DW: Udarac na najslabije u Srbiji

U novosadskom naselju Veliki rit, gde u bezimenim ulicama, u prašini i sklepanim kućama živi više od 2.000 ljudi, nisu ni čuli za novosti. A novosti nisu dobre za njih. Država je propisala – nema roditeljskog dodatka za porodicu u kojoj makar jedno od dece nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu.

„Nisam ih vakcinisala, jer nisu imali knjižicu, a nisu išli u školu jer nemam papire da ih upišem“, priča Suzana dok s golišavim dvogodišnjim detetom stoji na ulazu u svoju avliju. Ima i troje starije dece. U Srbiju je došla iz Bosne pre dvadeset godina i tek sad uspela da dobije papire. „Odlazila sam za vakcine, ali, kažu, to se plaća pošto nemaju knjižice, a ja nemam odakle to da plaćam. Kad sam zadnji put odvela malu kod lekara 3.000 su mi uzeli samo za pregled“, priča Suzana.

„Ni vode ovde nema kako treba, a sad će i zima, pa više nećemo imati struju nego što ćemo imati, pa ti po mraku vuci tu decu, kako?“, pita se Andrigona koja živi u ovom romskom naselju. „I kako da ne dobiju jedinicu kad nemaju kako da uče? Celu noć, ceo dan nema struje.“

Diskriminacija Roma?

Škola i vakcinacija su obavezne, pa ipak: zar se uskraćivanjem roditeljskog dodatka ne kažnjava upravo dete koje je ionako u teškim uslovima? U Inicijativi A11, koja je podnela predlog za ocenu ustavnosti zakona, veruju da je u pitanju diskriminacija ugroženih romskih porodica jer će odredbe novog zakona pogoditi upravo njih.

Podaci Unicefa i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. tako kažu da je svega 12,7 odsto dece iz romskih naselja uzrasta od 24 do 35 meseci primilo sve preporučene vakcine, dok je u opštoj populaciji te vakcine primilo 70,5 odsto dece. Dok u Srbiji 98 odsto dece ide u obavezno predškolsko, među decom iz romskih naselja je procenat samo 63. Tek dve trećine te dece krene u osnovnu školu, a među njima svaki četvrti ne uspe da je završi.

„Ako dete ne može da ima otvoren zdravstveni karton i da se leči zbog toga što nema dokumente, prebivalište ili JMBG, ili zbog diskriminatornog odnosa zdravstvenih radnika, znatno se umanjuju šanse da će to dete primiti sve preporučene vakcine“, kaže Milijana Trifković, pravna koordinatorka Inicijative A11.

„Ako se tom detetu i ostaloj deci iz porodice uskrati i pravo na materijalnu podršku i roditeljski dodatak, to dodatno povećava rizik od preranog napuštanja školovanja, zbog toga što roditelji neće moći da pokriju troškove školovanja ili, pak, što će i deca biti primorana da doprinose izdržavanju porodice“, dodaje Trifković u razgovoru za DW.

Umesto sankcija, kažu u Inicijativi A11, potrebno je da država prvo omogući da se svako dete upiše u matičnu knjigu odmah po rođenju, bez obzira na to da li im roditelji imaju dokumente ili ne, i da od najranijeg uzrasta imaju pristup preventivnoj zdravstvenoj zaštiti.

A šta je država uradila po tom pitanju? Uočila potrebu da se situacija unapredi, kaže Trifković. Sudeći po rezultatima, od toga nije daleko odmakla

„Zdravstvene medijatorke, koje su u najvećoj meri doprinele boljem obuhvatu imunizacijom kod romske dece, i dalje nemaju sistematizovana radna mesta i njihov broj je nedovoljan“, kaže Trifković. Država je olakšala naknadi upis u matične knjige, ali nije omogućila da se svako dete upiše po rođenju bez obzira na to da li roditelji imaju lična dokumenta.

Na čekanju pred Ustavnim sudom

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za DW podseća da sankcije za nevakcinisanje i nepohađanje nastave već postoje. „Samim tim, i u situaciji kada dođe do ovih okolnosti, odgovorna lica koja su počinila navedene prekršaje će odgovarati po zakonima koji uređuju tu oblast. Takođe, primena ovih odredbi može nepovoljno uticati na položaj posebno ugroženih grupa stanovništva“, navodi se u odgovoru Poverenice na upit DW.

A među tim ugroženim grupama bi osim romske populacije, mogla da se nađu i deca iz drugih ranjivih grupa, navode u Inicijativi A11. „Siromašna deca i deca iz sredina u kojima su nepristupačne predškolske ustanove. Ili deca koja zbog svog zdravstvenog stanja zaista ne mogu da blagovremeno prime pojedine vakcine“, objašnjava Milijana Trifković.

Poverenica za ravnopravnost dodaje da je na ove odredbe zakona skretala pažnju pre nego što je zakon usvojen, ali očigledno – bezuspešno. Zato je sada na potezu Ustavni sud. Pred Sudom se, međutim, ovaj zakon već nalazi zbog odredbi koje se tiču izdvajanja za porodiljsko odsustvo kojima su pogođene poljoprivrednice, žene s višim primanjima i roditelji dece koja su rođena pre usvajanja zakona.

Proces pred Ustavnim sudom, međutim, još traje, a u kancelariji Poverenice nemaju informaciju dokle se s njihovom Inicijativom stiglo.

„Nek bar jedan Cigan uspe“

Nazad u Velikom ritu ne znaju ništa o ustavnim pikanterijama. Majke koje smo sreli najviše brine to što decu ne mogu barem da spreme da čista odu u školu. „Smeju im se, kažu imaju vaške, skrnavi, prljavi, niko neće s njima da se druži, a evo ovaj put kad je kiša, ne možeš proći. Ti samo dok odeš do tamo, ti si već sav blatnjav. Kažu Cigani najgori, pa nismo najgori, nego nemamo ono osnovno za život“, očajna je Andrigona.

„Ja bih volela prvo da se pomogne malo, samo osnovno, ne mora pare, pa onda ako tad i dalje ne nose decu u školu, onda nek krene neki postupak, to su potpuno u pravu, ali ovako…“, dodaje ona. „Pa ja bih prva volela da barem moje dete završi nešto kad nisam mogla ja. Nek se kaže da je jedan Cigan bar uspeo.“