Dve trećine građana u Srbiji prati od hronične iscrpljenosti na poslu

Kao i svi problemi mentalnog zdravlja, sagorevanje ne diskriminiše, iako istraživanja sugerišu da neke grupe mogu biti izloženije većem riziku od drugih. Izveštaj Future Foruma koji pokriva više od 10.700 radnika u šest zemalja pokazao je da žene imaju više od trećine, 32 odsto, veću verovatnoću od muškaraca da dožive sagorevanje.

Osim toga, veća je verovatnoća da će mlađi deo radne snage da pati od sagorevanja, pokazalo je ovo istraživanje.

Mlađi od 30 godina imaju 29 odsto veće šanse da dožive simptome nego njihove stariji kolege. Što se tiče radnog staža, srednji menadžeri preuzimaju najveći teret i izloženi su najvećem riziku od sagorevanja u odnosu na bilo koji drugi nivo.

Sindrom sagorevanja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.

Kantarovo istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.

Šta je sindrom sagorevanja?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sagorevanje je sindrom koji nastaje usled stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan.
Karakterišu ga osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca od posla ili osećaj negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjena profesionalna efikasnost.

Uzroci koji izazivaju sindrom sagorevanja mogu biti eksterni – količina posla, doživljaj nedostatka kontrole, izostanak priznanja, nagrade, loši odnosi sa kolegama i saradnicima, nefer postupanje, konflikt vrednosti, ili interni perfekcionizam, težnja ka visokom postignuću, snažna identifikacija s poslom, izraženo osećanje odgovornosti, stres koji sami sebi namećemo, samo-eksploatacija, nedovoljna briga o sebi.

Fizički simptomi koji se vezuju za sindrom sagorevanja mogu biti umor, problemi sa spavanjem, poremećaji ishrane, glavobolje, bolovi u telu, gastro-intestinalni problemi, povišen krvni pritisak, aritmija, gušenje, pad imuniteta.

Karakterišu ga i brojni mentalni i emotivni simptomi kao što su loša koncentracija, niska motivacija, sumnja u sebe, osećaj neuspeha, usamljenost, osećanje bezvrednosti, nezadovoljstvo, gubitak interesovanja, nedostatak životne radosti, depresija.