Od kada je stupila na dužnost državnog sekretara Ministartsva zdravlja, u jednom od prvih javnih obraćanja, dr Ivana Stašević Karličić najavila je da će do kraja godine potpuno biti testiran i spreman softver za uvođenje elektronskog kartona (eKartona). Lekari, osim što pozdravljauju tu ideju, kažu da bi to mogao da bude jedan od načina izvlačenja novca iz državnog budžeta.
Međutim, još se ne zna kako će ovaj sistem u zdravstvu funkcionisati, da li će objediniti državnu i privatnu praksu i hoće li lekari zaista imati na jednom mestu kompletan uvid u zdravstveno stanje pacijenta.
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja nedavno je navela da će zahvaljujući eKartonu lekari brzo imati uvid u prethodno kretanje pacijenta kroz sistem sa svim informacijama važnim za efikasnije lečenje.
– Jednostavniji put ljudi kroz sistem bez šetnje od specijaliste do izabranog lekara i nazad, efikasniji lekari sa manje komplikovanim procedurama puke administracije uz garantovanu bezbednost ličnih podataka doneće dobit i privredi koja je usko vezana za zdravstveni sistem u pogledu radne efikasnosti i produktivnosti pojedinca – navela je dr Stašević Karličić prednosti koje bi eKkarton doneo zdravstvu.
Govoreći o tome kada bi zaista eKarton mogao za zaživi u Srbiji Isidora Šmigić, menadžerka za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), objašnjava za Danas da je usvajanjem novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva omogućen osnov za digitalizaciju zdravstvenog sistema i uspostavljanje eKartona, ali da je za potpunu implementaciju eKartona neophodno donošenje pratećih podzakonskih akata koja bliže definišu sadržaj E-kartona i registara, način pristupa podacima, i druge oblasti propisane Zakonom.
– Lekari i medicinske sestre odnosno tehničari već koriste informacione sisteme u svakodnevnom radu, dok će uvođenjem eKartona sistem zdravstvenim radnicima omogućiti dodatne funkcionalnosti i unapređen proces unošenja, pristupa i razmene podataka. Novi saziv Ministarstva zdravlja radi na tehničkoj realizaciji, na osnovu koje će se znati detaljnije kako će sam sistem funkcionisati – navodi naša sagovornica.
Značaj sistema, kako kaže, biće veliki i za lekare i za pacijente.
– Građani će biti rasterećeni toga da čuvaju lekarske izveštaje, s obzirom na to da će lekar uvek imati ažuriran uvid o istoriji bolesti, dijagnozama, propisanim terapijama i drugim relevantnim podacima o medicinskom stanju – navodi Šmigić.
„Uvođenje eKartona sprečilo bi dupliranje pregleda“
I lekari sa kojima smo razgovarali saglasni su da bi uvođenje eKartona moglo da smanji dupliranje pregleda, naročito onih tokom kojih se pacijenti zrače.
– Kao lekar u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti smatram da je to dobra stvar, jer će se podaci sa svih nivoa zdravstvene zaštite slivati na jednom mestu. I kad dođe pacijent u bolnicu imaćemo bolji uvid u preglede i analize koje je već uradio. Smanjiće se mogućnost ponavljanja već urađenih analiza, pre svega onih kliničkih koji nose i dozu zračenja i koji ukoliko se bespotrebno ponavljaju štete bolesniku. Dijagnoze će moći brže i preciznije da se postave, što će povećati i kvalitet zdravstvene usluge. I po otpustu iz bolnice, moći ćemo naše pacijente da pratimo, kroz nalaze koje ćemo moći da vidimo u eKartonu – navodi za Danas dr Nataša Stajić, nefrolog sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.
Anesteziolog dr Rade Panić kaže za Danas da su elektronski karton i elektronski dosije odavno trebali da funkcionišu, jer su sastavni deo IZIS-a (Integrisani zdravstveni informacioni sistem).
– Dakle, podrazumevaju povezanost svih ustanova u okviru zdravstvenog sistema, a zakon kaže da bi tu morali da budu i privatnici. To bi omogućilo transparentnost podataka i efikasniji rad. Ovlašćena lica, lekari bi mogli da vide dosije pacijenta bilo gde u zdravstvenoj ustanovi (postoji ograničenje za neke podatke, regulisano je zakonom). To bi sprečilo dupliranje pregleda i posebno dijagnostike. Sistem bi trebao da bude jedinstven, a to je teško sada postići, jer se nije radilo sistematski. I danas se u Kraljevu uradi skener, pacijent uputi u Kragujevac, a tamo se skener ponavlja. To je šteta za pacijenta i neracionalno i neopravdano trošenje sredstava i osoblja – ukazuje dr Panić.
Za eKarton dr Panić kaže da je dobra ideja koja je prepisana iz razvijenijih zemalja, ali da na njoj nije rađeno kako treba, te i najave koje imamo kasne nekoliko godina i više su najave nego stvarno poboljšanje stanja.
Panić se osvrnuo i na bezbednost podataka u zdravstvenom sistemu, ilustrujući na primeru Helianta, zdravstveno informacionog sistema koji lekari sada koriste.
– Prvo i osnovno podaci uneti u informacioni sistem nisu sigurni. Na početnom ekranu stoji upozorenje da nema programa za zaštitu i savet da se instalira. Dalje, sistemi koji se koriste u raznim ustanovama nisu kompatibilni. Treće neće biti uvezani privatnici. Mislim da se radi o još jednom izvlačenju novca iz državnog sistema za nešto što će samo delimično biti ono što treba da bude da bi od toga imali korist pacijenti i zdravstveni radnici. Neko će naplatiti ko zna koji softver prodat državnim ustanovama, a da on neće radi svoj posao – ocenjuje dr Rade Panić.
Prema rečima Isidore Šmigić, NALED zagovara integraciju informacionih sistema privatnog i javnog sektora.
– Smatramo da je neophodno da eKarton sadrži integrisane podatke iz svih zdravstvenih ustanova, i praćenje istorije obolevanja bez obzira na mesto lečenja. Time će se rezultati dijagnostičkih testova iz privatne prakse učinili dostupnim i u sistemu javnog zdravlja, čime bi se smanjili troškovi lečenja a dijagnostika učinila efikasnijom, odnosno ukinulo bi se bespotrebno ponavljanje analiza, a pogotovo kod invazivnih dijagnostičkih metoda – ističe Šmigić.
Kao primer dobre prakse u digitalizaciji zdravstva i funkcionisanju eKartona, ona navodi Dansku i Estoniju, kod kojih je potvrđen benefit.
– Srbija nastoji da kreira sopstveni model sistema, koji je prilagođen trenutnom stanju zdravstva i našem pravnom okviru, kao i potrebama građana i lekara, a naravno po ugledu na veliki broj pozitivnih primera iz Evrope i sveta – zaključuje ona.
Ostaje da se vidi da li će eKarton ubrzati pacijentima put kroz zdravstveni sistem, sprečiti ponavljanje analiza i vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.