Egipat arena za prevlast u regionu

Izdašna ponuda nema za cilj samo da podrži slabu prelaznu vladu formiranu nakon vojnog puča, već i da oslabi uticaj Katara i Turske, koji podržavaju svrgnutog predsednika Mohameda Mursija, piše Njujork tajms.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji, kaže za Danas da su Muslimanska braća pretnja stabilizovanim islamskim režimima, poput Saudijske Arabije i Emirata, koji sarađuju sa Zapadom i da zbog toga ove dve zalivske zemlje pružaju finansijsku i diplomatsku pomoć novoj, prelaznoj egipatskoj vladi. S druge strane, ističe Simeonović, Turska nije principijelna u svojim stavovima, „jer, na primer, u Siriji podržava opoziciju, dok se u Egiptu zalažu za Mursija“.

Što se tiče uticaja SAD u Egiptu, naš sagovornik smatra da je administracija predsednika Baraka Obame bila najpre „zatečena“, ukazujući na to da je zvanični Vašington prvo podržavao Mursija, ali da su, potom, američke vlasti shvatile da je svrgnuti predsednik „odigrana karta“. „Na to ukazuju i česti kontakti egipatske vojske s američkom administracijom“, objašnjava Simeonović.

Prema pisanju Njujork tajmsa, Katar je za godinu dana Mursijeve vlasti dao Egiptu osam milijardi dolara, dok je Turska ponudila zajam od dve milijarde dolara. Za razliku od Katara, koji je podržavao islamiste u Libiji i Siriji, Saudijska Arabija i Emirati nastoje da vrate stari autoritarni poredak u strahu da bi zalaganje za veću demokratiju mogli i njima doneti destabilizaciju.

Saudijska Arabija i Emirati su oduševljeno prihvatili vojno svrgavanje Mursija, jer imaju izražen neprijateljski odnos prema islamističkom programu Muslimanske braće, koju smatraju pretnjom za legitimitet sopstvenih monarhija i regionalnu stabilnost. Obećanje pomoći od osam milijardi dolara ukazuje i na ograničenost uticaja SAD, koje Egiptu godišnje daju 1,5 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su obećale zalivske zemlje.

Tenzije između Katara i Saudijske Arabije su starije i šire od neslaganja posle Arapskog proleća iz 2011, piše Njujork tajms. Saudijska Arabija, koja preferira tihu diplomatiju i rad iza kulisa, sebe smatra regionalnim liderom, dok Katar godinama nastoji da ostvari spoljnopolitički uticaj, često nasuprot interesima Saudijaca, pri čemu pored bogatstva koristi i TV mrežu Al Džazira kako bi odigrao ključnu ulogu u najozbiljnijim događajima u regionu.

Vlasti u Egiptu trebalo je juče da počnu pregovore o prelaznoj vladi. Međutim, Muslimanska braća ponovila su da neće „sklapati pakt s pučistima“ i time odbacili predlog da uđu u novu vladu. Ovaj pokret već je odbacio tranzicioni plan privremenih egipatskih vlasti koji podrazumeva promenu Ustava i održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora.

Upotreba prekomerne sile

Organizacija Amnesti internešenal saopštila je juče da je vojska upotrebila prekomernu silu prema Mursijevim pristalicama. „Mnogima koji su ubijeni ili ranjeni, pucano je u glavu“, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije. U sukobima Mursijevih pristalica i vojske dosad je poginulo 55 ljudi. U mrtvačnici u Kairu, navodi britanski Gardijan, ožalošćeni i dalje čekaju da preuzmu tela svojih članova porodice i prijatelja, te se još suočavaju sa užasom koji se dogodio u ponedeljak. „Bilo je varvarski“, kaže Mohamed Abu Sajed, predavač na Univerzitetu Al-Azhar, čekajući da preuzme telo svog prijatelja koji je nastradao u sukobu, dodajući da je to „crni dan u istoriji egipatske vojske“.

„Juta“ vraća novac srpskim turistima

Asocijacija turističkih agencija Srbije „Juta“ saopštila je juče da će turistima koji odustanu od letovanja u Egiptu biti vraćen novac za troškove smeštaja. Direktor „Jute“ Aleksandar Seničić rekao je Beti da agencije nisu zakonski u obavezi da turistima vraćaju novac zbog otkazivanja aranžmana, ali da su doneli odluku da ipak to učine, tako što će se primenjivati opšti uslovi putovanja za otkaz aranžmana. Trenutno je procenat otkaza ugovorenih aranžmana, prema podacima „Jute“, od 15 do 20 odsto.