Džezom protiv etničkih jazova

Projekat koji je tokom prošle godine okupio više od 60 mladih muzičara iz Niša, Leskovca, Vladičinog Hana, Bosilegrada, Vranja i Bujanovca, svakako ne bi bio moguć u tom obimu bez presudne finansijske pomoći Delegacije Evropske unije u Srbiji, a „Jazz – Multikulturalni izraz“ su podržali i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije, Ministarstvo omladine i sporta, RCD Bujanovac, PGF i Open Society Foundation. Mnoštvo talentovanih i ekstra talentovanih mladih muzičara sa kojima smo imali privilegiju da radimo tokom proteklih meseci, ali i činjenica da su mladi ljudi različitih nacionalnosti i godišta zajedno funkcionisali, najbolja su potvrda da je cela priča i te kako imala smisla… i da se ona nikako ne sme na ovome i završiti.

Pobeđeni stereotipi

Osnovna ideja projekta bila je da u šest gradova na jugu Srbije okupi mlade muzičare srpske, romske, bugarske i albanske nacionalnosti, koji će, uz pomoć trening koordinatora i lokalnih koordinatora, pripremiti sopstvene programe i uvežbati kompozicije koje će zajedno izvesti na koncertima u svim gradovima uključenim u projekat. Prvi programski korak bili su samostalni nastupi grupa koje su svaka u svom gradu izvele kraće programe u sklopu obeležavanja Svetskog dana džeza – 30. aprila. Osim u Nišu i Leskovcu, gde su te programe samostalno izneli učenici džez odseka i džez sekcije muzičkih škola, programi u ostalim gradovima bili su pojačani niškim bendovima (Krembou, Ventili, Kaffe Bal i Jam Station) od kojih je većina direktan rezultat Nišville radionica. Pune sale, u kojima su koncerti održani, potvrdile su da u ovim sredinama i te kako postoji potreba za ovakvim programima.

Osnovni argument da Nišville fondacija kao partnere uzme muzičke škole iz Niša i Leskovca nalazi se u činjenici da u ova dva grada ne postoji problem da se pronađu mladi ljudi koji se bave džezom. Muzička škola „Stanislav Binički“, tako, jedina južno od Beograda ima i džez odsek, dok u Muzičkoj školi Niš već izvesno vreme postoji neformalna džez sekcija. Ujedno, zahvaljujući Nišville workshop radionicama, u Nišu je prethodnih godina stvorena velika baza mladih muzičara koji se sve aktivnije bave džezom. Shodno tome, kao najlogičnija rešenja za trening koordinatore nametnula su se dvojica profesora i istovremeno muzičara sa dugogodišnjim iskustvom u džezu: saksofonista Predrag Ristić (šef džez odseka leskovačke škole) i kontrabasista Vladan Karadžov (vođa džez sekcije niške škole). Međutim, iz različitih muzičkih krugova upozoravani smo da ćemo južno od Leskovca veoma teško pronaći mlade muzičare (ali i lokalne koordinatore) koji čak nužno ne moraju da imaju neko iskustvo u džezu, već i da samo imaju volju da se ogledaju u tom muzičkom stilu. Na sreću, ispostavilo se da su džez i muzički pravci koji se na njega oslanjaju, zahvaljujući novim vidovima komunikacije, našli svoja uporišta i u sredinama u kojima se to, po „logici“ stereotipa i predrasuda, ne bi baš očekivalo. Već prvi sastanci sa potencijalnim lokalnim koordinatorima i predstavljanja ovog projekta predstavnicima lokalnih samouprava, prosvetnih institucija i medija, pokazali su da „Jazz – Multikulturalni izraz“ nije utopija koja lepo deluje samo „na papiru“, već nešto što se realno može ne samo realizovati već u hodu i nadgraditi, i što može i treba da bude prvi korak ne samo kad je reč o umetničkom i pedagoškom aspektu, već i u smislu integracija na često „vrućem“ multinacionalnom jugu Srbije. Konkretno, iako je prvobitna projektna ideja bila da u Bujanovcu pronađemo petoro mladih srednjoškolaca albanske nacionalnosti, na tribinu tokom koje smo u tom gradu predstavljali projekat, došli su i predstavnici Osnovne škole „Branko Radičević“ koju pohađaju Srbi i Romi, i rekli nam da imaju puno talentovane dece… I to se videlo već na pomenutom koncertu obeležavanja Svetskog dana džeza. Kao nosioci projekta posebno smo ponosni što su učesnici iz Bujanovca albanske, romske i srpske nacionalnosti, tokom svih aktivnosti bili prava i jedinstvena ekipa, uz odličnu međusobnu saradnju lokalnog koordinatora – mladog profesora muzike Muse Gjumshitija i njemu pridruženog Vitomira Janjića – iskusnog nastavnika muzike kome je pomagala pedagoškinja u OŠ „Branko Radičević“ – Natalija Stanković. Posebno treba istaći veliki entuzijazam direktorke MŠ „Stevan Mokranjac“ iz Vranja, profesorke Dragane Mladenović Ristić, koja se pored svakodnevnih školskih obaveza, izuzetno angažovala na projektu i kao lokalna koordinatorka i bila ogromna pomoć pri organizaciji svih programskih aktivnosti. Svu potrebnu pomoć pružili su i lokalni koordinatori iz Bosilegrada (Dragan Metodijev) i Vladičinog Hana (Dragan Antić), ali i direktorka MŠ „Stanislav Binički“ iz Leskovca – Biljana Miljković i direktor MŠ Niš Borivoje Mladenović.

