Džo Džorgensen: „Kradljivica“ glasova

… uzela na hiljade glasova u pojedinim ključnim državama, uključujući Viskonsin, Mičigen i Nevadu. I dok je prebrojavanje još bilo u toku, Džorgensen je bila na putu da osvoji 1,2 odsto nacionalnih glasova, odnosno ukupno 1,6 miliona, i tako svojoj stranci donese drugi najbolji rezultat u njenoj gotovo 50 godina dugoj istoriji.

Džorgensen, koja je prva žena koju je Libertarijanska stranka kandidovala na predsedničkim izborima, dugogodišnji je kritičar američkog dvopartijskog sistema, a takođe se protivi stranim vojnim intervencijama, velikim federalnim programima i masovnim hapšenjima.

U izbornoj kampanji je rekla da joj je cilj da SAD pretvori „u jednu ogromnu Švajcarsku, naoružanu i neutralnu“.

Kako je navela, ako bi pobedila na izborima, vratila bi američke vojnike kući iz celog sveta i radila na ukidanju strane pomoći drugim zemljama, a takođe bi ukinula porez na prihod na saveznom nivou.

Uz to, protivi se ekonomskim sankcijama.

Apelovala je na demilitarizaciju policije.

Podržava ukidanje zakona o narkoticima i u izbornoj kampanji je obećala pomilovanje za sve nenasilne protivnike koji imaju veze s drogom.

Odgovor Vlade SAD na pandemiju kovida 19 je okarakterisala kao „birokratski“ i „autoritaran“, a restrikcije koje se tiču ponašanja pojedinca u cilju sprečavanja širenja virusa nazvala je „najvećom uvredom za naše slobode u našem životu“.

Takođe se protivi nošenju maski, smatrajući da to treba da bude stvar ličnog izbora.

Nije politički novajlija.

Prvi put se kao libertarijanka kandidovala – a u tu stranku se učlanila  1980. godine – na izborima za Predstavnički dom 1992, zastupajući Južnu Karolinu, i osvojila 2,2 odsto glasova.

Četiri godine kasnije stranka je nominovala Harija Brauna za predsedničkog kandidata, a nju za njegovu potpredsednicu.

Tada su završili na petom mestu, osvojivši 0,5 odsto glasova, što je bio najbolji rezultat Libertarijanske stranke od 1980.

Džo Džorgensen je rođena 1957. u Libertivilu, Ilinois.

Njeni baba i deda su bili danski imigranti.

Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu Bejlor 1979, a godinu dana kasnije je odbranila master iz poslovne administracije na Univerzitetu Južni metodist.

Doktorske studije iz industrijske i organizacione psihologije je završila 2002. na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, gde je profesorka od 2006.

Jedno vreme je radila u marketingu IBM-a da bi kasnije osnovala sopstvenu kompaniju.

Udata je i ima dve ćerke i unuka.