Džejms Votson: Naučnik rasista

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rasisti i nacifašisti imaju hiljadu raznih maski, što je vrhunilo u eugenici, koja, se danas javlja u mnigim pseudonaučnim oblicima. Njihov način je populizam i podilaženje najnižim instinktima. Naivno se veruje da su rasizam i nacifašizam poklopljeni istorijskom fasciklom. Ovako nespremne današnje generacije, a naročito one koje dolaze iza nas će, bojim se, doživeti strašne smrtonosne udarce modernih eugeničara. Neka se naši ljudi ne nadaju spokoju – eugenička „istraživanja“ u nacističkoj Nemačkoj su „pokazala“ da su Sloveni inferiorna rasa i da moraju da služi superiornim rasama, nekada tzv. arijevcima, a danas…? Neka svako dopiše po svom nahođenju.

2. Nekada se, u komunizmu, ljudima sudilo zbog njihovog glasno izgovorenog misljenja koje nije bilo ‘na liniji’, kroz ‘verbalni delikt’. Islo se rutinski u zatvor. Umesto da umre sa komunizmom, verbalni delikt je postao mocno oruzije moderne neoliberalne politicke korektnosti koji ga efektno upotrebljava bas kao nekada komunisti. Sto se Votsona tice, ono sto ne mogu da mu oproste, nisu njegovi stavovi vec to sto za svoje tvrdnje ima i naucne, genetske dokaze kao rezultat visedecenijskih istrazivanja i analiza. Takodje, Votson je rekao da licno ‘voli i postuje crnce’ i da su njegove tvrdnje ‘zalosna, ali dokazana cinjenica’.

3. Sve što je čovek rekao ima smisla i to je ono što svi ostali belci na Zapadu takođe misle, ako su imali crnce (pardon, Afroamerikance) kao zaposlene. Samo se danas tako bolesno insistira na toleranciji, da se baš iz nje rađa netolerancija. Ljudi se prisiljavaju da prihvataju sve različitosti i da žive jedni među drugima, a kada sve to što potiskuju izbije na videlo u vidu ovakve opaske ili još gore rasnog zločina – onda je pojedinac jedini kriv.
   Da je rekao obrnuto, onda to nikom ne bi smetalo – nešto poput pozitivne diskriminacije…

   Predrasude jesu opasne, ali ne nastaju ni iz čega. Tačno je da su crnci GENERALNO slabijih intelektualnih moći od svih drugih rasa. S druge strane, fizički su nadmoćni – brži, izdržljiviji, snažniji; zašto to zanemariti? Kao što je činjenica da su Japanci i Nemci neverovatno radni, ali i nadmeni i sadisti kad za to imaju priliku (istorija pokazala); da su primorski (trgovački) narodi prevrtljivi; da su Amerikanci nesentimentalni, zadrti i arogantni; da niko ne zna s novcem kao Jevreji, ali da su u njegovo ime počinili strašne zločine; da su latinski narodi veliki vernici, ali i da jednom rukom varaju dok se drugom krste; da su Sloveni matohisti kojim mora drugi da upravlja… Zašto isticati samo dobre osobine svih naroda?!

   Ništa ne boli kao istina, ali ni sa čim se nije preče suočiti.

4. On nobelovac pa sme jednom da kaže, ja ne smem nijednom. Nema veze, razumem – i dalje ste jedina novina u Srbiji

5. „Naučni“ elementi u rasizmu mogu se pratiti unazad do Hekela (Ernst Haeckel), koji je 1900. kreirao nagradno takmičenje na temu: „Čemu nas mogu naučiti principi darvinizma s obzirom na unutrašnji i politički razvoj države?“ Prva nagrada dodijeljena je rasističkom radu V. Šalmejera (W Schallmeyer) koji je, tako, postao praotac rasističke biologije. Ali ljudska bića se ne mogu klasifikovati poput insekata. Razlike se ne mogu objasniti biološkim genom ali mogu kulturnim matricama. Nema takve stvari kao što je „čisto iskustvo“, već samo iskustvo u svetlosti „očekivanja“, a ta „očekivanja“ se, pak, formiraju unutar kulture u kojoj živimo. To, opet, znači da „pogled na svet“, zajedno sa „vrednostima“ i „normama“ – što su sve primarni elementi jedne kulture – direktno ili indirektno određuju nečija „očekivanja“, a time i njegov pristup „čistom iskustvu“ i stvarnosti u kojoj živi. Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. U našim mozgovima se odvija sinteza kulturnih elemenata, tj. naš mozak je samo katalitički činilac u tekućem kulturnom procesu. I na kraju: dovoljan je samo jedan primer koji „opovrgava“ Votsonov rasizam. Crnac, izbeglica Ševalije de Sen-Žorža (1745-1799. ); po majci (rob) iz Guadeloupe, sticajem okolnosti postaje građanin Pariza; mačevalačka i muzička zvezda (kasnije prozvan: „crni Mocart“) . To je jedan od kompozitora od kojih je „prepisivao“ glavom i bradom W. A. Mocart! Poslušati njegove violinske i klavirske koncerte, sinfonije, na primer: Rondeau iz Violin Concerto Op. 8.

6. Sve tačno, kao i da je teror političke korektnosti zamenio komunizam.
   Na žalost ima još jedna dublji sloj, strašniji, a to je rodna korektnost.
   Sve ovo zajedno ograničava napredak nauke, i zato više nema revolucionarnih otkrića kao u 19.i 20. veku.