Dve trećine stranih investicija pored Dunava

U slivu Dunava živi oko 115 miliona stanovnika EU, praktično svaki peti stanovnik Unije. Dunav povezuje deset evropskih država – Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju – od kojih su šest članice EU, a u širem teritorijalnom kontekstu region obuhvata Češku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Dunavski region predstavlja značajnu tačku dodira između programa Kohezione politike EU, programa za države u okviru Evropske susedske politike i potencijalnih kandidata za prijem. Zbog toga predstavlja oblast u kojoj može da se razvije pojačana sinergija između različitih politika EU: kohezija, transport, turizam, poljoprivreda, ribarstvo, ekonomski i socijalni razvoj, zaštita okoline, proširenje i susedska politika.

Život oko 20 miliona stanovnika direktno zavisi od Dunava. Obuhvata prostor od 800.000 kvadratnih kilometara. Dunavski bazen je stanište oko 300 posebnih vrsta ptica. Plovidba Dunavom, međutim, dostiže samo 10 odsto one koja se odvija Rajnom. Izračunato je da bi povećanjem kapaciteta na osovini Crno – Severno more za 30 odsto, oko pet milijardi tona tereta moglo da se preusmeri na ovaj vodni put. Dunavska strategija nije fokusiranja samo na pribrežne države uz Dunav, već i na ceo dunavski sliv.

Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU 2007, Dunav je postao „unutrašnji“ vodni put EU. Kao jedan od Transevropskih koridora (Koridor VII), Dunav predstavlja osnovni vodni put kroz teritoriju Unije. Preko reke Rajne povezan je kanalima sa Severnim morem – predstavlja direktnu vodnu vezu između Severnog i Crnog mora. Plovidba i transport su mogući na distanci od 3.000 km (od Konstance do Roterdama) od čega je dužina plovnog puta Dunava 2.400 km.

Dunavski bazen jedan je od dinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj plovnog puta Dunav-Majna, početkom 90-ih godina prošlog veka. Dunav je, posle Volge, druga reka po dužini na evropskom kontinentu – od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km, od čega svih 588 km kroz Srbiju.

Sliv Dunava zauzima površinu od 817.000 kvadratnih kilometara (od čega u Srbiji oko 10 odsto ili 82.000 kvadratnih kilometara). Područje sliva proteže se od zapada ka istoku u dužini od 1.690 km, a od severa ka jugu 820 km. Hidrografsku mrežu sliva Dunava čini 120 pritoka, od kojih se neke najveće ulivaju u Dunav na teritoriji Srbije: Sava, Drina i Tisa.

Kao Koridor VII, Dunav predstavlja važnu saobraćajnicu, posebno posle otvaranja plovnog puta Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima zapadne Evrope i lukom u Roterdamu. Teretnim saobraćajem uglavnom se prevoze nemineralne i mineralne sirovine, gvožđe, bakar, čvrsta goriva i žitarice, a preveze se oko 100 miliona tona robe godišnje. U dunavskom slivu nalazi se blizu 100 komercijalnih luka, od kojih je 11 u Srbiji. Iako dominira teretni, na Dunavu je prisutan i putnički saobraćaj, pre svega veliki putnički rečni brodovi – kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa svojim pritokama i mrežom kanala u njegovom slivu, ima veliki značaj i za razvoj drugih privrednih delatnosti: poljoprivreda, proizvodnja električne energije, ribarstvo, građevinarstvo, hemijska i naftna industrija, rudarstvo…

Na konferenciji u Beogradu, održanoj 1948, sedam podunavskih zemalja potpisalo je Sporazum o režimu slobodne plovidbe Dunavom (Beogradski sporazum). Ovim sporazumom osnovana je i Dunavska komisija radi održavanja i poboljšanja uslova plovidbe. Osnovna ideja Beogradskog sporazuma, precizirana u preambuli, jeste da se „omogući slobodna plovidba Dunavom u skladu sa interesima i suverenim pravima podunavskih država“. Države-članice Dunavske komisije su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Slovačka, Rumunija, Rusija, Ukrajina i Srbija.

Potencijali vezani za Koridor VII bili su intenzivnije korišćeni do početka 90-ih godina kada su rečni brodari Srbije bili na drugom i trećem mestu po broju plovila na Dunavu (1950-1980). Početkom 90-ih godina, kad je došlo do oružanih sukoba i građanskog rata i raspada SFRJ i zavođenja sankcija – obustavljen je međunarodni saobraćaj brodara Srbije Dunavom. Sredinom 90-ih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena, da bi u 1999, posle agresije NATO i rušenja mostova na Dunavu, ponovo potpuno onemogućena sve do uklanjanja ruševina, i eksplozivnih sredstava posle 2000. godine.

Dunavski region je heterogena oblast u ekonomskom, ekološkom i kulturnom smislu. Države u njegovom okviru dele brojne zajedničke resurse i međusobno su veoma povezane. To znači da zbivanja u jednom delu veoma brzo prenose i imaju posledice po ceo region.

