Džordž Buš veruje u kompromis

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je juče, otvarajući bliskoistočnu mirovnu konferenciju u Anapolisu, da je pravo vreme za pokretanje bliskoistočnih pregovora jer sukobi „potkopavaju put za budućnost Bliskog istoka“. „Danas Palestinci i Izraelci razumeju da je pomoć jednih drugima u realizaciji svojih težnji ključna za ostvarenje sopstvenih želja i obe strane zahtevaju nezavisnu, demokratsku palestinsku državu. Takva država će obezbediti Palestincima šansu da žive slobodno i dostojanstveno, dok će Izraelu pomoći da obezbedi ono što traže generacije: život u mir sa svojim susedima“.

Protesti pristalica Hamasa u Gazi

Gaza – Desetine hiljada ljudi u Gazi, koju kontroliše Hamas, demonstriralo je juče protiv konferencije u Anapolisu. Lider Hamasa Ismail Hanija izjavio je da ta grupa neće položiti oružje i ukazao da je samit „osuđen na propast“. On je dodao da će arapske mase odbaciti bilo kakve ustupke cionističkom režimu. Demonstranti su uzvikivali „Smrt Americi“, „Smrt Izraelu“ nazivajući palestinskog lidera Mahmuda Abasa „saradnikom“ jer prisustvuje konferenciji. Manje demonstracije održane su i na Zapadnoj obali, uporištu Abasa. Nenaoružani bezbednosni zvaničnici nasrnuli su na masu, tukući demonstrante i bacajući suzavce. Nema izveštaja o broju ranjenih, a nekoliko demonstranata je uhapšeno.

Posle nekoliko meseci gorke diplomatije, visoki zvaničnici više od 40 država i organizacija, uključujući Siriju i Saudijsku Arabiju, okupili su se na bliskoistočnu konferenciju u američkoj državi Merilend. Američki predsednik Džordž Buš se nada da će ovaj grad ući u istoriju kao mesto gde su pokrenuti prvi izraelsko-palestinski mirovni razgovori za sedam godina.

Hronologija

Jerusalim – Bliskoistočna mirovna konferencija najnovija je u seriji međunarodnih napora da se napravi mirovni sporazum između Izraelaca i Palestinaca. Prethodne značajne konferencije su: 30. oktobra 1991, Izrael i arapske države pridružili su se svetskim moćnicima na Konferenciji u Madridu, kada su prvi put seli za pregovarački sto; 13. septembar 1993. Izraelci i Palestinci potpisali su prvi mirovni sporazum u Beloj kući; u maju 1994. sporazum potpisan u Kairu omogućio je Palestincima da preuzmu kontrolu nad gradom Jerikom i Gazom; septembra 1995. sporazumu je dodata kontrola i nad nekim gradovima i selima na Zapadnoj obali; u septembru 1999. memorandum u Šarm el Šeiku potpisali su Izraelci, Palestinci, Egipat i Jordan, uz prisustvo SAD kao svedoka. Memorandum je predvideo poštovanje prethodnih sporazuma; u julu 2000. tadašnji američki predsednik Bil Klinton bio je domaćin samita u Kemp Dejvidu zajedno sa izraelskim premijerom Ehudom Barakom i palestinskim liderom Jaserom Arafatom. Samit je propao, a nasilje je nastavljeno; u martu 2002. Arapska liga odobrila je mirovnu inicijativu Saudijske Arabije kojom je ponuđen mir Izraelu u zamenu za povlačenje s teritorija otetih 1967. i „rešenje“ pitanja palestinskih izbeglica; konačno, u junu 2003. američki predsednik Džordž Buš formalno je predstavio međunarodno podržani plan „mapa puta“ o stvaranju palestinske države u tri faze do 2005. Plan je još u prvoj fazi.

Posmatrači kažu da činjenica da samit, čiji je domaćin SAD, privukao arapske države, kao što je Saudijska Arabija i Sirija, koje ne priznaju Izrael, ukazuje na kritične šanse za mir. Ipak, Bušova administracija se nada da će konferencija u Anapolisu biti udarni početak prvih izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora za sedam godina. Analitičari veruju da će prvi dan sastanka u Anapolisu biti umeren.
Zbog sve većih sumnji da bi konferencija u Anapolisu mogla postaviti osnovu za stvaranje palestinske države do kraja Bušovog mandata, Bela kuća je istakla da ne veruje u veliki proboj, ali i da ništa neće biti uzaludno. Izražavajući optimizam, Buš se u ponedeljak odvojeno sastao s dva glavna igrača – izraelskim premijerom Ehudom Olmertom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Beloj kući ne bi li ih približio sporazumu i zajedničkom dokumentu, nekoj vrsti radnog okvira novih razgovora. Ali, uprkos njegovim naporima, uključujući i energične razgovore svih učesnika na večeri u Stejt dipartmentu, i razgovori američkog državnog sekretara Kondolize Rajs sa Olmertom i Abasom, dve strane nisu uspele da premoste razlike.
„Okupili smo se ovde jer Palestinci i Izraelci dele „zajednički cilj: dve demokratske države, Izrael i Palestinu, i život u miru i stabilnosti“, izjavio je Buš. „Postizanje ovog cilja zahteva teške kompromise, a lideri dveju strana angažovani su u tom smeru“. Trojka se juče ponovo okupila, a svaki od njih održao je govor pre početka pregovora na kojima takođe učestvuju predstavnici kvarteta za Bliski istok, Savet bezbednosti UN i industrijske zemlje G8.
Dopisnici kažu da su i Abas i Olmert uvereni da je ovo najbolja prilika do sada za kovanje mira, delom zbog sopstvenih političkih slabosti i načina na koji se izvode promene na Bliskom istoku. Olmert je novinarima izjavio da je međunarodna podrška učesnika suštinski faktor njegovog optimizma.
„Ovoga puta sve je drugačije, pre svega jer ima mnogo učesnika i nadam se da ćemo lansirati ozbiljan proces pregovora između nas i Palestinaca“. Ipak, izraelski premijer bio je obazriv kada je rekao da neće biti postignut mirovni dogovor ukoliko se ne zaustave raketni napadi na Izrael iz Gaze. „Želimo da iskoračimo napred, a ne status kvo“. S druge strane, Abas je pohvalio inicijativu i istakao da bi konferencija trebalo da se pozabavi smetnjama za formiranje palestinske države, „pitanje koje iz godinu u godinu ne menja svoj status“, što potvrđuju propast prethodnih mirovnih pregovora.
Izraelski i palestinski lideri kažu da žele da okončaju jedan od najstarijih i najtvrdoglavijih sukoba u svetu 14 meseci pre isteka Bušovog mandata. Šire tenzije na Bliskom istoku su noćna mora za mnoge probleme Iraka, Irana i Libana koji bi mogli da naruše svaki mirovni proces.
U Jerusalimu više od 20.000 Izraelaca okupilo se blizu Zapadnog zida protestujući protiv konferencije, dok je izraelski opozicioni lider Benjamin Netanijahu već okarakterisao sastanak kao „nastavak jednostranih ustupaka“.
U međuvremenu, aktivisti različitih mišljenja i vera željno su juče iščekivali otvaranje bliskoistočne konferencije, nadajući se da će dovoljno jak glas ispred američke Mornaričke akademije u Anapolisu uticati na javno mnjenje, ukoliko se to ne uradi pregovorima koji se vode unutar zgrade.
Konzervativni i liberalni jevrejski aktivisti, palestinski, hrišćanski i drugi, planiraju velike demonstracije. Kompleks ispred Akademije zatvoren je za posetioce, kao i tri ulice u okolini zgrade Akademije.