Šlos, izgrađen daleke 1767. godine za smeštaj austrougarskih visokih oficira u Golubincima, zbog svoje lepote odmah je dobio taj nemački naziv (dvorac, zamak), a ova građevina koja dominira okolinom predstavlja retku spomeničku vrednost. Posle renoviranja ovaj objekat će sasvim sigurno postati privlačan za brojne domaće i strane turiste, a Srem će tako dobiti još jedan reprezentativni objekat.

Šlos, izgrađen daleke 1767. godine za smeštaj austrougarskih visokih oficira u Golubincima, zbog svoje lepote odmah je dobio taj nemački naziv (dvorac, zamak), a ova građevina koja dominira okolinom predstavlja retku spomeničku vrednost. Posle renoviranja ovaj objekat će sasvim sigurno postati privlačan za brojne domaće i strane turiste, a Srem će tako dobiti još jedan reprezentativni objekat.
Za burnu istoriju Šlosa vezuju se mnogobrojni zanimljivi detalji, poput onog da je slavni kompozitor Ludvig van Betoven baš iz Šlosa svojoj prvoj ljubavi, lepotici Žanet, pisao ljubavne poruke, čak i novogodišnju čestitku u stihovima u kojoj se kaže: „Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, oseća se ipak njegova žudnja i, ah, razume se njegova čežnja. S velikim prijateljstvom preporučujem se, Ludvig van Betoven…“.

Tajanstveni podrum, bunar i kamini

Ispod celog dvorca, na dubini od četiri metra, prostire se isto toliko visok podrum na čak 150 kvadratnih metara, a u podrumu je smešten i bunar! Voda iz ovog otvora prelila se nažalost po celom podrumu posle izgradnje đerdapskih elektrana i imala je stalni nivo od jednog metra do metra i po, a bez uključenih pumpi za izbacivanje za desetak minuta narasla bi i za dvadesetak centimetara.

Prema rečima stručnjaka dvorac je imao i sistem grejanja na kojem bi mu i sada zavideli mnogi graditelji i stanari. Ceo prostor se grejao iz sistema kamina koji su loženi iz predsoblja. Bio je to veoma luksuzan objekat za svoje doba i zvali su ga dvorcem, iako je prevashodna namena ovog vojno-graničarskog objekta bila da posluži za smeštaj i boravak visokih oficira.

Rekonstrukcija ovog objekta posebne lepote, koji je i arhitektonski izuzetno vredan, upravo je u zamahu. Prema rečima Ljubiše Šulaje, direktora regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, tokom 2007. godine radovi su ušli u program finansiranja iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, kao i sredstava Opštine i donatora, uz logistički podršku stručnjaka sremskomitrovačkog regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Dvorac će tako uskoro bljesnuti nekadašnjim sjajem i tako postati jedan od reprezentativnih simbola turističke ponude Srema. Dosadašnji radovi na rekonstrukciji Šlosa koštali su 16 miliona dinara, a predstojeće eliminisanje vlage i potom finalna faza uređenja fasade i finiširanje detalja, kao i uvođenje grejanja i postavljanja sanitarnih čvorova, koštaće još oko 20 miliona dinara.
– Ideja o obnovi Šlosa postoji decenijama. Početkom devedesetih godina prošlog veka sređen je krov, a potom se, zbog besparice, stalo. Duže od decenije ništa nije rađeno, da bi pre tri godine krenula obnova dvorca po fazama – navodi direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ljubiša Šulaja.
Sanacija se sprovodi prema projektima Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, a trenutno najveći problem predstavlja voda u podrumu objekta.
– Stručnjaci s Građevinskog fakulteta u Beogradu našli su rešenje za sanaciju ovog problema, tako da očekujemo da ćemo do sredine januara i to okončati. U tom periodu treba da budu završeni i stepenište, ulazna vrata i oblaganje prizemlja specijalnim malterom – ističe direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari