„Imam sreće da me ljudi ipak ostavljaju na miru. Ja nisam Madona. Crveni tepih je za mene posao. Ja radim od devet do pet i kada dođem kući, ne želim da se vraćam da radim idući na različite događaje filmske industrije. Za mene je šminkanje i oblačenje fensi odeće posao.“
Ovo je izjavila Džodi Foster, dobitnica ovogodišnje kanske počasne Zlatne palme.
A Kan je, znamo, osim filma, upravo to – crveni tepih, glamur i filmske zvezde. Od svega pomenutog Džodi, htela to ili ne, ovo poslednje jeste.
I to skoro čitavih 60 godina.
Dobro, ne baš toliko, pošto će i sama tek iduće napuniti 60, ali se u industriji zabave pojavila sa tri – kao preljupka devojčica u svetski poznatoj reklami za kremu za sunčanje.
Ona je i jedna od onih glumica koje su uspešno napravile prelaz iz dečije do glume u svetu odraslih. Igrajući maloletnu prostitutku u kultnom Skorsezeovom „Taksisti“ osvojila je odmah i prvog Oskara kao najbolja sporedna glumica, a da ni sama nije imala više od 16 godina.
Sledeća uloga i film koji joj je doneo isto priznanje, samo u kategoriji za najbolju glavnu glumicu, kao i Zlatni globus, bio je „Optužena“ a isti uspeh ponovila je i sa čuvenim filmom „Kad jaganjci utihnu“.
Od žene žrtve, zlostavljane i proganjane, postala je neustrašiva detektivka čiji je pomoćnik strašni ljudožder Hanibal Lektor.
U „Sobi panike“ nakon skoro deset godina, ponovila je ulogu isto tako hrabre majke koja se sa svojim detetom suprotstavlja otmičarima.
Među njene važne uloge valja ubrojati i onu u filmu „Nel“, u kome igra gluvonemu osobu i za koju sama kaže da joj je najvažnija u karijeri.
U međuvremenu se oprobala i kao rediteljka i producentkinja izjavivši jednom o tome kakve uloge joj nude: „Već 15-20 godina, u svakom bogovetnom scenariju koji pročitam motivacija za ženski lik je da je bila silovana ili zlostavljana kao dete… Da li je to jedina stvar koju muškarci u vezi sa nama misle a da daje neku dubinu liku?“
Iz vremena studija na Jejlu, na kome je diplomirala englesku književnost, i sama je imala obožavaoca-progonitelja, čoveka koji je pokušao atentat na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana.
On je bio opsednut filmom „Taksista“, u kome glavni junak u tumačenju De Nira takođe želi da „smakne“ predsedničkog kandidata.
Džodi Foster rođena je kao Ališija Kristijan Foster 19. novembra 1962. godine.
Njen otac napustio je njenu majku pre nego što se Džodi rodila, a njena majka je, baš kao Džodi docnije, imala lezbijsku vezu.
Međutim, Džodi je svoju partnerku javnosti otkrila relativno kasno, tek 2013. na dodeli Zlatnog globusa za životno delo, a medije je preplavio poljubac njih dve na ovogodišnjoj ceremoniji na kojoj je Džodi nagradu dobila za najbolju sporednu ulogu u filmu „Mauritanac“.
Ona je i majka dvojice sinova o čijim očevima nikada javno nije govorila.
Pohađala je prestižnu francusku školu, a osim francuskog izvrsno govori i španski i italijanski jezik. Jedan asteroid nazvan je po njoj. Izbegava društvene mreže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.