Foto: Turistička organizacija NišEko gerila Niša predložila je ovih dana da se kompletan Spomen park Bubanj, površine oko 60 hektara, na kojem je tokom Drugog svetskog rata streljano više od 10.000 Srba, Roma i Jevreja, ogradi i zatvara u večernjim, a otvara u jutarnjim satima.
Oni se pozivaju na dobra iskustva “ograđivanja” u drugim memorijalnim parkovima u svetu.
„Ovaj Spomen park se skrnavi iz godine u godinu, redovno se stvaraju divlje deponije, nelegalno se seče šuma koja ga okružuje. To za sobom povlači stalne restauracije, rekonstrukcije i ponovna uređenja kompleksa, za šta se izdvajaju sredstva iz gradskog budžeta. Ograđivanje celog kompleksa ogradom, sa kapijama na ulazu, koje bi se zatvarale u večernjim satima i otvarale ujutru, značilo bi veće izdvajanje novca u početku, ali bi na duže staze bilo isplativo“, kaže predsednik Eko gerile Niš Ivan Dimitrijević.
Poslednji vandalizam u Spomen parku Bubanj mediji su zabeležili ovog meseca, nakon što su na društvenim mrežama osvanuli “dokazi” noćnog divljanja kvadova i drugih vozila po snegu ili mokroj travi unutar ovog stratišta.
Prethodno su na spomeniku Tri pesnice, koji simbolizuje „bunt naroda protiv fašističkog okupatora“, ispisivane nacističke “svastike” i šovinističke poruke, poput “Ovaj spomenik je komunistička laž”, “Ovde su komunisti ubijali Srbe”, “Srbija Srbima ostali napolje”, “Stop ciganskom teroru” ili “Krv i člast”.
Očevici su tvrdili da su se hulugani, “pod okriljem noći”, često zabavljali razbijanjem betonskih sedišta u otvorenom amfiteatru. Sa stakleno-metalne kapele odnosili su i metal i staklene ploče.
Sportski tereni su, nakon dnevnog korišćenja, noću bivali devastirani. Koševi su polomljeni i danas. Sijalice koje ostvetljavaju park su prilično uredno razbijane. Ma koliko se popravljale, česme su živele po jedan dan, a posle su bile bez slavina.
Po obodima parka uporno niču mini – deponije.
„Ograda duž ovog Spomen parka može biti žičana, ili “živa” i ekološka, ne mora biti visoka, bitno je da oteža ulazak vandalima ili onemogući, recimo, iznošenje stabala. Nismo napravili procenu ovakve investicije, ali ukoliko za nju bude interesovanja, naši erhitekti i u tome mogu da učestvuju“, kaže za Danas Dimitrijević.
Bratislav Vučković, predsednik Gradske opštine Palilula, na čijoj je teritoriji ovaj spomen park, međutim, kaže da je planirano da se ove godine na ulazu i izlazu u ovaj memorijalni kompleks postave rampe, kako bi se na taj način kontrolisao prostor.
On za sada nije zaštićen ni čuvarskom službom, a ni video nadzorom.
Igor Novaković, zamenik predsednika Skupštine grada, koji je nekada bio predsednik opštine Palilula, smatra da bezbednosno rešenje za ovaj spomen park nisu ni ograda, ni rampe, ni čuvar, jer je reč o ogromnom prostoru.
On kaže da je jedino dobro rešenje video nadzor, koji kao ideja postoji godinama, ali do sada nije realizovano.
„Dok sam bio predsednik opštine komunalna inspekcija je na Bubnju dežurala svakog dana, povremeno i u dve smene, ali se ispostavilio da su problematični večerni i noćni sati, koje nismo mogli da pokrijemo. Pošto je tehnologija toliko napredovala, mislim da je video nadzor jedino pravo rešenje, koje je danas jednostavno, a nije ni skupo. Monitori bi mogli da budu u gradskoj komunalnoj policiji ili opštinskoj komunalnoj inspekciji, kako bi se što brže reagovalo na incidente“, kaže Novaković za Danas.
On kaže da je u vreme dok je bio predsednik opštine Palilula, 2012. godine, preko dva evropska projekta, urađeno osvetljenje celog Spomen parka, renovirana oba amfiteatra i izgrađen treći, renovirana kapela, napravljene staze.
Izvedeni su konzervatorsko – restauratorski radovi na spomeniku Tri pesnice, očišćena druga spomen obeležja i postavljene klupe.
I sociološkinja Olivera Sašek Radulović nije za ograđivanje ovog spomen kompleksa, jer je on “ograđen šumom i treba da ostane takav, simbol slobode i prkosa”.
Veća kontrola se može postići video nadzorom i čuvarskom službom, smatra ona.
„Potpuno je nejasno zašto to do danas nije urađeno nego se dozvoljava da ovaj spomen kompleks, vredan i u istorijskom i u umetničkom smislu, bude oskrnavljen toliko puta. Ne smemo gubiti iz vida da je reč o mestu gde je streljano deset hiljada ljudi, pa ono samom tom činjenicom zaslužuje posebnu brigu zajednice“, kaže za Danas Sašek Raduković, inače novinarka portala Srbija vesti.
Na brdu Bubanj su ubijani zarobljenici iz zloglasnog niškog logora na Crvenom krstu i zatvorenici Specijalne policije i kaznenog zavoda.
Čitav teren je ispresecan rovovima u kojima su zakopavane streljane žrtve. Pred povlačenje Nemaca, zarobljeni Italijani su otkopavali rovove i palili leševe, kako bi se uništili tragovi počinjenih zverstava.
Stratište je 1950. prvobitno obeleženo spomen – piramidom, a novi, monumentalni spomenik u vidu tri pesnice, rad vajara Ivana Sabolića, otkriven je 14. oktobra 1963. godine, na Dan oslobođenja Niša.
Pesnice su visoke 16, 14 i 13 metara i simbolizujun otpor muškarca, žene i detata. Spomen park Bubanj je stavljen pod zaštitu države 1973. godine. Odlukom Skupštine Srbije 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Grad ćuti
Ivan Dimitrijević kaže da je Eko gerila počekom ove sedmice prosledila inicijativu za ograđivanje Spomen kompleksa Bubanj gradonačelnici Dragani Sotirovski, glavnoj gradskoj urbanistkinji Tanji Obradović i predsedniku gradske opštine Palilula Bratislavu Vučkoviću.
Odgovor čekaju.
Iz kabineta gradonačelnice Sotirovski do objavljivanja ovog teksta ni našem listu nije stigao komentar na njihovu inicijativu, koji smo zatražili.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
