Dvostruka merila odbrane Ramuša Haradinaja

Odbrana Ramuša Haradinaja našla se juče u poziciji one poslovične devojke koja bi da se uda. ali da ostane nevina. Nastojala je, naime, da ospori verodostojnost izveštaja Fonda za humanitarno pravoo zločinima nad kosovskim Srbima i istovremeno se, kao na „nesporne činjenice“, pozivala na izveštaje koje je ista organizacija priredila o zločinima nad kosovskim Albancima.
Haradinajev branilac Ben Emerson/Emmerson je to pokušao tokom unakrsnog ispitivanja Staniše Radoševića, koji je svedočio o incidentima u selu Dašinovac kod Dečana u aprilu 1998. godine. U prvom incidentu pripadnici OVK su 21. aprila na putu od Dečana ka Dašinovcu zaustavili automobil u kojem su bili svedok, njegova majka i jedan prijatelj i odveli ih u štab u Glođanima. Dvojica muškaraca su tu ispitivani i pretučeni, nakon čega je svedoku naloženo da se vrati kući i donese lovačke puške svog oca, dok su majka i prijatelj zadržani kao taoci. Svedok je iz kuće uzeo jednu pušku ali su ga na povratku ka Glođanima ponovo zaustavili pripadnici OVK. Uspeo je, međutim, da ih ubedi da ga puste da nastavi za Dečane, obećavajući im da će doneti još jednu pušku. Umesto toga, otišao je u policiju i prijavio incident. Ubrzo mu je rečeno da je jedan policajac naišao na njegovu majku i prijatelja koji su pešice išli ka Dečanima.
Pošto je zaključio da njegova izjava Fondu „nije istinita“ i da je osoba koja je tu izjavu uzimala „sve izmislila“, Haradinajev branilac Emerson je svedoku citirao deo drugog izveštaja Fonda za humanitarno pravo u kojem se govori o događajima u Ćirezu, Likošanima i Prekazu krajem februara i početkom marta 1998, kada je ubijeno oko 80 kosovskih Albanaca, uključujući i veliki broj žena i dece. Emerson je to citirao kao „nesporne činjenice“, a svedok je odgovorio da je za te događaje čuo, ali da nije verovao da je ubijeno toliko ljudi.