Eker: Predsednik mi ništa nije odgovorio

Eker je svoje pismo Vučiću objavio pre godinu i po dana, u vreme kada je pažnju medija privukla priča o srpskom državljanstvu za bivšu tajlandsku zvaničnicu protiv koje je u njenoj državi vođen postupak za korupciju.

„Nisam podneo zahtev za državljanstvo zato što ne mogu. Prvo moram da izvadim srpsku ličnu kartu za strance (što ću uraditi ove godine) a onda zahtev, ali svakako je nemoguće dobiti državljanstvo: trebalo bi da se odreknem od italijanskog državljanstva, što je nemoguće, em zato što u Italiji niko ne može da se odrekne od državljanstva, em zato što ne mogu da se odreknem od onoga što jesam“, kaže Kristijan Eker odgovarajući na pitanje da li je u međuvremenu pokrenuo proceduru da postane državljanin Srbije. Po njegovom mišljenju, problem nije u toj proceduri, nego je širi.

„Poenta je u tome: ja mogu i da ne dobijem državljanstvo, nije problem, ali kad se već poklanja fudbalerima i bivšim predsednicima, ne razumem zašto se ne može i meni. Ja to zaslužujem više nego oni: nisam došao u Srbiju da se sklonim od ljutnje svog naroda posle neke revolucije, nisam došao u Srbiju da koristim jeftinu radnu snagu kao što rade preduzetnici i biznismeni, nego da živim ovde sa Srbima i sa svim drugim narodima koji žive u Srbiji. I to sa srpskom platom, lečim se kod srpskih lekara, plaćam poreze u Srbiji, nisam pobegao čak ni kad je počeo policijski čas, trudim se da pišem na srpskom koliko mogu. Ako se državljanstvo poklanja, onda ne razumem zašto Vučić ne može da ga pokloni i meni. Ovo je bio smisao mog pisma“, navodi naš sagovornik i dodaje da su ga „neki novinari“ zvali pošto je poslao to pismo zahtevajući izjave.

„Zahtevali da te izjave budu protiv Vučića, koji mi ne da državljanstvo. Ja nisam prihvatio pozive i poleteo sam u Kalmikiju na neki kurs. Objasnio sam tim novinarima da nije Vučić kriv što postoji ovakav zakon koji onemogućuje strancima da dobiju državljanstvo. Jednostavno očekujem da ga pokloni i meni, ako je to praksa, pošto sam to zaslužio. Ono o čemu bi novinari trebalo da pišu nije toliko o Vučiću, nego o suštini ove priče: o ovakvim stvarima bi trebalo da se raspravlja u Narodnoj skupštini, odnosno poslanici bi trebalo da pokrenu raspravu a onda da predlažu vladi izmene u zakonodavstvu, ako je neki zakon star ili nepravedan. Problem je da je Skupština u službi predsednika, a trebalo bi da je obrnuto ili barem da postoji dijalog između predsednika i Skupštine i da Skupština stvarno predstavlja narod i političke zahteve naroda, a ne da Vučić, Dačić ili bilo ko poklanja državljanstva, 100 evra pre izbora, da odlučuju o Er Srbiji, o RTS-u… To je suštinski problem cele Srbije: ko je na vlasti odlučuje o svemu, a svi ostali ćute, zahvaljuju se i aplaudiraju“, poručuje Eker, koji u Srbiji živi i radi već godinama, objavio je više knjiga, od kojih je poslednja esej o poznatoj i uticajnoj koreografkinji Pini Bauš, nastao tokom istraživanja podržanog od Ministarstva prosvete Srbije.