Edukativni vodič za građane o pravima nakon hapšenja

Vodič je nastao nakon istraživanja sprovedenog povodom julskih protesta 2020, tokom kojih je veliki broj naših sugrađana bio neosnovano hapšen i zlostavljan od strane policije, na ulici i u policijskim stanicama.

Više od 50 odsto ispitanika uzrasta 18 – 40 godina smatra da je bilo slučajeva u kojima je prema demonstrantima korišćena neosnovana sila.

U većoj meri to kažu građani starosti od 26 – 32 godine, stanovnici gradskih naselja, ispitanici iz Vojvodine i zaposleni u javnom i privatnom sektoru. Da je neosnovana primena policijske prinude prema demonstrantima uticala na skraćenje trajanja julskih protesta u Srbiji smatra više od polovine ispitanika.

Jedan deo vodiča se bavi pravom građana lišenih slobode na advokata, odnosno branioca, kao i pravom na besplatnu pravnu pomoć koju mogu da zatraže u slučaju da pretrpe mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje državnih službenika.

Besplatnu pravnu pomoć u ovom slučaju obezbeđuje država i ona podrazumeva i besplatno zastupanje advokata u svim postupcima za utvrđivanje da je došlo do zlostavljanja – bez obzira na imovno stanje građanina koji traži besplatnu pravnu pomoć.

Kroz edukativne materijale Centar ukazuje na najznačajnije informacije o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć u slučaju zlostavljanja koje potiče od službenika – gde i kako se podnosi zahtev, šta raditi sa dokumentacijom, koji su rokovi za odlučivanje, kako teče proces postupanja po zahtevu i tako dalje.

Posebna pažnja posvećena je pravu građana na lekarski pregled za vreme lišenja slobode.

U takvim situacijama od ključne je važnosti da građani znaju da imaju pravo da zatraže lekarski pregled, jednom ili više puta, da izaberu lekara koji će ih pregledati, kao i da lekarski pregled bude poverljiv, osim u izuzetnim situacijama u kojima lekar zbog osećaja ugroženosti za svoju bezbednost zatraži prisustvo policijskog službenika.

Čak i tada, važno je znati da službenik koji je prethodno koristio silu prema građaninu ne bi trebalo da prisustvuje lekarskom pregledu, već neki drugi službenik.

Građani imaju pravo da od lekara traže da upiše tvrdnje o načinu zadobijanja povreda, da ih precizno opiše, fotografiše, kao i da im preda primerak lekarskog izveštaja sa svim tim navodima, na koji imaju mogućnost da stave primedbu ako se sa nečim ne slažu.

Lekarskom pregledu za vreme lišenja slobode može, uz pristanak građanina, prisustvovati i njegov advokat (branilac), što može biti veoma korisno, naročito radi sprečavanja nedozvoljenog uticaja policijskih službenika na lekara (npr. ako bi zatražili od lekara da ne konstatuje sve povrede na telu uhapšenog ili da ne konstatuje njihovo prisustvo lekarskom pregledu).

Desetogodišnje iskustvo Beogradskog centra za ljudska prava u radu sa žrtvama mučenja i drugih oblika zlostavljanja pokazalo je da će biti teže dokazati da su povrede zadobijene prilikom hapšenja ili tokom boravka u policijskoj stanici ukoliko one nisu na vreme i detaljno opisane i fotografisane, kao i ako u lekarskom izveštaju nisu navedene precizne tvrdnje žrtve o načinu zadobijanja tih povreda.

Izrada vodiča i istraživanje stavova i informisanosti građana o pravima nakon hapšenja realizovani su u okviru projekta „Pravna podrška žrtvama policijskog zlostavljanja na julskim protestima 2020. godine i analiza sudske i tužilačke prakse u oblasti zabrane zlostavljanja od januara 2018. do juna 2020. godine“, koji finansira Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL).

Istraživanje stavova i informisanosti građana sprovela je NINAMEDIA u januaru i februaru 2021. godine, na reprezentativnom uzorku građana Srbije.