Muzika ne poznaje granice

Prva okupljanja svih učesnika, dvodnevne probe u Vranju i Leskovcu (tokom juna 2014) potvrdila su istinitost izreke da „muzika ne poznaje granice“ – ni kad je reč o etničkim niti starosnim kategorijama. Okupljeni oko zajedničke ideje i interesovanja, mladi iz različitih etničkih sredina ali i godišta, u rasponu od učenika osnovnih škola do studenata fakulteta, uz pomoć koordinatora brzo su sklopili zajednički program od tri kompozicije („Watermelon man“ Herbija Henkoka, standard „When the Saints go marching in“ i kompoziciju Duška Gojkovića „Nisville Jubilation“ posvećenu Nišville festivalu), pa je bilo dovoljno vremena i da se „pročešljaju“ pojedinačni programi sastava po gradovima. Bez ikakvog posredovanja članova organizacionog tima, potencijalni problemi u komunikaciji, konkretno zbog slabijeg poznavanja srpskog jezika albanskih učesnika – rešavani su tako što bi u jednom trenutku, jednostavno, svi prešli na engleski, kojim, uzgred rečeno, mlade Albanke više nego solidno vladaju. Tokom ovih susreta svi učesnici bili su smešteni u domovima učenika, pa se zajedničko muziciranje nastavljalo i van termina za probe, odnosno u sobama.

Velika premijera kompletnog programa bila je u vreme Nišville džez festivala, a celovečernji koncert u trajanju od skoro dva sata održan je 15. avgusta na novopokrenutoj „Omladinskoj bini“. Svi učesnici okupili su se u Nišu dva dana pre toga i osim proba i pomenutog nastupa na „Youth Stage“, do kraja festivala, 17. avgusta, imali su priliku da prisustvuju Nišville workshop radionicama, pojedinačno ili združeno (po gradovima), kao i da se predstave na „Welcome“ i „Matine“ binama i da svi zajedno otprate kompletan program festivala. Iako u postavci projekta, kad je reč o umetničkom nivou, lestvica nije bila postavljena „prenisko“, postignutim dometom bili smo oduševljeni i mi iz najuže organizacije, ali i predstavnici donatora i sponzora i, što je najbitnije, publika. Koliko je sve to bilo uspešno, potvrđuju i snimci nastupa, ali i koncerti koji su posle toga održani u ostalim gradovima.

