Foto: EPA-EFE/ ETTORE FERRARI„Papa je monumentalna figura a DŽon Malkovič jedan je od retkih monumentalnih dramskih umetnika. Koliko glumaca može da se pohvali time da je njihovo ime korišćeno u naslovu nekog filma?“, objasnio je slavni italijanski reditelj Paolo Sorentino zašto je imao na umu upravo legendarnog Malkoviča kada je pisao scenario za novu sezonu svoje sada već kultne serije „Mladi papa“/“Novi papa“.
Sorentino je od glumca pozajmio njegovu sporu, meditativnu dikciju i uzmemirujuću neshvatljivost dok je oblikovao lik pape Jovana Pavla III, kao što je Spajk DŽonz 1999. na mističnosti koja je okruživala slavnog glumca zbog uloga zlikovaca, psihopata, čudaka, prevaranata, osmislio film „Biti DŽon Malkovič“.
Tom neuhvatljivom umetniku koji je u svom životu uz glumu spajao najneobičnija zanimanja, od vinarstva do modnog dizajna, kao i njegov papa koji je pre svešteničkog poziva bio engleski aristokrata i vođa pank benda, biće uručena nagrada Beogradski pobednik na zatvaranju 48. Festa. Publika će u Kombank dvorani u nedelju videti i muzičko-scenski performans „Muzički kritičar“, u kome Malkovič tumači zloćudnog kritičara koji veruje da je muzika Betovena, Šopena, Prokofjeva i sličnih genija dosadna i obična.
„LJudi me često pitaju kakvo je moje nasleđe. Šta ja ostavljam za sobom? O čemu pričate?! Pa ja sam glumac. I moje nasleđe je da sam drkoš“, izjavio je jednom prilikom genijalni glumac čiji je zaštitni znak s godinama postao karakterističan osmeh koji na filmskom platnu ledi krv u žilama.
NJegov dolazak u Beograd možda konačno bude prilika da se otkrije čiji je DŽon Malkovič. Rođen je u američkoj državi Ilinois 1953, kao i njegovi roditelji, koji su imali francusko i hrvatsko poreklo (očevi roditelji potiču iz Ozlja u Hrvatskoj). Sam glumac za sebe kaže da je Amerikanac, a prilikom posete Zagrebu pre par godina ispričao je da mu je majka rekla da njihovo poreklo zapravo ide iz Crne Gore, što je bio povod da se po domaćim internet portalima pojave brojni tekstovi na temu odakle su zapravo Maljkovići.
Kao i većina njegovih kolega, u glumu se zaljubio još u srednjoj školi, a nakon završenog fakulteta sreću je okušao u NJujorku. Ostvario je uspešnu brodvejsku karijeru, pre nego što se okrenuo i filmu, a u pozorištu i danas igra i režira. Dva puta je bio nominovan za Oskara. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima „Opasne veze“, „O miševima i ljudima“, „Na liniji vatre“…
Napisao je scenario za film „Sto godina“ Roberta Rodrigeza, u kome i igra, koji će biti objavljen tek 2115. godine. Na to ga je inspirisala, kako kaže, ideja da tehnolozi prave konjak koji će probati tek njihovi unučići, pa su tako i Rodrigez i on poželeli da pošalju poruku iz groba budućim generacijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
