Džordž Buš plaši saveznike pretnjama Al Kaide

U rumunskoj prestonici Bukureštu juče je otvoren najveći samit 26 država članica NATO-a u 59 godina postojanja ove organizacije. Dominantne teme samita biće, između ostalog, širenje Alijanse i prikupljanje podrške snagama NATO-a Avganistanu.
Američki predsednik Džordž Buš ponovo je apelovao na države članice Alijanse da omoguće Ukrajini i Gruziji da započnu proces pristupanja NATO-u, uprkos protivljenjima Rusije, i da se svet obračuna s najnovijim pretnjama Evropi Osame bin Ladena, jačanjem napora u Avganistanu.
Istupajući protivno predviđanjima Francuske i Nemačke da bi otvaranje procesa pristupanja Ukrajine i Gruzije moglo narušiti odnose s Moskvom i neophodne izvore energije, Buš je izjavio da prošireni NATO nije pretnja po Rusiju. „Moramo jasno staviti do znanja da NATO pozdravlja težnje Gruzije i Ukrajine za pristupanje Severnoatlantskom savezu i da im nudi otvoren put u pravcu njihovog cilja“, izjavio je predsednik SAD. „Članstvo u NATO-u mora ostati otvoreno za sve evropske demokratije koje to žele „.

Privedeno 50 stranaca

Bukurešt – Pripadnici interventnih jednica rumunske policije priveli su juče u Bukureštu pedesetak stranih državljana koji su otkriveni u jednoj hali zavoda „Timpuri noi“, prenosi televizija Realitatea. U hali su pronađeni baneri na kojima su ispisani anti-NATO slogani i drugi propagandni materijali. Ispostavilo se da je hala bila unajamljena za 780 evra na tri sedmice. Kako prenosi TV Realitatea, maskirani specijalci došli su u halu i priveli sve strance, nakon što su neki od njih pretukli čuvara jer nije dozvolio da u dvorište fabrike uđe kamion koji je prevozio farbu. Za sada se zna da među privedenima ima Nemaca i Britanaca.

Francuska i Nemačka, uz podršku nekoliko manjih evropskih saveznica iz NATO-a, protive se članstvu Ukrajine. Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer u intervjuu za jučerašnji Lajpciger folkscajtung ukazao je da u čitavoj Evropi postoji „velika sumnjičavost“ prema željama SAD u vezi s članstvom Ukrajine i Gruzije u NATO-u.

SAD spremne da sarađuju sa Srbijom

Bukurešt – Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO. „Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom kako bi postala članica alijanse“ rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, u crnomorskom letovalištu Neptun. Buš je rekao da veruje da će na samitu NATO-a tri zapadnobalkanske zemlje Hrvatska, Makedonija i Albanija dobiti poziv za članstvo u Alijansu, a da će se takođe odlučiti i o jačanju dijaloga sa Crnom Gorom i BIH. Rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da su stavovi Rumunije i SAD vrlo bliski povodom zapadnog Balkana, Ukrajine i Gruzije i da su Amerikanci shvatili „zabrinutost i prioritete Bukurešta i regiona“. I generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer potvrdio je će se na dnevnom redu samita u Bukureštu naći i Srbija, dodajući da taj savez ostaje otvoren za njen budući prijem u članstvo. „Posvetićemo pažnju i BIH, Crnoj Gori i Srbiji. Mislim da je od velike važnosti, uprkos postojećoj temeljnoj razlici u mišljenjima u vezi s Kosovom, da Srbija izabere sebi put evroatlantskih integracija“, rekao je Shefer.

Generalni sekretar NATO-a Jap de hop Shefer za BBC je rekao da podržava pristupanje NATO-u bivših sovjetskih država. „Nema razloga da vrata budu zaključana za Ukrajinu i Gruziju. NATO sporazum veoma jasno govori da su evropske demokratije koje su ispunile sve kriterijume dobrodošle u NATO“. Shefer je rekao da ne razume zabrinutosti Rusije i dodao da će „konačnu odluku doneti saveznici a ne neko drugi“. „Naš savez mora ostati pri svojim uverenjima i dovršiti borbu. Ukoliko ne porazimo teroriste u Avganistanu, suočićemo se s njima na sopstvenom tlu. Nevini civili u Evropi i Severnoj Americi platiće cenu“, izjavio je Buš. Kada je reč o raketnom štitu, Buš je dodao da su planovi o postavljanju baza u Poljskoj i Češkoj veoma važni za odbranu od pretnji izopačenih nacilja kao što je Iran.
Polučasovni govor dao je priliku Bušu da govori o tačkama koje su na vrhu agende NATO, i da tako smesti sebe u centar pažnje, čak i pre nego što je samit zvanično počeo. Uoči početka samita Buš se sastao s generalnim sekretarom NATO-a Jap de Hop Sheferom, a u predsedničkoj palati u Neptunu, na obali Crnog mora razgovarao je s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom.
U rumunsku prestonicu Buš je doputovao u utorak uveče predsedničkim avionom, a na aerodromu u Bukureštu čekala ga je specijalna oklopna limunzina otporna na sve vrste vatrenog oružja. S aerodroma Henri Konda u pratnji Buša bilo je 35 automobila, a za jake mere obezbeđenja bile su zadužene američke i rumunske snage bezbednosti. U pratnji Buša bila je državni sekretar Kondolisa Rajs.
U Rumuniji su za vreme samita uvedene specijalne mere, vojska je u stanju najviše pripravnosti, dok nad Bukureštom patroliraju rumunski i američki avioni, a snajperisti se nalaze na krovovima zgrada. Bezbednost učesnika samita osigurava 3.400 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i 4.000 vojnika.