Talenti za kreativnu budućnost

Tokom oktobra usledili su celovečernji koncerti u Bosilegradu, Bujanovcu, Vranju, Vladičinom Hanu i Leskovcu. Iako je početna ideja bila da se isti program izvodi u svim gradovima, mladim muzičarima je očigledno predstavljalo izazov da se u pojedinačnim programima, u vremenskom okviru od 15 do 20 minuta, predstave različitim kompozicijama, pa je praktično svaki koncert bio svojevrsna premijera. S obzirom na to da su zbog neodložnih školskih ili drugih obaveza pojedinih učesnika, sastavi pojedinih gradova za neke nastupe bili nekompletni – problem nedostatka nekog instrumenta je na licu mesta rešavan uskakanjem instrumentaliste iz drugog grada, što je retko ko iz publike mogao da primeti. Čak i u slučajevima kad su svi bili kompletni, ni organizacioni tim uključujući i koordinatore, nikad nisu znali ko će se u kojoj numeri kao gost pojaviti u sastavu iz drugog grada – što je uostalom i suština džeza, ali i potvrda činjenice koliko su svi učesnici projekta postali složna i uigrana ekipa za čije funkcionisanje nije potreban nikakav patronat ili unapred razređen scenario. Uzgred, koncert u Bujanovcu održan je svega dva dana posle nemilih scena na utakmici fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, i tim povodom registrovanih incidenata na jugu Srbije. Međutim, prošao je bez ikakvih problema. Štaviše, sala je bila dupke puna (publika sve tri nacionalnosti), a organizacioni tim projekta je u postavljanju bine imao svu pomoć radnika Doma kulture. Uostalom, ako se kaže da su kultura i sport najbolji reprezenti države, dva pomenuta događaja upravo apostrofiraju tu presudnu razliku između sporta i umetnosti.

Dodajmo da su predviđene kvote učesnika u projektu (Niš, Leskovac i Vladičin Han po 10, a Bujanovac, Vranje i Bosilegrad po pet) bile „ probijene“ – ukupan broj učesnika u bar dva programska segmenta prešao je cifru od 60, koliko se, recimo, okupilo i tokom petodnevnog boravka u Nišu u vreme Nišville festivala. Želja organizatora bila je da u zavisnosti od raspoloživog budžeta projekta za smeštaj i prevoz, i pored utvrđenih kvota, pruži priliku što većem broju mladih da se uključe u ovu priču, uz čvrsto jezgro onih koji skoro da nisu propustili nijedno okupljanje. Bilo je i primera da su neki odlični mladi muzičari u prvom trenutku odbili da se priključe projektu, plašeći se kako će se uklopiti u celu priču jer nikad pre toga nisu svirali džez, već samo klasiku i/ili folk. U međuvremenu su se predomislili na uporno nagovaranje koordinatora – da bi se do kraja projekta ispostavilo da je reč o muzičarima koji i te kako imaju šta da kažu u domenu džeza i improvizovane muzike.

Projekat je na svoj način pokazao da džez može da premosti mnoge jazove (generacijske, lokalne, umetničke, nacionalne), a ako novim projektima damo još veći prostor i slobodu „multikulturalnom izrazu“ – mogu se očekivati još značajniji rezultati koji možda ne mogu da se izmere, ali mogu da se osete u umetničkoj energiji i kvalitetu življenja.

Preporuka za studije FMU

Iako su etničke integracije možda i najveći rezultat ovog projekta, nikako ne treba zanemariti ni umetničke domete. Osim visokog umetničkog nivoa, projekat „Jazz – Multikulturalni izraz“ može se pohvaliti i da je „otkrio“ na desetine ekstra talentovanih mladih muzičara, koji svoju budućnost vide u profesionalnom bavljenju muzikom. Mladi saksofonista, recimo, Danilo Mitić, maturant džez odseka MŠ u Leskovcu, negde na sredini realizacije projekta, kao prvorangirani upisao je džez odsek FMU u Beogradu, a njegovim stopama krenuće narednih godina, nadamo se, još mnogo učesnika ovog projekta. Do tog trenutka, Nišville fondacija i festival sa partnerima iz svih gradova, u sklopu novopokrenute Mreže džez omladine (juga) Srbije, jednostavno moraju da i njima ali i onima koji tek dolaze posvete svu moguću pažnju i pruže podršku, kako sve ovo ne bi ostalo samo lepo sećanje na druženje i zadovoljstvo zajedničkog muziciranja.

Autor je projekt koordinator