DW: Čestice prašine povećavaju rizik od korone

Kada se pandemija korone proširila u kineskom Vuhanu, a kasnije i u delovima severne Italije, naučnici su ispitali kakva je situacija sa zagađenjem vazduha u tim regionima. Vuhan, milionska metropola, ima razvijenu industriju uglja i čelika, hemijske fabrike i ogromne kombinate za proizvodnju papira. Zagađenje vazduha je veliko.

Isto je sa Lombardijom u severnoj Italiji, koja je bila epicentar širenja korone u proleće 2020. Tamo je umrla gotovo polovina svih italijanskih žrtava kovida 19. Lekari su nagađali da visoka stopa smrtnosti može da ima veze sa visokim nivoom zagađenja u tim regionima, što je izazvano industrijom ili ekstenzivnom poljoprivredom.

Oni odavno znaju: loš vazduh zagađen sitnim česticama prašine i čađi slabi imuni sistem i napada pluća.

Toksini napadaju plućno tkivo  

Najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu „Cardiovascular Research“, potvrđuje ovu tezu. Postoji jasna korelacija između visokog nivoa čestica i povećanog rizika od smrti od kovida 19. Istraživači su izračunali da se u proseku 15 odsto globalnih smrtnih slučajeva izazvanih koronom može pripisati ljudima koji su duže vreme udisali zagađen vazduh.

Ta brojka uveliko se razlikuje od regiona do regiona: u Evropi, kako se procenjuje, je to 19 odsto, u istočnoj Aziji 27, u Severnoj Americi 17, u Brazilu 12 i na Novom Zelandu samo jedan procenat. Najsitnije čestice prašine uzrokuju upalu u plućima.

„Utvrđeno je da infekcija virusom kovid 19 prvenstveno utiče na unutrašnji sloj krvnih sudova, takozvani endotelni sloj“, kaže dr Mincel, profesor i kardiolog s univerziteta u Majncu u razgovoru za DW.

On je koautor studije. Upravo taj endotelni sloj napadaju sitne čestice prašine. Nakon što su pluća oštećena sitnom prašinom, teško mogu da se odbrane od virusa SARS-CoV-2. Oštećeno plućno tkivo nema sposobnost regeneracije. Tri opasnosti: zagađenost, prethodne bolesti i virus.

„Naše procene pokazuju koliko zagađenje vazduha utiče na faktore zdravlja koji se uzajamno pogoršavaju i na taj način izazivaju fatalne virusne infekcije“, kaže Andrea Pocer, šefica grupe za atmosfersku hemiju na institutu za hemiju Maks Plank u Majncu.

Ona je takođe bila uključena u rad na toj studiji. Zagađenje vazduha i virus korone opasna su kombinacija za krvne sudove i srce, dodaje profesor Mincel. Ljudi koji već pate od srčanih bolesti teško su pogođeni. Ako postoji infekcija kovidom 19, postoji rizik od ozbiljnih bolesti, poput srčanog ili moždanog udara.

„Što su čestice prašine sitnije, to je veća verovatnoća da će dospeti u krvotok i odatle se apsorbovati u vaskularni sistem“, objašnjava Mincel.

Odakle dolaze sitne čestice prašine?  

Sitne čestice prašine su jezgra ugljenika na čijoj površini se talože štetne materije poput aluminijuma, olova, nitrata ili sulfata.

Lebde u vazduhu u koji dospevaju, na primer, iz industrijskih dimnjaka. Ponekad ih nazivaju „čađ“, a nekad kažu da su najsitnije čestice peska. Dolaze iz guma ili diskova za kočnice, čestica plastike, polena ili prašine sa gradilišta. Poljoprivreda značajno doprinosi zagađenju atmosfere sitnim česticama prašine i to emisijom amonijaka, đubrenjem ili spaljivanjem otpada.

Azotni oksidi, koji se često oslobađaju u atmosferu radom dizel-motora, povećavaju štetno dejstvo sitnih čestica prašine.

Naučnici razlikuju čestice raznih veličina. Neki su veličine 100 mikrometara, drugi samo nekoliko nanometara. Posebno su opasne takozvane ultrafine čestice prašine prečnika manjeg od 0,1 mikrometra ili 100 nanometara. To je otprilike veličina virusa.

Evropska unija nije postavila nijednu graničnu vrednost za te sitne, najopasnije čestice. Ali EU i druge države ne pridržavaju se ni ostalih graničnih vrednosti koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija.

Potcenjena opasnost  

SZO zahteva graničnu vrednost od najviše 10 mikrograma po kubnom metru vazduha za fine čestice prašine prečnika 2,5 mikrometara. Granična vrednost koju preporučuje Evropska unija je znatno iznad 25 mikrograma.

„Devedeset odsto čovečanstva praktično živi iznad graničnih vrednosti koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija“, kaže Mincel.

„Potrebne su nam granične vrednosti za sitne čestice prašine koje bi nas štitile od kobnih posledica po zdravlje“. Javnost potcenjuje rizik koji predstavlja prekomerno zagađenje vazduha. Kardiolog iz Majnca upozorava da je pandemija korone do sada ubila nešto više od milion ljudi.

Međutim, zbog prekomernog zagađenja česticama, u svetu godišnje umire gotovo 9 miliona ljudi. Potrebno je da se preispitamo i promimo, posebno u politici, zahteva taj profesor medicine. S vakcinama koje se najavljuju, kovid 19 bi mogao da bude poražen u doglednoj budućnosti. Međutim, vakcina protiv lošeg kvaliteta vazduha – ne postoji.