„Dvoglava aždaja“ sa Solunskog fronta uskoro na izložbi u Parizu

Naime, u Beogradu je potpisan ugovor između francuskog udruženja „Tako de lak“, Železnica Srbije i Ministarstva kulture Srbije o privremenom ustupanju naše lokomotive „Kostolac-Pešo Burdon“, iz 1915. godine, organizatorima proslave primirja u Velikom ratu u Francuskoj. Lokomotiva je dopremljena i najpre će biti izložena ispred Palate Invalida u Parizu, na izložbi, a potom celu godinu u Grez-sir-Loing, u Muzeju udruženja Tako de Lak.

Dvoglava aždaja „Kostolac“ predstavlja specifičnu parnjaču koja je, zahvaljujući svojoj nesvakidašnjoj konstrukciji, mogla bez komplikovanog manevrisanja da se kreće u oba smera. Svečanom činu potpisivanja ugovora prisustvovali su i Đuro Ćetković, predsednik Saveza Srba u Francuskoj i Petar Pepi Petrović, dugogodišnji istaknuti član ove naše organizacije. Savez Srba Francuske je ovim otpočeo učešće matice i zemljaka u velikoj proslavi.

– Lokomotiva Kostolac – Pešo Burdon je prevozila francuske i srpske vojnike, a tokom glavne proslave stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata (1914 – 1918) od 11. do 19. novembra biće izložena u Parizu. Kada kasnije bude u Grez-sir-Loanž, nedaleko od Fontenbloa, tamo ćemo organizovati i posete učenika Srpske dopunske škole u pariskoj regiji. sa puno zadovoljstva i ponosa saopštava Đuro Ćetković. Ideju da baš ova lokomotiva bude deo izložbe dao je Petar Petrović.

– Ovu našu lokomotivu koristile su srpska i francuska vojska u borbama za oslobođenje Srbije, posebno u proboju Solunskog fronta. Danas na svetu postoje samo dve ovakve, jedna je u Muzeju u Drezdenu i nije u voznom stanju, a druga u Srbiji u Železničkom muzeju u Požegi, opisuje Petar Petrović.

– Godinu i po sam pokušavao da izdejstvujem dozvolu za prevoz lokomotive u Francusku i svuda mi je zapinjalo. Na kraju sam napisao pismo predsedniku Srbije i posle toga konačno sam dobio pozitivan odgovor kao i iz kabineta premijerke Brnabić. Odmah sam pismo prosledio u Železnice Srbije i sve se odmotalo i završilo na zadovoljstvo svih nas. Preostalo je još da lokomotiva krene na ovaj dugi put, saopštava među zemljacima popularni Pepi.

Ta retka lokomotiva sa duplim pogonom, sa po dva kotla i ložišta, ima mogućnost kretanja u dva smera bez okretanja, a napravljena je u Filadelfiji, u fabrici „Boldvin lokomotiv vorks“. Posle ratnih dejstava na Solunskom frontu, od 1941. korišćena je u rudniku „Kostolac“, na uzanom koloseku od 600 milimetara. Poklonjena je Železničkom muzeju 1951. godine i bila je jedan od prvih eksponata.

Konzervatorski radovi na ovoj lokomotivi obavljani su 1983. i 2012. godine. Prefarbana je sivom bojom i pripremljena za izložbu. Zbog svoje retkosti, starine, istorijske uloge i vrednosti prošle godine proglašena je za kulturno dobro.

Legenda u svetu železnica

Lokomotiva „Pešo Burdon“ je legenda u svetu železnica. Dizajnirali su je kapetan Prosper Pešo i inženjer Aleksandar Burdon po kojima i nosi ime. Poseban je tip parne lokomotive za prugu uskog koloseka širine 60 centimetara i bila je namenjena samo za vojnu upotrebu. U Prvom svetskom ratu korišćena je pre svega za opsluživanje vojnih utvrđenja na istoku Francuske, objašnjava Ćetković. Prvu je uradila metalska kompanija iz Tubiza 1988. godine i nosila je ime „Francuska“. Do 1914. godine iz fabrike je izašla 61 lokomotiva, da bi proizvodnja bila nastavljena 1915. godine i to u SAD i Velikoj Britaniji, pa je ukupno bilo 356 mašina.

Palata invalida

Palata invalida je krajem 16. i početkom 17. veka izgrađena po nalogu kralja Luja IV, a primarna funkcija bila je zbrinjavanje ranjenih i osakaćenih vojnika. Kralj je imao i viziju da ovo bude memorijalni spomenik svim herojima ratova u okviru koga bi se nalazila crkva velikog kapaciteta. Palata invalida ima jednu od najimpresivnijih kupola u svetskoj arhitekturi, ispod koje se nalazi Napoleonov sarkofag. Danas su u kompleksu zgrada i crkve smešteni mauzolej i muzej, dok se na platou obavljaju velika memorijalna, često tužna nacionalna obeležavanja, kao što je nedavno bio oproštaj od Šarla Aznavura.