Džon Mekejn pobedio Baraka Obamu

Demokratski kandidat krenuo je agresivno već na samom početku izlaganja pred priličnom brojnom publikom. „Nakon osam godina vladavine predsednika Džordža Buša SAD su potrebne promene. To možemo ostvariti samo zajedničkim snagama“, istakao je „Barak Obama“. „Da li mislite da možemo da otvorimo nova radna mesta i vratimo sinove i muževe iz Iraka“, zapitao je Obama publiku i onda sam odgovorio energično, svojstveno kandidatu demokrata: „Da, mi to možemo“.

U osvrtu na aktuelnu finansijsku krizu, „Obama“ je izjavio da je neophodno spasti srednju klasu budući da ona predstavlja temelj američkog društva. Kao jednu od mera za ostvarenje tog cilja obećao je smanjenje poreza pojedincima, ali i kompanijama koje zaposle bar jednog novog radnika. Kada je reč o ratu u Iraku, predsednički kandidat demokrata rekao je da tamošnji rat smatra završenim, a da SAD treba da se usredsrede na pružanje pomoći Avganistanu i Pakistanu, američkim saveznicima u borbi protiv terorizma. „Obama“ je, takođe, ukazao na delotvornost preventivne diplomatije navodeći primer Severne Koreje koja je bez pretnje oružjem obustavila nuklearne aktivnosti. On je izlaganje završio pozivom birača da glasaju za promene jer Amerikanci treba i budućim naraštajima da posluže kao oličenje moći.

Njegov rival „Džon Mekejn“ odlučio se izgleda za drukčiju taktiku, pa je svoje izlaganje započeo u mirnijem, manje agresivnom tonu pod sloganom „Domovina pre svega!“ Ipak, kada je reč o aktuelnoj finansijskoj krizi, nije zvučao manje uverljivo od „Obame“, rekavši da će zarad prevazilaženja teške ekonomske situacije uzimati od bogatih i davati siromašnima. Kako je naveo, cilj njegovog tima jeste da nauči siromašne da samostalno zarađuju, što je u kontekstu njegovih kasnijh navoda zvučalo poprilično demagoški. On je optužio Obamu da odlaže rešenje problema i zamerio mu da predlaže uvođenje socijalizma na mala vrata. Jedina stvar u kojoj se složio sa svojim rivalom, jeste uvođenje upotrebe solarne energije kao korak ka sticanju ekonomske nezavisnosti SAD. Takođe je predložio izgradnju nuklearnih elektrana što bi omogućilo otvaranje novih radnih mesta.

U osvrtu na spoljnu politiku SAD, „Mekejn“ je zauzeo bitno drukčiji stav u odnosu na kandidata iz suprotnog tabora. Prozvavši „Obamu“ da nema ratnog iskustva, naglasio je da Irak predstavlja prvu liniju fronta u borbi protiv terorizma i da su dodatne trupe koje je predsednik Buš poslao u ovu zemlju doprinele smirivanju tamošnje situacije. Kada je reč o preventivnoj diplomatiji za koju se zalaže „Obama“, „Mekejn“ je kazao da ona predstavlja još jedan način njegovog rivala za odlaganje rešenja problema. Kao argument za njenu nedelotvornost naveo je primer Severne Koreje koja ponovo gradi nuklearna postrojenja i Irana u kojem nema ni pregovora ni kompromisa.

Potpredsednička nada demokrata „Džo Bajden“ ponovio je stavove „Obame“ prema ratu u Iraku i okrivio politiku Buša i njegovu administraciju za događaje na Volstritu i aktuelnu finansijsku krizu. Nasuprot tome, „Sara Pejlin“ je za tešku ekonomsku situaciju optužila pohlepne zajmodavce, a takođe je ukazala na važnost pobede u ratu u Iraku jer, kako je navela, poraz na iračkom frontu prognozirao bi isti ishod u Avganistanu.

Izlaganja predsedničkih kandidata pomno su u tišini slušali „birači“ među kojima su pored studenata bili i profesori FPN, Dušan Pavlović, Jovan Teokarević, Zoran Krstić i Đorđe Pavićević, zatim predstavnik američke ambasade u Srbiji Konrad Tarner. Glasanje ovog puta nije bilo tajno, već naprotiv, argumentovano i samim tim javno. Prvo su se izjasnili profesori, koji su iskoristili tu priliku da upute kritike i pohvale na račun debate i nisu krili zadovoljstvo poduhvatom svojih studenata. Njihov nastup, kako je ocenjeno, demonstrirao je snažnu motivisanost i želju za jednim drukčijim, modernijim i novijim pristupom sagledavanju političkih procesa i fenomena, ali i dobro ponavanje političkih prilika s one strane Atlantika. Rezultat profesorskog glasanja bio je nerešen, te je od presudne važnosti bilo izjašnjavanje preostalog dela publike koja je velikom većinom glasova poverenje poklonila republikancima.