EK: Aktuelizovane dileme o GMO

Uslov da Srbija zatvori poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom je da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), kao i 90 odsto zemalja na svetu.

Da bi se to desilo, potrebno je da Srbija promeni sadašnji zakon i dozvoli promet GMO, dakle ne uzgajanje, već promet, jer ova organizacija ne dozvoljava opšte zabrane ni za jedan proizvod, pa ni GMO.

Kakve su posledice za potrošače u Srbiji? Oko ovog pitanja ima mnogo mistifikacija i teorija zavere, ne samo u Srbiji, zbog čega je RTS u emisiji „Tako stoje stvari“ proverio kakav je odnos potrošača u EU prema GMO hrani.

Genetski modifikovati znači veštački promeniti svojstva neke kulture da bi se popravio prinos i povećala otpornost.

Zvuči dobro, ali mišljenja su podeljena, jer mnogi veruju da GMO na duži rok može loše uticati na zdravlje i okolinu. Zemlje članice EU zato mogu da odluče da zabrane na svojoj teritoriji uzgajanje čak i onih kultura odobrenih na EU nivou.

Prema rečima Anke Paduraru iz Evropske komisije, postoji zapravo samo jedna GMO kultura kukuruza odobrena za uzgajanje u EU, s tim što u slučaju uzgajanja, zemlje mogu da zabrane odobreni proizvod na svoj teritoriji.

Trenutno je na usvajanju i zakonski predlog da zemlje mogu da na svojoj teritoriji zabrane i promet odobrenih proizvoda. Ali, ako se u EU skoro uopšte ne uzgaja GMO hrana, ona se uvozi i to na veliko, pre svega kao hrana za životinje. U Belgiji se, recimo, za 90 odsto stoke koristi i GMO hrana.

Evropska pravila kažu da svaki proizvod, bilo za ljudsku ili životinjsku ishranu, koji sadrži vise od 0,9 odsto GMO, mora biti označen.

Ali to ne vazi za meso, mleko, jaja dobijena od životinja hranjenih GMO, jer je preovlađujući naučni stav da ti proizvodi ne sadrže GMO.

Ako potrošači ipak ne žele čak ni takve prozivode u svojoj ishrani, ostaje im mogućnost da potraže etiketu „uzgajano bez GMO“, koju proizvođači mogu da istaknu.

Druga opcija je organska hrana, budući da svi organski proizvodi po definiciji dolaze od životinja koje nisu hranjene GMO.

Kad je reč o Srbiji, GMO je postala kontroverzna tema – između zahteva EU i osporavanja iz ekonomskih i zdravstvenh razloga.

Narodni poslanik Miladin Ševarlić se poziva na nezavisna istraživanja i upozorava da ne postoje dokazi da je GMO zdravstveno bezbedan.

Nezavisna istraživanja se smatraju najvalidnijim, recimo istraživanje profesora Seralinija, koji je na četiri generacije eksperimentalnih pacova testirao GMO kukuruz i dokazao da već u drugoj generaciji dolazi do promena na unutrašnjim organima.

Manje je poznato da se GMO uveliko koristi u nauci i medicini. Jovanka Miljuš Đukić, iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, podseća da se insulin dobija preko genetičkih modifikacija bakterija, isto tako i probiotici.

Očigledno je javnost nekako najmanje naklonjena primeni GMO u poljoprivredi i industriji hrane.

Javnost nije naklonjena GMO u hrani i to ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Otuda važnost sistema kontrole i obeležavanja.

Precizno obeležavanje i sledljvost proizvoda je osnova sistema zaštite potrošača, ali je oznaku prisustva GMO na prehrambenim proizvodima praktično nemoguće pronaći u prodavnicima, jer su oni prvenstveno namenjeni ishrani životinja.

Međutim, u većini zemalja EU proizvođači mesa, mleka ili jaja gotovo redovno ističu na etiketma da njihovi proizvodi ne potiču od životinja hranjenih GMO, pružajući mogućnost kupcima da izbegnu čak i takav, indirektni kontakt sa GMO.