Džordž Soroš nudi rešenje

 Poznati filantrop predlaže promenu nekih izvora finansiranja MMF od obezbeđivanja likvidnosti do naglašavanja globalnog finansijskog sistema ka novoj misiji finansiranja projekata u zemljama u razvoju za čistu energiju i prilagođavanje klimatskim promenama. Na taj način, prema rečima Soroša, bilo bi sakupljeno više od 100 milijardi dolara jednokratne pomoći za zemlje u razvoju.

Soroš kaže da je plan od 10 milijardi dolara godišnje „više od ničega, ne mnogo i ne dovoljno“. On predlaže da bi razvijene zemlje mogle da ulože deo svog udela u specijalnim pravima vučenja MMF od projekata za smanjenje emisije u državama u razvoju, sa ukupnom vrednošću od 238 milijardi. Sami projekti bi isplatili kamate na predloženih 100 milijardi dolara, koliko bi trebalo da bude utrošeno u narednih deset godina, a rezerve zlata MMF-a bi služile kao garancija za glavnicu i kamate.

On priznaje da se glavna prepreka nalazi u Vašingtonu. „Moguće je bitno povećanje sume dostupne za borbu protiv globalnog zagrevanja u zemljama u razvoju. No sve je u nedostatku političke volje. Nažalost, političku volju biće teže sakupiti u SAD budući da svaka odluka zahteva odobrenje Kongresa“. Soroš dodaje da je imao „neformalne razgovore“ sa zvaničnicima Obamine administracije kada je dobio priznanja da je teško dobiti odobrenje Kongresa. „Ali pitanje je isuviše važno da bi se gurnulo po strani“.

„Mislim da je već očigledno u pregovorima da postoji jaz između razvijenih i zemalja u razvoju povodom ovog pitanja koje bi moglo u stvari da uništi konferenciju“.

U jednoj od ključnih oblasti, delegati pokušavaju da se saglase koliko bi industrijalizovane nacije trebalo da smanje svoje emisije štetnih gasova nakon 2012. kada ističe Protokol iz Kjotoa donet 1997, koji je potpisalo 37 država. Očekuje se da u novom sporazumu budu navedeni ciljevi i za siromašne i bogatije zemlje kada je reč o obuzdavanju emisije ugljen-dioksida.

Takođe juče na samitu u Kopenhagenu, Kina i SAD, kao dva najveća emitera emisije štetnih gasova na svetu, su razmenile optužbe povodom iskrenosti svojih obećanja za kontrolu emisije štetnih gasova. Američki pregovarač Tod Stern apelovao je na Kinu da ostane uz svoje obećanje da će usporiti karbonski rast te obećanje uneti u deklaraciju kao deo Kopenhagen sporazuma. Kina je odbacila taj zahtev te uzvratila optužujući SAD zbog neispunjavanja 17.godina starog obećanje da će obezbediti finansijsku pomoć za zemlje u razvoju i smanjiti emisiju ugljen dioksida i drugih štetnih gasova.

Švedska i Britanija velikodušne

Brisel – Evropski moćnici juče su razmatrali na samitu u Briselu koliko će milijardi evra izdvojiti za pomoć siromašnijim zemljama u borbi protiv globalnog zagrevanja. Oni su za večerom odlučivali koju će sumu novca ubaciti u međunarodnu kasu kako bi pomogli državama u razvoju širom sveta da se prilagode klimatskim promenama u periodu između 2010. i 2012. Švedska je ponudila 1.2 milijarde dolara iz svog budžeta, nastojeći da, kako su naveli zvaničnici te zemlje, stimuliše velikodušnost, dok je Velika Britanija spremna da izdvoji 1.3 milijarde dolara u naredne tri godine. Britanija i Danska zatražile su da Unija izdvoji ukupno sedam milijardi dolara za pomoć državama u razvoju. Međutim, Nemačka nije voljna da bude izdašna, dok se Poljska još bori za pravo da koristi virtuelni novac u obliku neprodatih karbon kredita, kada je reč o njenom doprinosu u borbi protiv klimatskih promena. D. S.