školi. On je taj koji vodi odeljenje i koji kreira klimu unutar jednog kolektiva. Ako predsednik odeljenja nije i vođa, on će veoma teško obavljati svoje dužnosti i rešavati probleme. On može biti dobar pomoćnik razrednom starešini u administrativnim poslovima, ali teško može stvoriti pozitivnu atmosferu u odeljenju, a posebno ako nema i pozitivne osobine i karakteristike jednog vođe – kaže Slobodan Malušićza Danas.

Čak 80 odsto osnovaca smatra da vođa u odeljenju treba mirnim putem da rešava probleme, 77 procenata misli da treba da se bori za prava učenika, 71 kaže da on treba da bude dobar drug, a 61 odsto da je lepo vaspitan. Tek svaki peti osnovac smatra da vođa treba da bude najbolji učenik, a svaki deseti da je lider najjači u razredu. Prema mišljenju anketiranih, vođa ne bi trebalo da bude mangup, agresivan, da se tuče, da je loš učenik, sebičan, pohlepan, nepravedan, neorganizovan ili bezobrazan.

Devojčicama je uglavnom svejedno kog pola je predsednik odeljenske zajednice, dok 46,2 odsto dečaka misli da bi to trebalo da bude muškarac. Samo 3,5 odsto dečaka misli da to treba da bude devojčica.

– Trećina anketiranih đaka kaže da u svom odeljenju imaju samo jednog vođu, oko 30 odsto kaže da ima više predvodnika različitih klanova, dok 36 procenata kaže da nema vođe u razredu. Tamo gde ima više vođe ili nema uopšte vođa, razrednom starešini je otežano vaspitno delovanje i formiranje čvrstog i zdravog kolektiva, koji je osnov vaspitanja u osnovnoj školi. Najteža je situacija tamo gde ima više vođa, pa se stvaraju klanovi, jer to stvara izrazito nezdravu atmosferu u odeljenju – ukazuje Malušić.

Iz istraživanja se, prema njegovim rečima, može zaključiti da nije lako biti đački vođa, prema kriterijumima velikog broja učenika, ali da „lidersku“ poziciju želi veliki broj njih, posebno dečaka.

– Predsednik odeljenske zajednice treba da bude vođa u odeljenju, a ne samo onaj ko je dobar učenik, poslušan i pomaže razrednom starešini. A da bi to i bio, vrlo je bitno da se prilikom izbora predsednika odeljenske zajednice ukaže na pozitivne karakteristike jednog lidera i to upravo one koje navode sami učenici. Preko vođe razredni starešina lako može da kreira pozitivnu atmosferu u odeljenju i mnogo lakše rešava vaspitne probleme. Nekad je njegova rečjača nego rečnastavnika ili razrednog starešine – ukazuje Malušićza naš list.

Lider može da se suprotstavi nastavnicima

Na pitanje koje osobine ima njihov odeljenski vođa, anketirani učenici odgovaraju da je dobar drug, pošten pametan i lepo vaspitan. On sme da se suprotstavi nastavnicima, zabavan je, pomaže svima i odličan je učenik. Ima i đaka koji navode da njihov vođa ima negativne osobine: grub je, neodgovoran, svađa se s nastavnicima, bije se, pravi se važan, zadirkuje devojčice, nasilan, arogantan.