Dvostruka politika SAD prema Iranu

U takozvanom sunitskom trouglu, severozapadnom delu Iraka gde su posle invazije 2003. američke trupe naišle na žestok otpor, sada se, kako navodi, sa bandera i osmatračnica vijore zastave šiitske organizacije Badr koju su „irački suniti dugo mrzeli i od nje se bojali“; grupu je osnovao Iran tokom rata sa Irakom osamdesetih godina prošlog veka.

Šiitski odredi bore se protiv Islamske države pod komandom iračke vojske, ali je politički uticaj Irana u ovoj državi, kako se navodi u izveštaju, otvoreniji nego ikad. „Na svakom mestu ovde odredi koje podržava Iran prednjače u borbi protiv Islamske države“, istaknuto je u tekstu uz ocenu da „visoki zvaničnici“ Irana neposredno pomažu u borbi. Pod „visokim zvaničnicima“ u medijskim izveštajima se uglavnom misli na generala Kasema Sulejmanija, komandanta jedinice Kuds koja je u okviru iranske Revolucionarne garde zadužena za vojne i tajne operacije u inostranstvu.

Sulejmanija je u svom intervjuu sa ministrom spoljnih poslova Irana Džavadom Zarifom više puta pomenula i novinarka Si-En-En-a Kristijan Amanpur, uz podsećanje na nedavne reči komandanta američkog generalštaba Martina Dempsija u Kongresu: „Ovo je najotvorenije sprovođenje iranske pomoći artiljerijom i drugim stvarima (u Iraku). Iskreno, to će stvoriti samo probleme ako se okonča u sektaškim sukobima. Ako oni (Iran) rade kredibilno, oslobode grad Tikrit i vrate ga stanovnicima, onda će to, uglavnom, biti pozitivna stvar u smislu suprotstavljanja ofanzivi Islamske države.“

Zarif, međutim, Sulejmanija nije želeo da pominje, ali je objasnio na koji način Iran doprinosi „zajedničkoj stvari“, odnosno borbi protiv džihadista: „Mi nemamo kopnene trupe u Iraku. Uvek smo imali savetnike koji pomažu iračkoj vladi i iračkoj vojsci. Bili smo prvi koji su pomogli Iračanima u Bagdadu i Irbilu kada je Islamska država počela masovno da nadire prošlog leta. Dakle, bili smo tamo, pomagali smo iračkom narodu, svi znaju da bi bez naše pomoći stvari u Iraku stajale drugačije. U Iraku smo u smislu savetnika i druge vrste pomoći, ali bez vojnog osoblja.“  

Šef iranske diplomatije naglasio je, u vreme kada Teheran nastoji da uspešno okonča pregovore o svom nuklearnom programu, što podrazumeva i veoma značajno ukidanje međunarodnih sankcija, konstruktivnu ulogu svoje zemlje: „Tamo smo, bili smo tamo, bili smo na pravoj strani. I upozoravali smo međunarodnu zajednicu na kratkovidu politiku, na igranje politike sa ovom veoma ozbiljnom opasnosti. I nastavićemo to da činimo, i na strani smo Iračana.“

I dok američki mediji učestalo pišu da se Vašington u borbi protiv Islamske države oslanja na Teheran, što očigledno potvrđuje i Martin Dempsi, Jerusalim post u svojoj analizi ističe kako je državni sekretar Džon Keri ove nedelje iznenada posetio Saudijsku Arabiju, dok američka vojska razmatra instaliranje defanzivnog sistema THAAD na Bliskom istoku – a „cilj oba poteza je da se umanji zabrinutost zemalja u Zalivu zbog nuklearnog programa Irana i njegovih sve češćih intervencija“ u ovom regionu.

Izraelski list pod naslovom „Amerika i sunitske države razgovaraju o regionalnom nuklearnom kišobranu“ piše o „očiglednoj neposrednoj ili posrednoj umešanosti Teherana“ u sukobe u Iraku, Jemenu, Libanu i Siriji. Komentatori u Teheranu ocenjuju da Keri svojom posetom „širi iranofobiju“, nekoliko dana pošto je predsednik SAD Barak Obama kritikovao govor izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o Iranu u američkom Kongresu.

Netanjahu je rekao da je očekivani sporazum sa Iranom, u vezi sa nuklearnim programom, loš i da Teheranu ne treba ukidati sankcije. Obama je ocenio da Netanjahu nije ponudio održivu alternativu sporazumu.

Nizar al Asadi, pripadnik šiitskih jedinica koje učestvuju u oslobađanju Tikrita, rekao je Njujork tajmsu da se u Iraku sada brani ceo svet. „Vaša sloboda je osigurana dok ste sa nama“, kaže Asadi, dok se u tekstu primećuje da je u ovim borbama protiv džihadista Amerika „upadljivo odsutna“, za razliku od ranijih.