Mada nije članica EU, Srbija je u dunavskim projektima uključena kao da je već članica. Ovu činjenicu mnogo u Srbiji previđaju, a ona je veoma malo poznata u javnosti. Srbija se uključila u izradu Sveobuhvatne strategije EU za Dunavski region, što je bila prilika da pruži svoj doprinos ovom izuzetno važnom internom dokumentu EU. U tom cilju osnovana je i radna grupa koju čine predstavnici 10 ministarstava, Vlade Vojvodine i Kancelarije za evropske integracije. Na sednici održanoj u martu 2010. Vlada Srbije usvojila je Poziciju Srbije za učešće u sveobuhvatnoj strategiji EU za region Dunava, a u junu 2010 i izmene i dopune i ovom planu.

U prisustvu predsednika Evropske komisije, Žozea Manuela Baroza i premijera ili drugih visokih funkcionera vlada 14 podunavskih zemalja, uključujući i potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, kao i osam članica Evropske unije, 8. novembra 2009. u Bukureštu potpisana je Deklaracija o posvećenosti ovih zemalja Strategiji Evropske unije za Dunavski region. Ovu deklaraciju predložila je Rumunija, a prihvatilo je svih 14 podunavskih zemalja.

Potpisnice, članice Evropske unije – Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Slovenija – ističu da je Deklaracija otvorena i za podunavske zemlje koje nisu članice EU i potvrđuju snažnu posvećenost finalizaciji, usvajanju i primeni Dunavske strategije. Posebno se ističe njen značaj za međusobni transport, energetsku mrežu, zaštitu životne sredine i očuvanje vodnih resursa i za društveno-ekonomski razvoj u celini. Države potpisnice podržavaju jačanje saradnje sa državama Podunavlja koje nisu članice EU.

U Deklaraciji je upućen i poziv međunarodnim finansijskim institucijama da doprinesu finansiranju projekata iz Dunavske strategije i apeluje se na efikasniju pripremu projekata radi ubrzanijeg korišćenja kohezionih fondova koji su dostupni za Dunavski region, kao i pretpristupnih fondova EU.

Značaj Dunava prevazilazi pojedinačni uticaj bilo koje od država kroz koje protiče. Za trajno rešenje pitanja zagađenja Dunava, odbrane od poplava i sličnih problema, kao i za efikasno iskorišćenje njegovih potencijala, neophodno je napraviti sveobuhvatnu strategiju koja će biti plod konsenzusa zemalja obuhvaćenih regionom. Zbog toga, ovo je način da se unapredi i poboljša regionalna saradnja koja je zasnovana na dunavskoj strategiji. Od brojnih mogućnosti, posebno izdvajanje potencijale koje Dunav ima u unapređivanju saradnje Srbije i Hrvatske kao i produbljivanje procesa pomirenja u mestima koje su bila simbolična u konfliktu tokom devedesetih – kao što je to, na primer, Vukovar.

Dunavska strategija spada u makroregionalne strategije, što je novina u praksi EU. O njenom značaju govori činjenica da je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom je obavezao Evropsku komisiju da strategiju pripremi za usvajanje do početka 2011. Na taj način čitav region može biti uključen u planiranje narednog budžeta EU. Takođe, fondovi u okviru aktuelnog budžeta EU biće preusmereni u izvesnoj meri na projekte vezane za Dunav – tu postoji prostor za finansiranje projekata od regionalnog i lokalnog značaja.

Pitanje strategije, međutim, nije samo pitanje novca. Mnogo važnije od finansijskog aspekta je da Srbija postaje integralni deo jednog velikog evropskog projekta. Tu je i panevropski koridor 7 (Dunav). Od Bezdana do Prahova, Dunav protiče kroz Srbiju u dužini od 588 km, što je četvrtina njegovog plovnog dela. Činjenica da su, pored Srbije i Hrvatske, i Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora obuhvaćene ovom strategijom daje priliku za jačanje saradnje u regionu.

Dunavska strategija Evropske komisije

Evropska komisija će usvojiti Dunavsku strategiju 9. decembra ove godine i uputiti je Savetu EU, a Parlament EU bi trebalo da ga usvoji sredinom 2011. u vreme mađarskog predsedavanja Evropskoj uniji. Kako je najavljeno, Strategija se zasniva na „makroregionalnom“ pristupu – novom pristupu u EU koji ojačava sinergiju između raznih politika i koordinira napore širokog kruga aktera (regione, opština, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija, socijalno-ekonomskih partnera i civilnog društva).

Ukupno gledajući, Dunavska strategija je osmišljena u funkciji većeg prosperiteta, bezbednosti i mira za žitelje regiona, posebno kroz jačanje prekogranične, transregionalne i transnacionalne saradnje i koordinacije. Strategija će biti istovremeno i integrisana (pokrivaće i povezivaće nekoliko politika) i fokusirana (koncentrisaće se na glavne teme od interesa za čitav makroregion).

