foto: AS„Zero Tenacity“ (Z10), klub iz Srbije koji se bavi profesionalnim igranjem video igara, osvojio je nedavno presti`nu Ultraligu u Poljskoj, pobedivši favorizovani poljski tim 3:0, pred više od 1.000 gledalaca u prepunoj hali sportskog centra „Stodola“ u Varšavi.
Na taj način, Z10 obezbedio je plasman na Evropsko prvenstvo – EMEA Masters, koje važi za jedno od najkvalitetnijih takmičenja u Evropi u video igri LOL (League of Legends). Inače, Z10 je u Poljskoj osvojio dva pehara, jedan za prvo mesto Ultralige, a drugi za MVP igrača finala.
Sportsko udruženje „Zero Tenacity“ postoji pet godina, sa ciljem da e-sport u Srbiji i regionu bude razvijen kao u evropskim zemljama, da dobije status profesionalnog sporta. Kroz svoj rad, ovaj klub podiže svest o značaju sveobuhvatnog pristupa gejmingu kao profesiji, kao i o odgovornom igranju video igara. Takođe, cilj ovog sportskog udruženja jeste da razbije predrasude koje postoje u vezi sa ovom industrijom.
Kako za Danas objašnjava Dimitrije Malešević, osnivač Z10, jedan od razloga zašto su počeli da „jure titule“ na globalnom nivou, jeste taj što trenutni, regionalni nivo nije razvijen dovoljno za ulaganja, jer zbog zakonske regulative u Srbiji nije omogućeno da se e-sportom bavite profesionalno.
Malešević kao pozitivan primer izdvaja Nemačku, za koju kaže da ima razvijenu organizaciju koja se bavi regulativom u nameri da spreči neregularnosti. Međutim, kaže on, još bolji primer jeste Južna Koreja. Kako dodaje, prošle godine ta zemlja je pobedila na azijskim igrama, te su tako omogućili sebi da ostvare nacionalne penzije i dobiju državna priznanja.
– Kod njih je, za razliku od nas, edukovano celo društvo i u njemu ne vlada stigma o ovoj delatosti. Kod nas, nažalost, ljudi nisu toliko edukovani. Ne znaju kako da pristupe svojoj deci – koliko vremena ona smeju da provedu za kompjuterom i kakve ostale radne navike treba da im budu, ukazuje Malešević.
U nameri da suzbije stigmu, ali još važnije – da pruži edukaciju deci i roditeljima, Malešević pravi gejming kompleks.
– Prepuni smo talentovanih individualaca, ali taj talenat je neobrađen, nije usmeren niti edukovan. Pitanje je koliko njih su novi Novak Đoković ili Nikola Jokić u e-sportu. Da imamo infrastrukturu u državi i da je to zakonom regulisano, da su usmereni od strane sportskih udruženja, imali bi šanse da se probiju na svetskom nivou, ističe on.
Kako navodi, kada bi se e-sport profesionalizovao, „otvorili bismo velika vrata i ka Evropi i svetu gde bismo na specijalne Olimpijske igre za e-sportove mogli da pošaljemo talentovane ljude da uspeju i dobiju nacionalno priznanje, da se pozicioniramo i geopolitički“.
– Dokazano je da ljudi koji su bili u kontaktu sa video-igrama imaju razvijene organizacione sposobnosti, da mogu probleme da rešavaju lakše, jednostavnije i kreativnije. Ovo bi otvorilo mnogo radnih mesta. I ovde su potrebni producenti, kopirajteri, režiseri, marketing stručnjaci. Imamo i sportske psihologe, trenere koji rade sa igračima. Velika je to industrija, zaključuje Malešević.
Samim porastom tehnologije i pristupa prosečne osobe pametnom telefonu ili lap-topu, kaže, stvaraju se društveni problemi, najviše vezani za asocijalnost.
– Ako ljudi idu u krajnost i provode 14 sati dnevno za kompjuterom, igraju video-igre i ne izlaze iz kuće to je onda veliki problem. Sa druge strane, vi u digitalnom svetu komunicirate sa mnogo ljudi u čitavom svetu. Asocijalnost u gejmingu vezana je za ovisnost, kaže on i dodaje da kroz edukaciju želi da objasni sredini da video-igre, podignute na viši nivo, ne zapostavljaju ostale radne i svakodnevne navike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
