Džordž Buš ne odustaje od rušenja režima u Havani

Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju o upućivanju apela Sjedinjenim Američkim Državama za ukidanje četrdeset šestogodišnjih trgovinskih i ekonomskih sankcija Kubi. To je 16. godina zaredom da organizacija koja okuplja 192 država donosi odluku o pokretanju inicijative za što skoriji prekid embarga.
Takav potez usledio je posle kritika kubanskog ministra inostranih poslova Felipea Pereza Rokea izrečenih na račun Amerike. Perez Roke je optužio tu državu za pooštravanje „brutalnog ekonomskog rata“ i zakleo se da se Kuba „neće predati“. “ Nikada pre nije nam bio nametnut tako žestok embargo kao protekle godine“, istakao je u govoru pred Generalnom skupštinom UN.

Kongresmen doveo u pitanje Bušovo mentalno zdravlje

Vašington – Kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima u SAD Denis Kučinić doveo je u pitanje mentalno zdravlje predsednika te zemlje Džordža Buša zbog njegove izjave da bi nuklearne ambicije Irana mogle da izazovu treći svetski rat. „Duboko verujem da treba da počnemo da postavljamo pitanja o njegovom mentalnom zdravlju. Nešto nije u redu, izgleda da on ne razume da njegove reči imaju stvaran uticaj“, rekao je Kučinić u intervjuu sa urednicima „Filadelfija Inkvajerera“.

Buš je pre dve nedelje na konferenciji za novinare kazao: „Rekao sam ljudima – ako želite da izbegnete Treći svetski rat, izgleda da bi trebalo da vaš interes bude da ih (Iran) sprečite da dobiju tehnologiju za nuklearno oružje“. Kučinić, kongresmen iz Ohaja, vodio je ranije kampanje u okviru svoje stranke za opoziv Buša i potpredsednika SAD Dika Čejnija, koje, međutim, nisu bile uspešne.

Kandidat za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na izborima u novembru 2008. “ rekao je da ne misli da su njegove izjave o Bušovom mentalnom zdravlju neodgovorne, objavljeno je na sajtu tog lista. „Ima mnogo ljudi o kojima treba brinuti. On je možda jedan od njih. Ako je sa njim sve u redu, onda nešto nije u redu sa nama. To je, po mom mišljenju, veoma ozbiljno pitanje“, kazao je Kučinić, ocenivši da predsednik SAD ne može da bude „neobuzdan u izražavanju nasilja“.

Tom prilikom, šef kubanske diplomatije ocenio je da se nove mere koje je preduzela administracija američkog predsednika Džordža Buša „graniče s ludilom i fanatizmom“. Štaviše, on je kazao da takvi koraci nanose štetu Kubi i predstavljaju mešanje u spoljne poslove te države.
Prisutni u dvorani Generalne skupštine pozdravili su aplauzom objavu da je u korist nove rezolucije glasalo čak 184 predstavnika, dok je protiv bilo samo četvoro – SAD, Izrael, Palau i Maršalska Ostrva nisu podržale predlog, a Mikronezija je bila uzdržana. Tri države nisu glasale – Albanija, El Salvador i Irak.
Godišnje glasanje u Generalnoj skuštini održano je nekoliko dana pošto je predsednik SAD održao prvi značajniji govor o kubanskoj politici u protekle četiri godine. Tom prilikom, on je napao vladu u Havani i apelovao na međunarodnu zajednicu da pomogne tamošnjem stanovništvu da stane na put komunističkom režimu predsednika Fidela Kastra i postane slobodno.
Kubanski ministar inostranih poslova izrazio je zadovoljstvo ishodom glasanja u Generalnoj skupštini. „Ovo je istorijska pobeda, svojevrsno obaranje olimpijskog rekorda u Generalnoj skupštini“, izjavio je on. Peres Roke takođe je naglasio da je međunarodna zajednica najnovijim gestom „pružila podršku pravu Kubanaca na nezavisnost“ i odlučnost da istraju pred pritiscima.
Premda rezolucija nije zakonski obavezujuća, taj kubanski zvaničnik istakao je da ona ima „veoma značajno etičko i moralno značenje“, budući da pruža podršku kubanskoj borbi protiv embarga i naporima tamošnjeg stanovništva da prevaziđe sve prepreke i „porazi blokadu“. Državna televizija u Havani s radošću je prenela je vest o „ubedljivom trijumfu Kube“.
Sjedinjene Američke Države odavno su prekinule sve diplomatske odnose s Kubom, budući da terete vlasti u Havani da pružaju podršku terorizmu. Tokom dva mandata predsednika Buša uvedene su oštrije trgovinske sankcije i putnička ograničenja, kako bi se država bila u izolaciji u odnosu na ostatak sveta.
Bušova administracija gaji nadu da narušeno zdravlje predsednika Kube Fidela Kastra otvara mogućnosti za promene. Ipak, Perez Roke izjavio je da će posle smrti aktuelnog kubanskog lidera, uprkos očekivanjima, na Kubi biti „više revolucije i socijalizma“. Kubanski ministar kazao je i da je napredak u oporavku Fidela Kastra „zadovoljavajući“, te da je on posvećen čitanju i pisanju.
Upitan da li se Kastro, koji je u avgustu prošle godine preneo vlast mlađem bratu Raulu, oporavlja kod kuće ili u bolnici, Peres Roke odbio je da odgovori. „Iz očiglednih razloga ne mogu da pružim informacije onima koji su organizovali i sproveli više od 600 pokušaja atentata na našeg predsednika“, kazao je on.