Očekuje se da će Dunavska strategija počivati na tri stuba: 1. unapređenje povezanosti i sistema komunikacije (posebno u oblastima transporta, energije i informacija); 2. očuvanje životne sredine i prevencija od prirodnih kriza i 3. jačanje potencijala za društveno-ekonomski razvoj. Na toj osnovi ističu se sledeći ciljevi i prioriteti: unapređenje transportne infrastrukture i energetskih veza; zaštita okoline i borba protiv zagađenja; unapređenje ekonomske saradnje i održivog razvoja, kao i kulturne saradnje i turizma i unapređenje saradnje u oblasti prevencije prirodnih katastrofa (poplave i drugo), odnosno jačanje saradnje u sektoru bezbednosti.

Predlog teksta Dunavske strategije stigao u Vladu Vojvodine

Predstavnici vojvođanske Vlade već su obznanili da je predlog teksta Dunavske strategije stigao je u Vladu Vojvodine, a u dokumentu su na sažet način prikazani predlozi projektnih ideja, sa naglaskom na ravnomerni razvoj i integraciju svih regija koje pripadaju regionu Dunava. Potpredsednik pokrajinske vlade, Boris Barjaktarović saopštio je da je poseban akcenat u nacrtu stavljen na poplave, što Srbiji i Vojvodini ide u prilog jer je spremljen projekat revitalizacije kanalske mreže Dunav-Tisa-Dunav. Barjaktarović je naveo da se u aktu insistira na investiranju u ljude, nauku i inovacije, što je, prema njegovim rečima, takođe povoljno po Vojvodinu, jer je Univerzitet u Novom Sadu predsedavajući Rektorske konferencije dunavskog regiona. Kroz ceo tekst nacrta ističe se da neće biti donošenja nove legislative, formiranja novih institucija, niti novih izvora finansiranja, što znači da svi u regionu Dunava, shodno datim uslovima treba da podnose projekte koji bi se finansirali iz postojećih fondova Evropske unije, naveo je Barjaktarović. On je objasnio da to znači da svi iz budućeg Dunavskog evroregiona treba da podnose projekte, kako bi na taj način uticali da Dunavska strategija bude uključena u budžet EU od 2014. do 2020. godine.

Finansiranje Dunavske strategije

Sastanak visokih predstavnika EU, podunavskih zemalja, Srbije i međunarodnih finansijskih organizacija, održan u Beogradu 27. septembra 2010. bio je posvećen primeni i finansiranju Dunavske strategije. Ovaj značajan događaj održan je na predlog Srbije, a organizovao ga je kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića u saradnji sa Evropskom komisijom. Skup je otvorio predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, a Božidar Đelić, koordinator svih radnih grupa za izradu Dunavske strategije za Srbiju, govorio je o tome šta je na ovom planu preduzela Srbija. On je rekao da se iz pretpristupnih sredstava EU namenjenih Srbiji rezerviše 18 miliona evra. Od toga je oko devet namenjeno za tri projekta – izgradnja zaobilaznog puta oko tvrđave Golubac, ekološko uređenje i izgradnja potrebne infrastrukture na Srebrnom jezeru kod Novog Gradišta i izgradnja kanalizacionog receptora u Beogradu.

Predsednik Evropske investicione banke, Filip Majestat rekao je da je uveren da je izbor Beograda za domaćina Dunavske konferencije „izraz poverenja Srbiji, naznaka očekivanja da će Srbija imati važnu ulogu u razvoju Dunavske strategije i zbog svoje geografske pozicije“. Predsednik EIB je ponovio ocenu da je Srbija ključna zemlja u Dunavskom basenu. Po njegovim rečima, postoje dva glavna aspekta Dunavske strategije – zaštita čovekove sredine i transport. „Sasvim je smisleno promišljanje da Srbija može imati ulogu u razvoju oba ta aspekta Dunavske strategije. Jedna od glavnih namera Strategije je da se unapredi plovni put i navigacija Dunavom, da transport unutrašnjim vodama postane efikasniji, uz značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida“, naglasio je Maještat.

Evropska komisija naglašava da za realizaciju strategije neće biti odvojena posebna sredstva, odnosno da je „finansijski neutralna“. Umesto toga, oslanja se na koordinirani pristup, sinergijski efekat i na efikasnije korišćenje postojećih instrumenata i fondova EU kao i na postojeće resurse i finansijske instrumente. To znači da se može računati na Strukturne fondove EU – resursi za implementaciju Strategije mogu da se koriste iz nacionalnih, regionalnih i fondova EU. To uključuje Strukturne fondove EU za period 2007-2013, koji se za razvoj dodeljuju državama članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo i njihove regione. Tu su Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) i Pretpristupne instrumente (IPA). Strategija takođe može imati koristi i od instrumenata Evropske susedne politike (ENPI), a može koristiti i međunarodne finansijske institucije – Dunavska strategija može da se finansira i kroz kredite EIB5 i EBRD. Direktno finansiranje Strategije nije moguće jer tekući budžetski period (2007-2013) ne predviđa odvojeno finansiranje novih oblika makroregionalne saradnje. Upravo će, međutim, u vreme usvajanja Strategije 2011 biti poznate prve konture novog budžeta za period 2014-2020. Nije isključeno da će države iz okvira Dunavske, ali i Baltičke strategije, nastojati da predlože posebne fondove za makroregionalne projekte.